Dostupni linkovi

Besplatna struja i gas za najsiromašnije


Računi za struju

Računi za struju

Najsiromašniji građani Srbije uskoro bi po prvi put trebalo da dobiju određene količine besplatne elektične energije i gasa.

Ukoliko vlada usvoji „Uredbu o energetski zaštićenom kupcu“ socijalno ugroženi stanovnici uskoro će imati 120 kilovat sati mesečno koje neće plaćati, dok će tokom grejne sezone dobijati i 90 kubnih metara gasa.

Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača, rekao je za RSE da je to pozitivan pomak, ali samo prvi potreban korak u zbrinjavanju siromašnih.

„I dalje je neprihvatljivo da država još nije napravila prave socijalne karte građana. Na to čekamo poslednjih deset godina. Nije pravo rešenje da se to čini samo za energetski ugrožene potrošače, u smislu gasa i struje, već takvi kupci postoje i u drugim ekonomski bitnim oblastima, kao što su na primer telekomunikacije i još mnogo toga... Mi smo predložili da električna energija bude skuplja do 2,5 odsto i da se novac od toga direktno usmeri ka socijalno ugroženima. Tako ne bi moglo da se desi da država kaže da za njih u budžetu nema dovoljno para“, kaže Papović.

Zahteve za status energetski zaštićenog potrošača građani će moći da predaju ustanovama socijalne zaštite u mestu boravka.

Mirjana Filipović, pomoćnica ministra energetike, izjavila je da će spiskovi biti dostavljani Elektroprivredi Srbije, Srbijagasu i drugim distributerima.

“Ta povlastica važiće godinu dana. Shodno uslovima koji se budu menjali, potrošač će po isteku tog roka imati mogućnost da produži zahtev za energetski zaštićenog kupca”, istakla je Filipović.

Beneficije za oko pola miliona građana

Prema nekim analizama, prosečna mesečna potrošnja struje u domaćinstvu u Srbiji je 400 do 500 kilovat sati, a korišćenjem jedne ringle po tri sata dnevno i rerne na po dva sata svakog drugog dana mesečno se potroši oko 135, dok električni bojler od 50 litara troši oko 120 kilovat časova.

Ilustracija

Ilustracija

Jelica Putniković, urednica sajta Balkan magazin, smatra da će najugroženiji na ovaj način dobiti bar deo pomoći koja im je neophodna.

“U kategoriju energetski zaštićenih sada će potpasti neki koji su već obuhvaćeni pojedinim vidovima zbrinjavanja siromašnih. Sa ovih 120 kilovat sati oni će dobiti otprilike trećinu mesečne potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji. To praktično znači da će moći da imaju uključenu jednu sijalicu, da mogu da koriste bojler i da nešto skuvaju, i da jednostavno ne žive u mraku i bez električne energije. Međutim, pitanje je da li će oni imati šta da skuvaju i da li će imati novca da plate druge dažbine kao što su voda i ostali računi”, napominje Putniković.

Po grubim procenama, oko 500.000 građana će imati pravo na energetske socijalne karte koje će moći da dobiju penzioneri sa najnižim primanjima, do 13.000 dinara, što je oko 115 evra, ili domaćinstva čiji je član korisnik socijalne pomoći, dečijeg dodatka, dodatka za negu i pomoć drugog lica. Na ovaj način država je samo delom sistemski počela da rešava pitanja socijalno ugroženih u Srbiji, u kojoj je prosečna plata oko 40.000 dinara (360 evra).

Goran Papović zaključuje da je veliki problem što još se još ne zna koliko je ljudi u Srbiji koji bi trebalo da dobiju kompletne socijalne karte.

“Plašim se da nadležni kriju taj podatak i da izbegavaju da ga iznesu iz raznih razloga. Ako bi bili iskreni, mislim da bi mogli da zaključimo da bi 50 odsto ljudi u Srbiji trebalo da ima socijalne karte. Ali to bi podrazumevalo da kriterijumi budu drugačiji. Po nekima je socijalno ugrožen onaj ko ima platu od 100 evra, ali je pravo stanje da su u toj kategoriji oni koji primaju 250 ili 400 evra. Jer takva plata ne zadovoljava ni minimalnu potrošačku korpu. Mi ovde ne govorimo samo o komunalijama, nego o normalnom životu. Treba videti da li ljudi sa takvim primanjima mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, da imaju gde da stanuju i da imaju dovoljno za hranu. Siguran sam da mnogi to ne mogu”, ocenjuje Papović.

Besplatna struja i gas za najsiromašnije biće plaćani novcem iz budžeta Srbije, a tom beneficijom obuhvaćeni su i podstanari koji će imati obavezu da dostave podatke o zakupu stana.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG