Dostupni linkovi

logo-print

Beograd pred paradu: Putin, car i migovi


Suveniri sa likom Vladimira Putina

Suveniri sa likom Vladimira Putina

Kada se zavesa spusti, a vojna parada bude iza nas, njeni efekti moći će da se razmatraju pre svega na emotivnom polju. Naime, spektakl koji će se odvijati u prisustvu prvog čoveka Rusije, svakako lako može uticati na porast simpatija prema ovoj državi. To može postati problematično u svetlu izmene globalnih okolnosti nakon otvaranja ukrajinske krize, što, htela to ili ne, Srbiju ponovo dovelo pred izbor – Istok ili Zapad.

Nesumnjivo je da će Vladimir Putin biti zvezda vojne parade šta god budemo videli od borbenih vozila i strojevog koraka. Sa zvaničnih adresa stižu uveravanja da i Vlada Srbije i predsednik Tomislav Nikolić vode računa kakve će signale poslati prilikom Putinove posete. Ako već nije bio dovoljno jasan signal to što se upravo zbog obaveza ruskog predsednika vojna parada i održava par dana ranije od datuma kada je pre 70 godina Beograd oslobođen.

Kada se posmatra sve što se dešava uoči Putinove posete čini se da je teško oteti se utisku da ne raste proruska atmosfera. Sa time se slaže i istoričar Milivoj Bešlin.

„Reč je o utisku, postoji jedna dosta izražena rusofilska atmosfera u Srbiji. Mislim da to nije slučajno, ljudi prate poruke koje ime se šalju i sa vrha države i iz medija, pre svega iz najvećih listova, tabloida, koji konstantno već u jednom dužem periodu pokazuju nekakvu inklinaciju ka Istoku i u kojima jača antizapadna retorika“, kaže Bešlin.

Korist od državne euforije uoči vojne parade, na kojoj će glavni gost biti ruski predsednik, za sada imaju samo trgovci. Na tezgama u centru Beograda prodaju se majice sa Putinovim likom. A pred tezgama i strani turisti, pa i iz Rusije:

Zvaničnici u Beogradu upinju se da dokažu kako je EU strateški cilj Srbije, ali da se, kako je to ovih dana poručio premijer Aleksandar Vučić, „privredni i ekonomski oporavak zemlje zasniva na političkoj stabilnosti, te da je stoga veoma važna i nacionalno odgovorna i balansirana spoljna politika.“ Dok su se prethodne vlade držale Moskve zbog podrške u međunarodnim institucijama neprihvatanju nezavisnosti Kosova ova je više okrenuta Rusiji iščekujući velike investicije iz te zemlje mada su mnogi eksperti ukazali da se one dobijaju po visokoj ceni.

Ovih dana jedno ovdašnje istraživanje pokazalo je da uoči Putinove posete 61 odsto građana Srbije oseća nadu, a strah zbog Putina u Beogradu oseća šest odsto.

Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa misli da je kod nas uvek prisutna proruska atmosfera.

Spomenik caru Nikolaju

Spomenik caru Nikolaju

„Zato što je ona jedna identitetska nadgradnja, nas i Rusa trista miliona; drugo, to je pitanje pravoslavlja takođe kao nečega što je vrlo važno za srpski identitet; a politički gledano svi koji se protive bilo kakvom razvoju Srbije su proruski orijentisani. Prema tome, ovo je odlična prilika da oni možda pogrešno pročitaju ovaj dolazak, ili ga možda mi pogrešno čitamo a oni ga dobro čitaju, i da maksimalno iskoriste tih nekoliko sati koje će on boraviti ovde pa da onda taj prostor, u kome je on boravio, osveštaju i učine spomenikom naše proruske istorije“, kaže Dereta.

Istovremeno, uz zvuke vojnih aviona koji preleću Beograd uvežbavajući se za paradu oko Devojačkog parka, gde radnici izvode završne radove na spomeniku poslednjem ruskom caru Nikolaju, podignuta je zaštitna ograda. Beograđani nakratko zastaju da pogledaju ili fotografišu spomenik koji će biti svečano otkriven u novembru u okviru obeležavanja sto godina od Velikog rata.

Spomenik je donacija Ruske Federacije a vajar Andrej Kovaljčuk i koautor Genadij Pravotorov inspiraciju su pronašli u istoriji Srbije i Rusije, koje su uvek bile, kažu, bratske države. Gradski čelnici kažu da je car Nikolaj zadužio Srbiju jer je spasio srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata.

Da li se onda može govoriti da je rusofilstvo u tradiciji Srbije i da je to ono čemu sada prisustvujemo? Istoričari ne posmatraju stvari u crno - belim kategorijama, kaže Milivoj Bešlin. Ali, dodaje da Srbi zapravo ne poznaju Rusiju.

“Oni imaju neke predstave o njoj, imaju nekakve stereotipe i to pre svega iz nekakve prošlosti koja nema puno veze sa današnjom Rusijom, a ako naši ljudi ovde nešto znaju onda je to ili nekakva nekritička glorifikacija ili apriorni antagonizam prema režimu u Rusiji. Rusija je i društvo. Vi ne možete Rusiju svesti samo na jednog čoveka jer onda i vi sami ulazite u tu vrstu diskursa koji se možda i svesno otuda stvara”, navodi Bešlin.

“Drugi segment neznanja je što naši ljudi ne znaju istoriju srpsko-ruskih i sovjetsko-jugoslovenskih odnosa u 20. veku. Oni su vrlo složeni, vrlo komplikovani, pre 1941. i posebno posle 1945. godine. Tako da stvari treba znati da biste mogli negde utemeljeno da pričate o tome”, zaključuje Bešlin.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić odgovarajući ovih dana na brojna pitanja oko Putinovog dolaska rekao je i da dolazak predsednika Rusije u Beograd nije "najvažnije pitanje na kugli zemaljskoj", ali da je važno da Srbija pokaže poštovanje prema svima koji su oslobađali Beograd. Pa, makar i četiri dana ranije.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG