Dostupni linkovi

logo-print

Bernanke bi Obamu mogao koštati reizbora


Ben Bernanke

Ben Bernanke

Priredio Dragan Štavljanin

Najveća prepreka za reizbor Baraka Obame (Barack) nije Mit Romni (Mitt Romney), ili rast cena nafte, već Ben Bernanke, piše Helen Mis (Heleen Mees) za “Forin polisi” (Foreign Policy). Mis je profesor ekonomije na Univezitetu Tilburg.

Rast životnih troškova svuda izaziva strah političara. Sa povećanjem indeksa cena u SAD u februaru za 0.4 odsto, što je najveći skok u poslednjih 10 meseca – uglavnom zbog poskupljenja nafte – trend ne izgleda ohrabrujuće.

Međunarodna agencija za energiju je upozorila 23. marta da zbog rasta cena nafte postoji rizik od recesije. Da ovo pitanje može da ima i političke konotacije svedoči i primer jednog od republikanskih kandidata za predsednika Njuta Gingriča (Newt Gingrich) koji je čak obećao (ma koliko to bilo utopijski) da će oboriti cenu benzina na 2.50 dolara za galon (trenutno je oko 4 dolara), u nastojanju da ojača svoje sve manje šanse da osvoji nominaciju svoje partije i sučeli se najesen sa Obamom.

Međutim, dok rast cena naftnih derivate može da oteža Obamim reizbor, šef američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke verovatno se ne uzbuđuje previše oko toga. Rezultati sopstvenog istraživanja iz 1995. godine učvršćuju ga u stavu da rigoroznija monetarna politika, odnosno oštriji uslovi za dobijanje novca zbog povećanja kamatnih stopa, izaziva ekonomski pad – a ne skok cena nafte. A sve dok Federalne rezerve ne podignu kamatnu stopu zbog rasta cena naftnih derivata, to neće izazvati prevelike probleme, razmišlja Bernanke. Čak iako bi nafta dramatično poskupela, mala je verovatnoća da Federalne rezerve povećaju kamate u cilju suzbijanja inflacije.
Dok rast cena naftnih derivate može da oteža Obamim reizbor, šef američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke verovatno se ne uzbuđuje previše oko toga.


Kako možemo biti sigurni u to? Pod vođstvom Bernankea, skinut je veo tajnosti nad potezima Federalnih rezerva, što je bilo karakteristično za rad ove institucije dok je na njenom čelu bio Alan Grinspen (Greenspan).

Bernanke je obećao u saslušanju prilikom imenovanja 2005. da će delovanje Federalnih rezervi učiniti transparetnijim.

Kada je poslao Kongresu drugi izveštaj o monetarnoj politici 2006. godine, kazao je članovima ovog tela da će odluka o eventualnom povećanju kamatne stope zavisiti od ekonomskih pokazatelja.

Nema kristalne kugle – jednostavno odlučivanje na osnovu podataka.

Međutim, ta najava nije imala stabilizirajući efekat kako se verovatno nadao. Finansijska tržišta su se našla u haosu, dok su neki pokazatelji sugerisali da je nužno podići kamatne stope, a drugi, pak, potvrđivali da Federalne rezerve treba da ih čvrsto drže na postojećem nivou.

Jedan od bankara iz Liman bradersa (Lehman Brothers) se priseća tog vremena.

“Bernanke nas tretira kao odrasle, samo da bi doznalo da se ponašamo kao deca”.

Kada je kreditno tržište zamrlo i međunarodna trgovina potonula nakon propasti Liman bradersa u septembru 2008, Bernanke ne samo da je preplavio banke ogromnim količinama novca da bih održao u životu, već je i veoma brzo skresao kamatnu stopu.

Od tada je održava na istorijskom minimumu u nastojanju da podstakne ekonomski rast. Međutim, čini se da je taj potez doprineo rastu cena naftnih derivata i, samim tim, inflacije.

I prednost i Ahilova peta

Sa stopom federalnih fondova – najvažnijom kratkoročnom stopom kojom Federalne rezerve raspolažu u uticaju na ekonomiju – skoro na nuli od decembra 2009, Bernanke je bio prinuđen da pronađe nekonvencionalne načine za podsticanje privrede i suočavanja sa velikom nezaposlenošću.

Započeo je da kupuje obveznice u vrednosti od nekoliko hiljada milijardi – strategija poznata kao kvanitativno popuštanje (quantitative easing), čiji je cilj odmrzavanje tržišta hipotekarnih hartija od vrednosti i obaranje dugoročnih kamatnih stopa.
Ilustracija

Ilustracija


Federalni odbor za otvoreno tržište (Federal Open Market Committee) je u januaru 2012. saopštio da očekuje nisku kamatnu stopu najmanje do 2014. godine, odnosno skoro nula. Čak iako inflacija nastavi da raste, a stopa nezaposlenosti da pada, Bernanke će verovatno tvrditi da je kredibilitet Federalnih rezervi dovoljan za nastavak politike niskih kamata.

To se desilo na sastanku Federalnog odbora za otvoreno tržište u junu 2003, kada je američka ekonomija beležila rast, ali su Federalne rezerve odlučile da smanje kamatnu stopu sa 1.25 na 1 procenat, jer su to tržišta anticipirala. Takođe, svi znamo da je izuzetno labava monetarna politika Federalnih rezervi omogućila bum na tržištu nekretnina, a što je na kraju imalo pogubne posledice po američku ekonomiju.

Federalne rezerve opet rizikuju dozvoljavajući da finansijska tržišta, a ne ključni ekonomski parametri utiču njenu odluku o kamatnoj stopi.

Nedavno objavljeni ekonomski podaci dali su dovoljno razloga Federalnim rezervama da preispitaju svoju politiku istorijski niskih kamata. Od sastanka Federalnog odbora za otvoreno tržište, stopa nezaposlenosti brzo pada – mada je i dalje na nezadovoljavajućih 8.3 procenta – a raste inflacija zbog skoka cena nafte. S obzirom na dvojini mandat Federalnih rezervi – održavanje stabilnosti cena i promovisanje maksimalne zaposlenosti – sugerisano je povećanje kamatne stope. Međutim, nema naznaka da se Bernanke sprema da promeni kurs. On ponavlja svoje očekivanje da će pomenuta stopa ostati na izuzetno niskom nivou do kraja 2014. godine.

Na pitanje tokom saslušanja u Kongresu krajem februara i početkom marta o uticaju viših cena nafte na ekonomiju, Bernanke je uporedio poskupljenje ovog energenta sa porezom na primanja i bio je spreman da prizna da će to samo privremeno voditi većoj inflaciji.

On smatra da je skok cena naftnih derivata privremenog karaktera, sugerišući da će se u jednom trenutku one stabilizovati (tada bi inflacija zaista bila blizu 2 odsto koliko su projektovale Federalne rezerve). Bernanke ističe da je jedino zabrinut zbog dugoročne inflacije.

Bernankeova karijera kao eminentnog ekonomskog stručnjaka se često smatra prednošću, ali može biti i njegova Ahilova peta. Većina njegovih istraživanja je usredsređena na Veliku depresiju (1930-ih) i njegov osnovni zaključak je da je gro teškoća moglo da se izbegne da je monetarna politika bila labavija a ne restriktivna.

U govoru povodom 90-og rođendana Miltona Fridmana (Friedman) – jednog od gurua neoliberalne ekonomije - Bernanke je kazao ovom velikom ekonomskom teoretičaru da su Federalne rezerve zaista bile odgovorne zbog produbljivanja Velike depresije: “Vi ste u pravu, mi smo to uradili. Žao nam je zbog toga, ali zahvaljujući vama, nećemo to ponovo učiniti”.

“Umerenost je pogubna. Ništa ne uspeva kao neumerenost”, rekao je Oskar Vajld (Oscar Wilde). Nažalost, ovaj aforizam nije primenjiv na monetarnu politiku. Održavanje niske kamatne stope može izgledati dobro u izbornoj godini, ali se to plaća rastom cena nafte. Izuzetno niske kamate stvaraju “mehurove” (bubbles) i mogu izazvati inflaciju koju je teško kontrolisati. Na taj način se ne podrivaju samo nade određenih kandidata da budu izabrani, već i čitava ekonomija.

Mada je Alan Grispen kritikovan zbog finansijske krize 2008. godine, Bernanke je bio ideolog koji je obezbedio intelektualnu podršku za agresivno kresanje kamatnih stopa početkom 2000-ih što je vodilo Velikoj recesiji. Obama je možda fokusiran ovih dana na visoke cene gasa, ali je veći problem što njegovo upravljanje ekonomijom može da podrije politika Bernankea.
XS
SM
MD
LG