Dostupni linkovi

logo-print

Beograd: Hapšenja Albanaca ne krše sporazum o slobodi kretanja


Bruno Vekarić

Bruno Vekarić

U Beogradu zvaničnici odbijaju bilo kakvu vezu dva poslednja hapšenja Albanaca u Srbiji sa briselskim sporazumom o slobodi kretanja.

Najpre su uhapšena dva policajca koji su navodno neovlašćeno prešli na teritoriju Srbije što je bila, kako je posredno i sam ministar policije potvrdio, odmazda za prethodno hapšenje srpskih policajaca na Kosovu.

Zatim je uhapšen Hasan Abazi iz Uroševca po poternici iz 99. godine za špijunažu i najzad treći slučaj Marka Košnjetija osumnjičenog za konkretan ratni zločin nad Srbima, takođe 1999. godine.

Sva tri slučaja su različita, zajedničko im je da su uhapšeni uz poruku Ivice Dačića, potpredsednika Vlade Srbije, da će Beograd nastaviti sa hapšenjem Albanaca ako za to ima razloga. Takav govor se na domaćem terenu povezuje sa zahuktalom preidzbornom kampanjom.

Borko Stefanović, šef beogradskog pregovaračkog tima sa Prištinom kaže da slučajevi hapšenja Albanaca po izdatim poternicama za ratni zločin i druga krivična dela, nemaju nikakve veze sa primenom sporazuma o slobodi kretanja.

„Naravno da se ne krši nikakav dogovor o slobodi kretanja i da naši organi rade svoj posao na osnovu odluka pravosudnih organa. Oni koji krše dogovor o slobodi kretanja su upravo gospodin Redžepi i vlasti u Prištini koji sprečavaju slobodu kretanja time što šikaniraju Srbe, oduzimaju im tablice, dokumenta i sve ostalo. Prema tome, ako treba pričati o kršenju dogovora o slobodi kretanja, onda je to priča o Prištini. Hapšenja na osnovu adekvatne odluke Tužilaštva i Suda u okviru naše jurisdikcije nema veze sa postignutim dogovorom o slobodi kretanja i to gospodin Redžepi zna“, poručuje Borko Stefanović.

Da li ima potrebe da građani Kosova budu oprezni jer ih možda čekaju hapšenje po tajnoj poternici u Srbiji?

Hapšenje kosovskih policajaca, mart 2012.

Hapšenje kosovskih policajaca, mart 2012.

Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine u Beogradu, kaže da ima potrebe za one koji su osumnjičeni za ratne zločine.

"Mi imamo još predmeta i osumnjičenih za ratne zločine", rekao je Vekarić, ali je odbio da odgovori na naše pitanje koliko takvih predmeta i poternica još ima.

Što se tiče slučaja iz domena Tužilaštva za ratne zločine, uhapšenog Marka Košnjetija, Vekarić kaže da je on pravno utemeljen i da će to vrlo brzo potvrditi živi svedoci.

"Doći će veliki broj svedoka kao i oštećenih da izvrše prepoznavanje. To se sve sutra odvija, dakle sutra će biti novih informacija“, najavljuje Bruno Vekarić.

Ad acta stavljeno 300 predmeta

Državni sekretar u Ministarstvu Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović odlučno odbija da su hapšenja politički motivisana, već da su u pitanju pravni razlozi.

Advokat Srđa Popović, međutim, kaže da izjava Ivice Dačića nakon hapšenja albanskih policajaca (kada je najavio nova hapšenja) da je u pitanju osveta za prethodno hapšenje Srba, kompromituje ceo postupak.

"Postupak se ne vodi iz osvete. Ne hapsi se po načelu reciprociteta: Vi hapsite naše, mi vaše", rekao je tada Dačić.

Odbijajući bilo kakve insinuacije o politički motivisanim postupcima u vezi sa suđenjima za ratne zločine, Vekarić se slaže da problem već duže vreme postoji sa susedima u predmetima i poternicama nasleđenim iz 90-ih godina:

"To je relikt iz 90-ih kada su stavljani mnogi ljudi na poternice, kao u slučajevima hapšenja državljana BiH i Hrvatske...“

Na našu primedbu da su to poternice iz Miloševićevog vremena, Vekarić je reagovao:

“I tada je bilo krivičnih dela, i sa jedne i sa druge strane. Nije to vezano za Miloševića već za pogrešan režim i pogrešno tumačenje prava. To sve treba preispitati. Ako težimo pomirenju, mi to moramo da uradimo da ne bismo hapsili na granici nevine ljude. Protiv nekih, na primer protiv Agima Čekua imamo samo opštu priču da je u polju njegove odgovornosti stradalo ne znam koliko ljudi. Ljudi su isleđivani pred kamerama, znači učinjene su bitne povrede postupka i takvih slučajeva iz 90-ih je verovatno bilo mnogo. Mi smo za Hrvatsku, pa čak i za Kosovo preko 300 takvih predmeta već stavili ad acta."

Advokat Srđa Popović kaže da se, pored toga što postoji i danas zloupotreba institucija, poput policije i pravosuđa, Srbija stalno sudara sa problemom kontinuiteta sa Miloševićevim pravnim sistemom koji je bio do kraja politički instrumentalizovan.

"Mislim da se svi predmeti iz tog perioda moraju preispitati. Ja ne bih imao ništa protiv da to učini i gospodin Vekarić sam, ali bi bolje bilo da se to uradi u okviru tela koje bi obuhvatalo i ljude iz međunarodne zajednice, EU...MI sebi nanosimo veliku štetu postupajući po Miloševićevim poternicama“, kaže Popović dodajući da, ako se pokaže , na primer u slučaju Košnjetija da postoje relevantni svedoci, onda u vezi sa tim hapšenjem nema ničega spornog.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG