Dostupni linkovi

logo-print

"Sarajevska princeza" u Beogradu: Priča o ljudima i licemerima u opkoljenom gradu


Edo Jaganjac na promociji knjige u Beogradu

Edo Jaganjac na promociji knjige u Beogradu

Knjiga „Sarajevska princeza“ (Šahinpašić, 2014), Ediba Ede Jaganjca, hirurga koji je tokom rata u opkoljenom Sarajevu spasavao živote svojih sugrađana, predstavljena je u u ponedeljak na Beogradskom sajmu knjiga. Kroz istinitu priču o petogodišnjoj devojčici Irmi Hadžimuratović koja je, teško ranjena, morala hitno da bude prebačena u inostranstvo na lečenje, autor govori o požrtvovanju lekara koji se bore za dečji život, ali i o tromoj i nezainteresovanoj međunarodnoj zajednici.

Tokom tri i po godine, koliko su srpske jedinice držale Sarajevo pod opsadom, razaranja nisu bile pošteđene ni zdravstvene ustanove. Edo Jaganjac u to vreme radio je kao hirurg u tadašnjoj Vojnoj bolnici. O uslovima pod kojim su on i njegove kolege radili dok su na grad padale granate, Jaganjac kaže:

“Mislim da niko ne može da predstavi kako je to raditi u bolnici u kojoj nema struje, vode… Vode. Struja, hajde, ali voda, lijekovi i tako dalje. To su uslovi u kojima se stalno nekako snalazite.”

Knjiga "Sarajevska princeza"

Knjiga "Sarajevska princeza"

U bolnicu u kojoj vladaju takvi uslovi, krajem jula ’93. dovezena je Irma Hadžimuratović. Petogodišnju devojčicu je tokom granatiranja Alipašinog polja ranio geler. Isti taj geler prethodno je prostrelio njenu majku i ubio je. Svoj prvi susret sa Irmom, Edo Jaganjac je ovako opisao u knjizi “Sarajevska princeza”, iz koje je odlomak na promociji pročitao glumac Svetozar Cvetković:

“Na kolicima uz vrata leži malena djevojčica. Leži mirno, bistrim očima gleda oko sebe. Vidim da pod njom nema krvi. Ona uhvati moj pogled i usta joj se raširiše u osmjeh. Gledam je zabezeknuto. Leži golo djetence na nosilima, onako mala, sva se izgubila u nosilima, i smješka se.”

Zbog težine povreda i očajnih uslova u sarajevskoj bolnici, Irma je hitno morala da bude prebačena u London. No, između Irme i njenog lečenja isprečila se glomazna birokratija Ujedinjenih nacija. Osam dana, Jaganjac pokušava na sve načine da izvuče devojčicu iz ratnog obruča. Čak su se i strani mediji zainteresoavali za čitav slučaj, ali stvari su išle sporo.

“Jer ona je prvih dana kada sam ja njih zvao izgledala zdrava, ona je laiku izgledala zdrava. Zbog toga oni nisu vjerovali. Čak i novinar koji je napisao reportažu ju je vidio dan ranije i nije je objavio, jer je Irma s njim pričala, veselila se i njemu je izgledalo kao da neko hoće da ga prevari”, rekao je Edo Jaganjac predstavljajući “Sarajevsku princezu” na Beogradskom sajmu knjiga.

Irma je na koncu otputovala u London, za njen dolazak založio se i tadašnji premijer Velike Britanije Džon Mejdžor, ali je, čini se, bilo prekasno. Irma je preminula posle godinu i po dana.

Muharem Bazdulj

Muharem Bazdulj

Pisac Muharem Bazdulj rekao je na beogradskoj promociji knjige da je “Sarajevska princeza” i sada, dve decenije nakon rata u BiH, aktuelna. Irme, poput junakinje Jaganjčeve knjige, danas su, dodaje on, u Kobaneu, Alepu i mnogim drugim mestima.

“U tom smislu to je jedna od najmoćnijih i najpotentnijih kritika Ujedinjenih nacija koju sam ja pročitao. A, da se razumijemo, pročitao sam ih mnogo. Ali, u ovoj knjizi, kad vidite na tom konkretnom primjeru način na koji ne postoji nikakvo elementarno suosjećanje. Taj portparol UN, kad se to prebacivanje djeteta u Englesku napokon desi, on to doživljava kao poraz institucije”, kaže Bazdulj.

Iako Edo Jaganjac nije profesionalni pisac, zadivljujuće je njegovo vladanje naracijom, istakao je čuveni hrvatski reditelj Lordan Zafranović.

“Tu sam knjigu pročitao, što se kaže, preko noći, jer je bila strahovito emocionalna; tjerala me je iz stranice u stranicu da vidim do koje mjere se taj čovjek bori za život, a do koje mjere ti takozvani heroji sa svih tih strana, od svojih političkih elita dobijaju medalje za ubijanja i razaranja. S druge strane, kao filmaš sam osjetio mogućnost da se napravi jedan zaista uzbudljivi film, jer filmovi koje sam do tada vidio – engleski, američki, španjolski – jednostavno nisu doslegli niti jednu stranicu iz knjige Ede Jaganjca. Nisu bili iskreni”, smatra poznati reditelj.

Učesnici promocije knjige Ede Jaganjca u Beogradu

Učesnici promocije knjige Ede Jaganjca u Beogradu

Edo Jaganjac danas živi i radi u Pragu. “Sarajevsku princezu” napisao je još ‘94, ali je celih dvadeset godina čekao na njeno objavljivanje. Dugo se, kaže, premišljao da li da to učini. Ipak, danas mu je stalo da što više ljudi pročita ovu priču:

“Meni je baš stalo da ljudi u Srbiji to čitaju. Znate, neki ovdje kažu: ‘to je priča s druge strane barikade.’ Nije istina. Mi smo na istoj strani barikade. Ali, u našim narodima, svakom, postoje zli ljudi koji su doveli do ovoga, da Irma pogine. Vjerujem da će onaj koji to pročita da shvati o čemu govorim”, kaže Jaganjac u razgovoru za RSE.

Tokom granatiranja Sarajeva koje je trajalo 1 425 dana, i smatra se najdužom opsadom u modernoj evropskoj istoriji, ubijeno je više od 11 500 ljudi. Među njima je bilo 643 dece, a sumnja se da je taj broj višestruko veći. Nakon Irmine smrti, mnoga ranjena deca su dobila priliku da budu evakuisana iz Sarajeva.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG