Dostupni linkovi

logo-print

Bezbednosne snage Kosova ne idu na sever dok je tamo KFOR


Pripadnici Bezbednosnih snaga Kosova

Pripadnici Bezbednosnih snaga Kosova

Bezbednosne snage Kosova (BSK) za jedno vreme neće biti prisutne u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Sporazum koji je postignut u Briselu između premijera Kosova i Srbije, ne određuje ovo pitanje, ali visoki zvaničnici zemlje, kao i oni u Beogradu, kažu da nema potrebe da Bezbednosne snage Kosova budu na severu.

To se obrazlaže prisutnošću NATO-a snaga, odnosno KFOR-a. Kada su premijeri Kosova i Srbije 19. aprila parafirali sporazum o normalizaciji odnosa, oni su se sastali i sa Generalnim sekretarom NATO-a, Andresom Fogh Rasmussenom.

Poslanik Demokratske partije Kosova, Fatmir Xhelili, inače član Komisije za sigurnost i nadzor BSK-a, izjavio je u petak da nije potrebno prisustvo ovih snaga na severu, obzirom da je KFOR odgovoran za sigurnost u tom delu.

“Vremenom, ukoliko bude bilo potrebe i u saradnji sa KFOR-om, snage će sigurno delovati u početnim fazama. A što se tiče dugoročnih faza, BSK, odnosno buduća vojska Kosova će imati odgovornost za sigurnost na celoj teritoriji Kosova”, kazao je Xhelili.

Zahtev srpske strane u političkom dijalogu je inače bio da BSK ne budu prisutne na severu. Zvaničnici u Beogradu su preneli i kosovskim Srbima sa severa da "čizma ovih snaga neće kročiti tamo". U Briselu je dogovoreno da ove snage mogu otići na sever samo u slučaju elementarnih nepogoda, nenaoružane, i na poziv NATO-a i asocijacije srpskih opština.

Komentarišući izjave iz Beograda, poslanik Xhelili je kazao da Kosovo ionako sever nije tretiralo kao policijski ili vojni problem.

“Cilj je da se stvori povoljan ambijent za sve građane Kosova, a naročito za srpsku zajednicu kako bi se osećali sigurno u tom delu. Nemamo razloga da ih plašimo vojnom ili policijskom snagom, zato što način rešavanja ovog problema nije policijska metoda”, kazao je Xhelili.

S druge strane, poslanik Samoopredeljenja, Rexhep Selimi, kazao je da se o pitanju prisutnosti BSK-a na severu ne bi trebalo diskutovati, zato što je to neophodno. On je okrivio Vladu i premijera Kosova zbog ustupaka u pregovorima sa Srbijom. Insistiranje Srbije da ova snaga ne bude na severu, deo je, kako je rekao, neprijateljske politike koju Beograd vodi prema državi Kosovo.

“Srbija se više plaši slobode Albanaca na Kosovu. Srbija se plaši kosovske nezavisnosti, jer je sloboda građana Kosova najveća osveta Srbiji za ono što je uradila ona na Kosovu, i toga se plaši”, kazao je Selimi.

Malo umereniji po pitanju neprisutva BSK-a na severu bio je predsednik Komisije za sigurnost i nadzor BSK-a, Ahmet Isufi, poslanik iz Alijanse za budućnost Kosova. Transformacijom ove snage u vojsku Kosova, obligativno je da ona bude i na severu, kazao je Isufi.

“Nadamo se da će u budućnosti, na osnovu dešavanja, vojska Kosova biti vojska ista kao u drugim zemljama. Ustavna je i obaveza institucija zemlje da se uspostavi na celoj teritoriji”, kazao je Isufi.

Bezbednosne snage Kosova su formirane uz nadzor NATO-a. U junu, NATO će oceniti njihov razvoj a vlasti u Prištini se nadaju da će se NATO složiti da se snage transformišu u Vojsku Kosova. U Parlamentu Kosova su već pokrenute procedure i zakon o slanju pripadnika BSK-a u misije van zemlje.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG