Dostupni linkovi

logo-print

Beograd o ugroženosti Srba umesto o Karadžićevim zločinima


Sednica Vlade Srbije povodom presude Radovanu Karadžiću

Sednica Vlade Srbije povodom presude Radovanu Karadžiću

Srbija neće dozvoliti da se presuda Radovanu Karadžiću upotrebi protiv srpskog naroda – ovo je komentar Vlade u Beogradu na odluku Haškog tribunala kojom je bivši predsednik Republike Srpske osuđen na 40 godina zatvora. Tim je povodom u Nemanjinoj 11 održana i posebna sednica, a predsednik Vlade sastao se sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve.

Za Vladu Srbije, presuda nekadašnjem ratnom lideru iz susedne zemlje pitanje je od državnog značaja. Sudbina Radovana Karadžića bila je jedina tačka dnevnog reda vanredne sednice Vučićevog kabineta. Sa zaključcima je pred novinare izašao ministar pravde Nikola Selaković.

Nikome nećemo dozvoliti da prvostepenu presudu protiv bivšeg predsednika Republike Srpske upotrebljava kao razlog da prstom upire protiv nas i naše sunarodnike i jasno opominjemo da ova presuda ne može da bude upotrebljena s ciljem ugrožavanja slobode i opstanka našeg naroda u Republici Srpskoj", rekao je Selaković.

Pitanja nisu bila dozvoljena, pa Selaković nije pojasnio ko upire prstom i ko ugrožava opstanak srpskog naroda. U Vladi još podvlače da presudu neće komentarisati i da na nju ne mogu da utiču, no ne izostaje poznata teza Beograda o selektivnoj pravdi i zločinima svih strana.

Vlada Srbije jednako osuđuje zločine koje su učinili pripadnici srpskih jedinica, kao što osuđuje zločine koji su učinjeni nad Srbima, kako u Hrvatskoj, tako i u Bosni i Hercegovini. Svaki zločin mora da bude kažnjen, kao i bilo koji pojedinac koji je u njemu učestvovao. Posle mnogo godina rada Tribunala, ostaje gorak ukus zbog činjenice da oni koji su tvorci politike zločina prema Srbima gotovo ni na koji način nisu kažnjeni. Vlada Srbije je ponosna što je naš narod znao da prepozna i tuđe žrtve i da im se dostojanstveno pokloni, ali niko to u regionu nije mogao da učini kada su u pitanju srpske žrtve. Mi smo miroljubiv narod i želimo da gledamo u budućnost. Uprskos svim izazovima, žaljenju i razočaranju, Srbija nedvosmisleno ostaje posvećena politici života, stabilnosti i mira”, dodaje Selaković.

Srbija će braniti Republiku Srpsku

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam izostanak dalje priče i odsustvo premijera Aleksandra Vučića sa konferencije za novinare ipak čita kao odluku o “spuštanju lopte u celom slučaju presude Karadžiću”.

Premijer, međutim, nije prećutao. Prema presudi se odredio posle konsultacija na kanabetu u Patrijaršiji, gde zvaničnici Srbije idu svaki put kada procene da su po sredi teme “od nacionalnog interesa”. Vučićeva poruka posle sastanka sa poglavarom SPC u istom je tonu kao i uoči izricanja presude u Hagu – Srbija će braniti Republiku Srpsku.

U skladu sa tim, u skladu sa zakonima koji nas obavezuju, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom mi ćemo se ponašati i ubuduće. Pred nama su velike godišnjice, teške godišnjice, godišnjica stvaranja logora Jasenovac”, rekao je Vučić.

Tako zamena teza, pozivanje na zločine nad sopstvenim narodom i to one od pre pola veka, negiranje genocida i nespominjanje žrtava ostaje glavni diskurs zvaničnog Beograda.

Aleksandar Popov

Aleksandar Popov

Priča o tome da će presuda Karadžiću uticati na mogućnost ukidanja Republike Srpske nije priča ni za malu decu koja pije vodu i ne znam zašto bismo se mi ovde u Srbiji uzrujavali i dizali tenzije na kub, osim ako nije u igri predizborna kampanja da SNS pokaže da uz sve ono što je proevropski orijentisan, spreman na kompromise i konstruktivno se ponaša u regionu, ipak nije izgubilo svoj patriotski duh, i da se na taj način deo birača koji je nezadovoljan takvom politikom, vrati u okrilje Naprednjaka. Jedino tako to mogu da tumačim. Inače mislim da racionalnih razloga nema i da je štetno po državu da sebe uvlači u nešto što joj zapravo uopšte ne treba”, ocenjuje Aleksandar Popov.

Samo izricanje presude i obrazlaganje podugačke optužnice, te zločina i genocida koji se Karadžiću stavljaju na teret ostalo je, podsećamo, u senci obeležavanja godišnjice NATO intervencije. Na ceremoniji je u Srbiji bio i predsednik entiteta susedne države.

Dodik je bio tu. Tako da se stara priča da on ne izbija iz Beograda, posebno u nekim važnijim trenucima, nastavila, mada se očekivalo da će se Beograd koliko toliko distancirati od njegove prilično destruktivne politike u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, što generalno utiče i na stanje u regionu. Ovde je najmanje mudro bilo da se mi previše mešamo kao država u presudu oko Karadžića”, kaže Popov.

Premijer Aleksandar Vučić i patrijarh Irinej na susretu dan nakon presude Karadžiću, foto: Vesna Anđić

Premijer Aleksandar Vučić i patrijarh Irinej na susretu dan nakon presude Karadžiću, foto: Vesna Anđić

I ne samo kao država, i to sekularna. Na mišljenje je povodom presude pozvana i Srpska crkva, a uvažavanje stavova o pitanjima koja sa njom nemaju veze postalo je tako uobičajeno da ni oni malobrojni koji su ukazivali na problem više ne obraćaju pražnju. Patrijarh Irinej takođe je zabrinut za sudbinu Republike Srpske.

Održavaju se dobre veze sa Republikom Srpskom i na tome ćemo činiti i mi kao crkva i država kao država u zajednici i pomaganju jedni drugima i da se očuva ta tekovina srpskoga naroda, da očuvaju svoj identitet, svoju kulturu, svoje ime, drugim rečima da sačuvaju sebe kao narod koji pripada jedinstvenom srpskome narodu”, poručio je Irinej.

Imajući u vidu jak uticaj Srpske pravoslavne crkve i sve bliži 24. april, dramaturg Nenad Prokić izirčit je u tumačenju reakcija na presudu Karadžiću.

Predizborna kampanja. Da se ne pomisli kako Vučić više nije patriota, a to je veoma bitno za većinu njihovih glasača. Zločini i žrtve se pomenu samo onda kada neko kaže nama da smo ih mi pravili, a mi kažemo – a vidi šta ste vi pravili. To prebacivanje iz jednog dvorišta u drugo sa slučajevima koji nikakve veze nemaju jedan sa drugim je jedan od specijaliteta politike u Srbiji”, navodi on.

Tako se, umesto prihvatanja Karadžićeve odgovornosti za najteže zločine i genocid u Srebrenici, presuda koristi za ubiranje nacionalističkih poena kod građana koji će uskoro na birališta.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG