Dostupni linkovi

logo-print

Beograd o Ukrajini: Balansiranje između Brisela i Moskve


Skup podrške ruskoj politici u Ukrajini, Beograd, 3. mart 2014.

Skup podrške ruskoj politici u Ukrajini, Beograd, 3. mart 2014.

Srbija nakon nedavno održanih vanrednih parlamentarnih izbora još nema vladu, ali najviši funkcioneri prethodne vlasti ponavljaju da će zvaničan stav vlade Srbije o krizi Ukrajini biti "balansiran”, u skladu sa evropskim putem Srbije, ali i njenom prijateljstvu sa Rusijom.

Odgovarajući na novinarsko pitanje da li će buduća vlada biti proevropska ili proruska, predsednik Srbije Tomislav Nikolić dao je vrlo kratak odgovor:

“Prosrpska”.

Predsednik Srpske napredne stranke i dolezeći premijer Srbije Aleksandar Vučić bio je tokom prethodnog vikenda informativniji. Izjavio je da stav Srbije prema krizi u Ukrajini i Rusiji mora biti odgovoran, ali da ga neće donositi tehnička vlada. Vučić je, ipak, kako je rekao, dao koordinate tog stava:

“Srbija je uvek bila, i jeste, za poštovanje međunarodnih javno-pravnih normi, za poštovanje teritorijalnog integriteta zemalja, međunarodno priznatih država, ali nemojte da nam predavanja o tome drže svi oni koji su lagano zgazili teritorijalni integritet Republike Srbije. Srbija je na putu ka Evropskoj uniji, Srbija poštuje svoje obaveze, ali Srbija neće imati neprijateljski stav prema Rusiji”, poručio je Vučić.

I lider Socijalističke partije Srbije i odlazeći premijer Ivica Dačić izjavio je da će nova vlada dati zvaničan stav o ukrajinskoj krizi i da će on biti baziran na dve postavke:

“Prva je da Srbija ima tradicionalno prijateljstvo sa Rusijom i da ništa ne može da ga naruši, a sa druge strane, Srbija ide evropskim putem i on je za našu zemlju veoma važan. Stav mora da bude veoma balansiran i u našem interesu”, rekao je Dačić.

Istovremeno je šef delegacije EU u Srbiji Michael Davenport izjavio da EU od Srbije očekuje da shvati ozbiljnost krizne situacije u vezi sa Ukrajinom.
Situacija oko Ukrajine je veoma ozbiljna, ponašanje ruske strane u Ukrajini je sada neprihvatljivo, naglasio je Devenport i dodao da se u EU očekuje "da zemlje kandidati za članstvo podržavaju stavove EU što se tiče spoljne politike".

“Očekujemo, naravno, da će Srbija koja će sledeće godine predsedavati Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, shvatiti ovu kriznu situaciju”.

Devenport je rekao da je o tom problemu razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Ivanom Mrkićem i, kako je dodao, misli da on deli veliku zabrinutost EU tim povodom.

O tome koliko je neutralna pozicija koju propagiraju zvaničnici u Beogradu održiva razgovaramo sa Aleksandrom Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.

“Ukoliko ukrajinska kriza bude nastavla da se zaoštrava, može se očekivati da će porasti pritisci da se Srbija jasnije odredi prema Rusiji u ovom konfliktu. Očigledno je da će Srbija pokušati da zauzme nekakav neutralan stav, da se ogradi od krize tako što se neće staviti ni na jednu stranu, ali koliko će joj to uspeti zavisiće i od količine potencijalnih pritisaka koje će trpeti u mesecima pred nama. Za Srbiju će to biti jedan težak korak, ali, bez svake dileme će u tom kontekstu biti očekivanja da će se prikloniti onome čemu deklarativno teži, odnosno, da će se prikloniti stavovima Evropske unije”, ukazuje Joksimovićeva.

Da li će Brisel u narednim danima i mesecima pred Srbiju snažnije insistirati na zahtevu da u kontekstu krize u Ukrajini i odnosa prema Rusiji sledi spoljnu politiku Evropske unije? Eric Gordy, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže za Radio Slobodna Evropa da se na to pitanje još uvek ne može dati precizan odgovor.

“Da li će Evropska unija na tome insistirati zavisi od toga koliko će da traje ova kriza. Ako bude kratko trajala, onda je moguće da će tolerisati ono što izgleda da je stav Srbije - pozicija između EU i Rusije. Radi se o tome da je zbog ove krize Srbija u teškom položaju - zbog toga što nekoliko godina pokušava da gaji sve bliže odnose sa Rusijom, s jedne strane, a sa druge strane da napreduje u odnosima sa Evropskom unijom. Dakle, ukoliko Evropska unija bude insistirala na zajedničkoj spoljnoj politici, pozicija Srbije biće još teža”, procenjuje Gordy.

Upitan da li je ova spoljnopolitička klackalica Srbije između Zapada i Istoka, koja se posebno snažno reflektuje u ukrajinskpj krizi radi u prilog ili na štetu Srbije, Gordy
kaže da Srbija, zapravo, i nema mnogo izbora i to ovako obrazlaže:

“Mera u kojoj je zavisna od Rusije, posebno u energetskom sektoru, tako je velika da Srbija ne sme da rizikuje.

Na opasku da su i Nemačka, i čitava Evropska unije, energetski zavisne od Rusije, Gordy odgovara da je to tačno, ali da velike evropske zemlje imaju druge izvore ekonomske moći koje Srbija nema.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG