Poruka vlasti u Beogradu je da je jednostrani prelazak kombinata Trepča u vlasništvo Kosova za Srbiju neprihvatljiv. Neki od zvaničnika čak navode da je ovo situacija kad „treba pokazati zube“. Pojedini analitičari smatraju da Srbija nema interesa za Trepču, ali da je Trepča jako bitna za stanovništvo severnog Kosova.
Slučaj Trepča očito je podigao zvaničnike u Beogradu na noge. Zbog prvobitne namere Prištine da donese zakon koji bi ovaj kombinat stavio u vlasništvo Vlade Kosova predstavnici Vlade Srbije su tokom vikenda održali intenzivne razgovore sa zvaničnicima medjunarodne zajednice. Napravili smo izvestan pomak u rešavanju problema Trepče, rekao je premijer Aleksandar Vučić.
“Po svim zakonima, pa čak i po onome što smo u Briselu dogovarali, temu imovine tek treba da otvorimo. Dakle, mi temu imovine u Briselu nismo otvarali i naš zahtev jeste da otvorimo temu imovine, a ne da nam imovina bude oduzimana preko preko noći, da o tome ništa ne znamo, da se pravimo kao da ništa ne vidimo i da onda kada sve bude završeno neko kaže ajde sad otvorite temu imovine, imate još dva kombinata, neka mala na severu, ajde i za njih da se dogovorimo, da završimo sve. Nekakve minimalne pomake smo napravili, ali razume se da to neće biti laka tema, kao ni tema Gazivode, Valača i mnogih drugih koje su pred nama”, rekao je Vučić.
U međuvremenu iz Vlade Srbije najavljuju da ukoliko kosovske institucije ne odustanu od preuzimanja Trepče, Srbija će pokrenuti proces privatizacije tog kombinata po svom zakonu.
„Dobili smo već četiri ponude iz inostranstva, iz SAD, Kanade, Švajcarske i Mađarske, kao i dve ponude iz Srbije" rekao je ministar privrede Željko Sertić.
On je izjavio da je Srbija preko Fonda za razvoj vlasnik 55 posto Trepče, a da je još 22 odsto u vlasništvu srpskih kompanija, kao što su Goša, Dunav osiguranje, Jugobanka u stečaju, Beogradska banka u stečaju, Termoelektro... Pored toga imamo, rekao je Sertić, 268 miliona eura prijavljenih potraživanja i to smo predali kosovskim institucijama.
Koji su argumenti na strani Beograda kada je u pitanju Trepča? Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da je to imovina kojoj se može ući u trag.
„Na koji način je stvorena i to od samih početaka kada je to pripadalo Kraljevini Srbije, pa kasnije prešlo i na Jugoslaviju. Sa osavremenjivanjem u toku socijalističke Jugoslavije išlo se prektično kroz fondove koji su uglavnom bili vezani za izdvajanja u Srbiji. Mislim da je djelomično bilo i izdvajanja iz Slovenije i Hrvatske preko Fonda za razvoj Kosova, ali to pripada onoj kategoriji ostalih vlasnika. Drugo, mi smo davali razne garancije i dan-danas otplaćujemo kredite koji su završavali u kosovskoj privredi. Ali, o tome se uopšte nije vodilo računa. Mnogo je važnije bilo liberalizovati uvoz u Srbiju, rasporodati državnu imovinu, pa kad smo sada došli pred kraj sa državnom imovinom hajde onda šta možemo uraditi sa svojom imovinom van teritorije koju kontrolišemo“, kaže Bušatlija.
U Beogradu navode da su sve odluke o privatizaciji 19 preduzeća sa Kosova povučene kako bi bili nastavljeni briselski razgovori. Zato se čini da je potez Prištine da se Trepča pretvori u javno preduzeće Kosova iznenadio ovdašnje vlasti.
Vladimir Gligorov iz Bečkog ekonomskog instituta kaže da je pitanje ovog kombinata od početka bilo veoma složeno.
“Posle 2000. godine i malo kasnije, kad se Kosovo konstituisalo i imalo privremene ustanove, Svetska banka je razmatrala te stvari i nije bila sigurna šta bi se tu moglo uraditi s obzirom na moguće pravne posledice. To se onda provlačilo evo do sada. Sada se ide sa tom interpretacijom da sve što je na teritoriji suverene države potpada pod zakone te države. Tako i ova odluka koja se sprema, da se to pretvori u javno preduzeće Kosova. To može da bude sporno pravno, sad pitanje je na kojoj sudskoj instanci bi se to razmatralo. Spominje se i taj argument da je Ahtisarijevim planom zauzet taj stav da je to u suverenoj nadležnosti Kosova. Ali opet to je pitanje kod svih tih svojinskih stvari koje će morati, pretpostavljam, da se razreši na sudu”, smatra Gligorov.
Zvaničnici govore da u Trepči radi četiri hiljade Srba a da se žile iz kojih vade rudu na severu čak i ne nalaze ispod Kosova nego ispod centralne Srbije. Da li zbog toga, tek direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić poručio je u izjavi za RTS Prištini: "dalje nećete moći".
„Ovo je jedna od onih situacija kada moramo da pokažemo zube, kada moramo da podvučemo liniju i kažemo dalje nećete moći, što bi Španci rekli no pasaran. Posledice za srpsku zajednicu bi bile toliko dalekosežne da mislim da bismo mogli da govorimo o potpunom ekonomskom obespravljivanju našeg naroda“, rekao je Đurić.
Međutim, novinarka Ruža Ćirković, koja se godina bavi Trepčom, kaže da je stekla utisak da ovo preduzeće za Beograd poslednjih 10-15 godina nije bilo naročito važno. Ona smatra da je izgubljeno vreme za pravno rešenje i da sada preostaje političko.
„Beograd nije ništa naročito mnogo preduzeo da zaštiti to vlasništvo u Trepči u korist Srba severa Kosova jer Srbiji, koliko sam ja uspela da shvatim, to nije naročito važno pitanje ali Srbima sa severa Kosova jeste naročito važno“, ocenjuje Ćirković.
Iz vlasti pak, saopštavaju da bi nametanje rešenja za kombinat Trepča potkopalo dosadašnje rezultate dijaloga Beograda i Prištine.
