Dostupni linkovi

logo-print

Bez jasne saobraćajno-transportne politike


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

U četvrtak, 30. oktobra, Crna Gora je potpisala Ugovor o gradnji autoputa Bar - Boljare između crnogorske Vlade i Exim banke iz Kine, vrijedan 809,6 miliona eura. To je jedan od ključnih strateških državnih projekata koje je država do sada više puta pokušala neuspješno realizovati.

U Crnoj Gori, u opticaju je više saobraćajnih projekata koji imaju regionalnu dimenziju, međutim, njihova realizacija, iz ovdašnje vizure, ne djeluje realno. Razloga je više.

Upravo potpisan ugovor o finansijskom aranžmanu za realizaciju projekta gradnje prioritetne dionice autoputa Bar - Boljare, između crnogorske Vlade i kineske Exim banke, bi mogao biti označen kao početak kvalitetnijeg drumskog povezivanja Crne Gore sa zemljama regiona, odnosno, preko Budimpešte i sa srednjom Evropom.

Međutim, u prilog ocjenama da to tako izgleda samo na prvi pogled, govore brojna otvorena pitanja.

Prvo, ugovor sa Kinezima je sklopljen samo za prvu dionicu, koja jeste graditeljski najteža i najskuplja, ali ipak predstavlja samo četvrtinu cjelokupne trase, a građane Crne Gore će koštati više od 800 miliona eura, pritom, prijeteći da ozbiljno destabilizuje javne finansije i dovede u pitanje nastavak projekta.

Drugo pitanje je – na šta će se taj autoput, koji treba da poveže crnogorsko primorje i sjevernu granicu države ka Srbiji, priključiti jer u Srbiji za sad ne postoji ozbiljna namjera da se gradi autoput ka Crnoj Gori.

„Trenutno nemamo jasnu saobraćajno - transportnu politiku i mi prosto lutamo u traženju strateških koridora. Jedne godine forsiramo dionicu Bar - Boljare, druge godine opet Jadransko-jonsku magistralu, pa ona poslije forsiramo prugu prema Sarajevu, a onda opet pričamo o pruzi Bar - Beograd. Crna Gora prilično luta u tom procesu i mislim da ni administrativno, ni institucionalno nije pripremljena. Ogromna sredstva iz IPA fondova i iz drugih evropskih fondova, kao i druga povoljna kreditna sredstva, koja se mogu uzeti za neke strateške projekte, koji su u skladu sa transportnom politikom EU, su prošla pored nas", ocjenjuje saobraćajni ekspert Emin Duraković.

Ostali saobraćajni projekti sa regionalnom dimenzijom su rekonstrukcija pripadajućeg dijela pruge Bar – Beograd i Jadransko-jonska magistrala, koja je naglo aktuelizovana nedavno, uoči berlinskog samita lidera zemalja zapadnog Balkana.

Na pitanje – da li se u Crnoj Gori, nakon zaduženja za autoput Bar – Boljare, zbog kog će javni dug naglo i drastično porasti i probiti mastrihtski maksimum od 60 posto BDP-a – odgovorio je crnogorski ministar saobraćaja Ivan Brajović.

Ivan Brajović

Ivan Brajović

„Mi u Ministarstvu saobraćaja i pomorstva, kao i u Vladi Crne Gore, razmišljamo i o drugim prioritetnim projektima. U javnosti se znalo često spominjati naša neodlučnost, da li želimo raditi autoput Bar-Boljari, ili Jadransko-jonsku magistralu ili brzu cestu između Crnogorskog primorja. Kao i čitav region, naravno da smo zainteresovani za realizaciju projekta Jadransko-jonskog autoputa. Mi smo ovim kreditom, uz državne garancije, za sada iscrpili mogućnosti da država daje nove garancije na kredit. Druge aktivnosti treba da se rade putem koncesija, putem privatno - javnog partnerstva, putem zahvatanja donatorskih sredstava", rekao je Brajović.

Ministar Ivan Brajović je odgovorio i na pitanje - kakav je potencijal evropskih fondova za finansiranje projekata, poput rekonstrukcije pruge i Jadransko - jonske magistrale.

„Učestvovao sam na konferenciji ministara transporta EU u Milanu, kada su i oni govorili o tome da EU treba da zahvati 250 milijardi eura za infrastrukturne projekte u Evropi, a da je do sada obezbijeđeno 26 milijardi. Radit ćemo i na projektnoj dokumentaciji i na usaglašavanjima sa našim susjedima“, pojasnio je ministar.

Član skupštinskoj Odbora za ekonomiju i funkcioner opozicionog Demokratskog fronta Nebojša Medojević smatra da Crna Gora neće koristiti novac za regionalne saobraćajne projekte koji, po njegovom mišljenju, i ne postoje kao ozbiljni regionalni projekti.

Nebojša Medojević

Nebojša Medojević

„Crna Gora u ovom trenutku, sa ovom Vladom i sa ovakvom ekonomskom politikom i saobraćajnom politikom, će nažalost biti isključena i zaobiđena iz mogućnosti da koristi evropske fondove. Sa Jadransko – jonskom magistralom se malo otvorila inicijativa, ali to je dosta neozbiljno i vrlo često se koristi, od strane političkih prvaka u regionu, kada su predizborne kampanje u pitanju, kao atraktivna dnevno - politička tema. Izgleda da iza toga ne stoji nikakav ozbiljan, niti državni dogovor, niti spremnost svih vlada u regionu da zajednički dogovore infrastrukturne projekte koji imaju maksimalne efekte i koji bi bili urađeni u skladu sa standardima i kriterijima EU", smatra Medojević.

Saobraćajni stručnjak Emin Duraković smatra da bi se, sa aspekta regionalnog saobraćajnog povezivanja Crne Gore, za Jadransko-jonsku magistralu trebalo pripremati, ali da bi primat trebalo dati drugim projektima.

„Projekt rekonstrukcije i modernizacije pruge Bar – Beograd, apsolutno treba da bude prioritet svih budućih Vlada. Mislim da svu pažnju treba da posvetimo tom koridoru jer i autoput Bar – Beograd i željeznički koridor Bar – Beograd su jedina naša šansa u budućnosti da postanemo dio transevropske transportne mreže i da budemo značajno tretirani od strane evropskih partnera. Apsolutni prioritet Crne Gore treba da bude saobraćajnica Ulcinj – Herceg Novi, sa obilaznicama oko primorskih gradova, te druga brza saobraćajnica, koja je također definisana prostornim planom, Nikšić – Podgorica, odnosno Podgorica – Božaj, kao i drugi krak koji može da ide prema Grahovu. I to također predstavlja povezivanje na koridor Jadransko-jonskog autoputa, koji bi došao do granice Crne Gore", zaključuje Duraković.

  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG