Dostupni linkovi

logo-print

Beograd ćuti na kritike o reformi pravosuđa


Palata pravde u Beogradu, foto: Vesna Anđić

Palata pravde u Beogradu, foto: Vesna Anđić

Zbog problema u odnosima Beograda sa Prištinom u drugi plan su stavljene reforme neophodne za pridruživanje EU. Da li je Evropska komisija malo progledala kroz prste Srbiji kako bi što pre napredovala ka EU, proističe iz pisanja nemačkog lista Zidojče cajtung.

Srbija ne ispunjava pravne standarde za dalje približavanje Evropskoj uniji u meri u kojoj to tvrde zvaničnici Evropske komisije, piše ovaj list iako Brisel prenosi da je vlada u Beogradu ostvarila „enormni napredak“…

„Radilo se pre svega o pritužbama sudija i državnih tužilaca koji posle smene čitavog srpskog pravosudnog personala 2009. godine više nisu smeli da se vrate na svoja radna mesta. Zadatak posmatrača je bio da ustanove da li su u čitavoj proceduri poštovana pravila pravne države. Očigledno – nisu“, proizilazi iz izveštaja posmatrača u koji je Zidojče cajtung imao uvid.

Tu se o odgovarajućem postupku govori kao o školskom primeru podrugivanja pravu. Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva su bez komentara.

Nenad Konstatinović, predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije i poslanik Demokratske stranke kaže za naš program da je iznenađen što je tako nešto napisano u Zidojče cajtungu.

„Iz prostog razloga što je Evropska komisija kada je pravila svoj izveštaj vrlo pozitivno ocenila reformu pravosuđa i ono što znamo i mi i što znaju predstavnici EU je da je Srbija u oblasti pravosuđa naprednija od mnogih drugih zemalja u procesu pristupanja EU“, kaže Konstatinović.

Samo forma

Pravo dotičnih sudija i državnih tužilaca na fer proces je u ozbiljnoj meri prekršeno, a govori se i o nedozvoljenom uticanju politike na pravosuđe. Pomenuti procesi su vođeni samo da bi se zadovoljila forma, piše u dokumentu koji je nazvan privremenim izveštajem, kao da ni sam postupak nije bio u skladu sa standardima pravne države, piše Zidojče cajtung.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, jedna od neizabranih sudija, kaže da je konačno izašlo na videlo da je taj proces postao veliki teret ne samo za Srbiju nego i za Evropsku komisiju.

„I da je Evropska komisija u jednom trenutku dozvolila Komesarijatu za pridruživanje da ublaži ocenu o tome kako se revizija reizbora odvija. Dobro Evropski parlament

Evropski parlament

je što su poslanici iz Evropskog parlamenta problematizovali ovakvo ponašanje Evropske komisije i oni su u stvari u jednoj rečenici rekli šta tu može da bude problem za Evropu, da poslanici u Evropskom parlamentu moraju da imaju poverenje u informacije kojima ih snabdeva Evropska komisija jer na osnovu tih informacija Evropski parlament kao i Savet ministara donosi vrlo važne strateške odluke za EU. A što se tiče unutrašnjeg aspekta tog problema jako puno standarda, već u samom sastavu Viskog saveta sudstva, zatim da ne pričam o postupanju, je povređeno tokom ove revizije i velika doza arbitrernosti se pokazala“, kaže Boljević.

„Sada će komesar Štefan File morati da objasni Evropskom parlamentu protivrečnosti između zvanične ocene Evropske komisije i izveštaja stručnjaka. Tako poslanica Zelenih Franciska Brantner želi da zna kako je moglo da dođe do takvih razlika u procenama“, piše minhenski dnevnik.

Korupcija problem broj dva

Osim pravosuđa, gorući problem Srbije je i korpucija. Srbija je naime nazadovala na godišnjoj listi organizacije Transparensi internešnel i sada se nalazi na 86. mestu za razliku od prošle godine kada je bila na 78. mestu po indeksu percepcije korupcije.

Kao glavne probleme Srbije, predstavnici Transparentnosti naveli su nedovoljnu reformu pravosuđa, kršenje antikorupcijskih zakona, vaninstitucionalnu moć političkih stranaka koja utiče na rad javnog sektora, netransparentan proces donošenja odluka, nepotrebne procedure i nedovoljne kapacitete organa koji vrše nadzor nad primenom zakona.

U analitčkom izveštaju koji prati mišljenje Evropske komisije naovodi se da je korupcija ozbiljan problem, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, kao i konkretne stvari koje bi Srbija trebalo da učini.

„U kontekstu evropskih integracija, naročito ukoliko se otvore pregovori, to Nemanja Nenadić

Nemanja Nenadić

pitanje će biti sasvim sigurno tretirano kao jedno od najvažnijih. Jedna od dobrih strana mišljenja je da se poglavlje 23, koje između ostalog obuhvata i pitanje borbe protiv korupcije, otvori odmah po početku pregovora, da se ne ostavlja za kraj, kao što je učinjeno na primer u slučaju Hrvatske“, kaže Nenadić.

Da li onda, pored dosadašnjih političkih uslova vezanih za Kosovo, i sprovođenje reformi, kojima su se srpski zvaničnici do sada hvalili, može usporiti put ka EU?

Nikola Jovanović, urednik časopisa Izazovi evropskih integracija, kaže da pored izveštaja Evropske komisije često i države članice izrađuju svoje interne izveštaje o napretku određene države kako bi pripremili političku odluku svog parlamenta i vlade.

„Tako da je vrlo bitno da Srbija nastavi da radi sve ono što je ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena kako bi maksimalno smanjila rizik da odluka o njenom statusu bude negativna. Naravno, neke ključne stari su trajne, to su borba protiv korpucije, unapređenje rada pravosuđa, u našem slučaju i korekcija reforme pravosuđa, tako da je zaista bitno ne samo da se nastavi sa radom i u izbornoj godini već i da se ključnim državama članicama pokazuje da Srbija makar što se tiče reformskog dela ne bi trebalo da izaziva sumnje bilo koje države članice za ovu fazu integracije“, kaže Jovanović.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG