Dostupni linkovi

logo-print

Beograd i Priština: Male šanse za dogovor o granici


Edita Tahiri i Borko Stefanović

Edita Tahiri i Borko Stefanović

Na osnovu dosadašnjih izjava zvaničnika, male su šanse da će Priština i Beograd usaglasiti stavove kada su u pitanju granični prelazi na severu Kosova. Posle dva dana dugih, ali neuspešnih razgovora, dijalog se nastavio i u petak.

Jedno je sada već jasno, a to je da Kosovo ne želi da razgovara sa Srbijom o teritorijalnom integritetu, kao ni o graničnim pitanjima. To je u petak ponovio i premijer Kosova Hashim Thaçi.

Komentarišući tok tehničkog dijaloga u Briselu, kosovski premijer je istakao da Kosovo ima jasne stavove što se razgovora tiče.

“Sve će biti u skaldu sa Ahtisarijevim planom, Ustavom i našim zakonima. Ta pitanja su tehnička. Sve tendencije da se prevaziđu ovi dokumenti, za Prištinu su neprihvatljive”, kazao je on.

Kosovski premijer je dodao da je integrisano upravljanje granicom evropski model, te da je on i u skladu sa Ustavom Kosova.

Opozicija je, međutim, pronašla zamerku u tome. Burim Ramadani iz Alijanse za budućnost Kosova ističe da ukoliko se postigne integrisano upravljanje granice sa Srbijom, a bez recipročnog priznavanja te granice, dolazi do kršenja Zakona o integrisanom upravljanju.

Situacija bez izlaza

On, međutim, naglašava da Priština ne sme da prihvati nikakav drugi oblik integrisanog upravljanja, od onog što je zakonom određeno.

“Pozicija Prištine je čudna zato što se ne može postići integrisano upravljanje granicom bez recipročnog priznavnja dve zemlje, tako da je ovakva situacija nema izlaza. Mi iz Alijanse ne verujemo da će biti sporazuma, a na osnovu evropskog koncepta o integrisanom upravljanju granicom. A istovremeno insistiramo da Vlada Kosova ne popusti po ovom pitanju. Cilj Beograda je da postigne sporazum bez priznavanja granica, ali ovo Kosovo ne sme da prihvati”, ističe Ramadani.

Analitičar Ardian Arifaj, međutim, smatra da Priština u ovom dijalogu izgleda konstruktivnije nego Srbija te da je postigla svoj cilj, odnosno da popravi svoju sliku i da izgleda kao jedna konstruktivna strana koja se zalaže za stabilizaciju u regionu i saradnju.

“Priština nema nikakav razlog da menja svoj pristup ili da prihvata nešto novo. Kosovo je puno učinilo i prema Srbiji jer je ostalo u dijalogu. Nema potrebe da radi nešto više. Ali ostaje da se vidi, na osnovu rezultata, da li je vredelo i da li vredi da se nastave ovi razgovori”, ističe Arifaj.

On dodaje da su ovi razgovori dobar način da se izmeri koliko je Beograd zaista iskren i koliko želi da radi na stabilizaciji i miru u regionu. Ali, naglašava Arifaj, u danima kada nemački i austrijski mediji prenose vesti o povređenim vojnicima na severu Kosova, i to zbog umešanosti Srbije, te vesti dovoljno govore o tome koliko je Srbija iskrena u svemu ovome i koliko je spremna za dobijanja statusa kandidata u EU.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG