Dostupni linkovi

logo-print

Bez pomaka u suzbijanju trgovine ljudima


Ilustracija

Ilustracija

Kosovske institucije i brojne organizacije zabrinute su zbog trgovine ljudima za koju je Kosovo postalo ne samo odredište, nego i mesto porekla.

Prema novom izveštaju State Departmenta objavljenom u ponedeljak, Kosovo je odredište seksualne trgovine i prinudnog rada u restoranima za žene, decu i muškarce.

Kosovo je u izveštaju rangirano u kategoriji „Tiers“ u kojoj su države čije vlade ne ispunjavaju ni minimalne kriterijume u borbi protiv ove pojave, već vrše napore da ih ispune.

Najčešće žrtve seksualne trgovine su devojke, iako kriminalne grupe sa Kosova primoravaju žene iz Albanije, Srbije, Rumunije i iz ostalih delova Evrope da se bave prostitucijom, navodi se u izveštaju.

Žene i devojke se primoravaju na seksualnu trgovinu u privatnim kućama, noćnim klubovima i u centrima za masažu. Njima se obično obeća da će raditi kao plesačice ili pevačice, ali su potom primorane da rade nešto drugo.

Vlasti u Prištini kažu da je početkom godine identifikovano 11 žrtava trgovine ljudima, a da je uhapšeno oko 80 lica pod sumnjom za trgovinu.

Daut Hođa, portparol Policije Kosova, navodi da je Direktorijat za istragu trgovine ljudima poduzeo važne mere u identifikaciji žrtava.

„Realizovano je niz policijskih akcija. Svaka negativna pojava, kao što je ova, štetna je po društvo i zabrinjava, tako da intezivno radimo kako bi se ona umanjila“, kaže Hođa, dodajući da su zajedničke policijske akcije sprovedene na regionalnom nivou rezultovale hapšenjem osoba i razbijanjem različitih kriminalnih grupa.

On dodaje da bi učlanjenje Kosovske policije u međunarodne organizacije, kao što su Europol ili Interpol, pomoglo borbi protiv organizovanog kriminala uopšte, ali i borbi protiv trgovine ljudima.

Predstavnica Centra za zaštitu žrtava i sprečavanje trgovine ljudima Hamijeta Dedoli kaže da je ovo pitanje izazov za Kosovo, a da su mlade devojke najčešće žrtve ove pojave.

„Trgovina ljudima je prisutna i nakon 15 godina od rata Kosovo sada postaje i mesto porekla. Nažalost, u većini slučajeva se radi o maloletnim devojkama“, kaže ona, kritikujući institucije što nisu uradile dovoljno u tom pravcu.

„Nedostaju vladini fondovi, ne postoji program za reintegraciju tih žrtava. Uvek se oslanjamo na strane donacije. Malim delom Ministarstvo rada pomaže rehabilitaciju, ali to nije dovoljno za održivost. Dakle, ne radi se ništa na njihovoj reintegraciji“, kaže ona.

Izveštaj State Departmenta preporučuje Kosovu da istraži i krivično goni odgovorne, a da žrtvama omogući sklonište. Takođe se ističe da su izrečene kazne, kao što su zatvor u period od dve godine ili novčna kazna, preblage.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG