Dostupni linkovi

logo-print

Bescarinski izvoz fiata 500L u Rusiju nemoguća misija


Fabrika Fiata u Kragujevcu

Fabrika Fiata u Kragujevcu

Uprkos obećanja Vladimira Putina, datog prilikom posete Beogradu, bescarinski izvoz modela "fiat 500L" u Rusku federaciju, postaje sve neizvesniji zbog sankcija Evropske unije i naglog pada ruske rublje.

U Kragujevcu sa velikom pažnjom prate razvoj državnih pregovorao bescarinskom izvozu, jer bi eventualna realizacija tog aranžmana bila veoma značajna za fabriku u kojoj je zaposleno oko 4.000 radnika.

Iako je kompanija Fiat automobili Srbija iz Kragujevca sa izvozom od skoro 82 miliona evra, u januaru ove godine, najveći srpski izvoznik, model 500L, koji se prodaje širom sveta teško da će stići i na rusko tržište.

Branimir Soldatović, nekadašnji drektora fabrike Zastava automobili, kaže za Radio Slobodna Evropa da kragujevački automobili nemaju mnogo šansi na ruskom tržištu jer i sam Fiat na njemu ima učešće od svega nekoliko procenata.

”Glavna prepreka za izvoz na rusko tržište je, pre svega, što je i sam Fiat slabo prisutan na tom tržištu sa svega nekoliko procenata. Pored toga, da bi ste uspešno prodavali neki automobil morate da organizujete odličnu prodajnu i servisnu službu kao i rezervne delove. To su osnovni razlozi što nije došlo do neke značajnije realizacije automobila iz Kragujevca”, kaže Soldatović.

Prema navodima našeg sagovornika eventualni izvoz Fiatovih automobila iz Kragujevca dodatno su zakomplikovale ekonomske snakcije koje je zbog krize u Ukrajini, Evropska unija uvela Ruskoj federaciji.

”Čuje se da je i proizvodnja ruske ’lade’stala i da su radnici na odsustvima, a to je posledica embarga i sankcija koje su uvedene Rusiji”, podseća Soldatović.

Kao posledica embarga i depresije na tom tržištu, prodaja automobila najvećeg ruskog proizvođača opala je u januaru 26 odsto, u poređenju sa istim mesecom 2014. godine.

Inače, domaća automobilska industrija je do do devedesetih godina prošloga veka tesno sarađivala sa proizvođačima vozila u Rusiji i Poljskoj. Zastavine fabrike su tada ruskom Avtovazu iz Toljatilja isporučivale delove za njihove automobile, dok je Zastava za uzvrat dobijala gotove „lade“.

Po istom principu poslovalo se i poljskim proizvođačima, odakle su u Zastavu stizali „polonez“ i „126P“, a godišnja razmena sa te dve zemlje dostizala je oko 30.000 automobila.

Ta vremena su međutim zauvek prošla.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG