Dostupni linkovi

logo-print

Beograd odbija reviziju uslova za "Južni tok"


Ceremonija otvaranja radova na gasovodu "Južni tok", 24. novembar 2013.

Ceremonija otvaranja radova na gasovodu "Južni tok", 24. novembar 2013.

Nakon poruke Evropske komisije da su sporazumi između Rusije i zemalja koje su sa njom sklopile sporazume o budućem gasovodu “Južnom toku”, uključujući i Srbiju, u suprotnosti sa evropskom zakonima, eksperti za evropske energetske propise upozoravaju da je u tom pogledu ključni takozvani treći energetski paket EU, koji će Srbija, ako zaista hoće u EU, od 2015. morati u potpunosti da implementira.

Beograd se, bar za sada, briselskom zahtevu suprotstavlja.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Michael Devenport takođe je poručio da, iako značajan za čitav region, budući projekat “Južni tok” mora biti u skladu sa energetskim propisima Evropske unije:

“Želim da kažem da je projekat ‘Južni tok’ od velike potencijalne koristi što se tiče energetske bezbednosti ovog regiona, ali naravno da bi trebalo da bude u skladu sa svim relevantnim zakonima Evropske unije”.

Iz Srbije se nije dugo čekalo na odgovor. Neće biti nikakvih novih pregovora između Rusije, Srbije i ostalih zemalja učesnica u projektu “Južni tok”, o izgradnji tog gasovoda, zato što su svi ti sporazumi rađeni na međudržavnom nivou, a neće biti ni odlaganja radova i pomeranja rokova za izgradnju tog gasovoda, izjavio je generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović.

“Treći energetski paket” Evropske unije, u slučaju gasovoda “Južni tok” izričito propisuje da ruski monopolista Gazprom ne može istovremeno biti i proizvođač i distributer gasa, kao i da se trećim licima mora obezbediti nediskriminatorni pristup gasovodu, odnosno, da Gazprom nema ekskluzivno pravo da bude jedini dobavljač tog energenta.

To je stožerni stub evropskog energetskog paketa, kaže za Radio Slobodna Evropa Sijka Pistolova, stručnjak za energetska pitanja i urednica časopisa “Energyobserver”.

Ruta gasovoda "Južni tok"

Ruta gasovoda "Južni tok"

“To ne važi samo za Gazprom nego i za sve evropske energetske kompanije. Prema tome, ako Gazprom zaista hoće da sarađuje sa Evropskom unijom, mora da se prilagodi uslovima koji postoje u evropskom energetskom zakonodavstvu. To je osnovna karakteristika ’trećeg energetskog paketa’, dakle, ne možeš u isto vreme da budeš i proizvođač i transporter; te dve delatnosti moraju da budu razdvojene“, objašnjava Pistolova.

Otuda od svih zemalja potpisnica ugovora o “Južnom toku”, ne samo od članica EU nego i od Srbije, Brisel traži da ponovo pregovaraju, odnosno, revidiraju ugovore sa Rusijom.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je, međutim, da bi to ugrozilo čak i same temelje same srpske vlade:

“Ako bih ja krenula da govorim o redefinisanju i ponovnom pregovaranju o energetskom sporazumu sa Rusijom, to bi značilo da mora da padne i ministar i Vlada”.

O poštovanju evropske regulative od strane svih učesnika gasovoda “Južni tok” moraju da se dogovore Rusija i Evropska unija, rekla je još Mihajlovićeva:

“Kada to one budu uradile, onda to mogu da urade sve druge zemlje. Ne može se od male Srbije očekivati da menja energetske sporazume, a da to ostale države, čak ni one koje su članice EU, a Bugarska je, recimo, članica, ne rade”.

Stav ministarke energetike Pistolova, međutim, ovako komentariše:

“Prvo, mi ne znamo da li su ostale zemlje iz sistema “Južni tok” revidirale svoju saradnju sa Gazpromom zato što i one i Gazprom te stvari drže u tajnosti. To i jeste jedna od najvećih zamerki Evropske komisije kada je u pitanju saradnja sa Gazpromom. Drugo, Bugarska bukvalno konstantno pregovara sa Gazpromom, evo sada opet pregovara da joj naknadno smanji cenu gasa. E, kada Srbija stigne do tog stepena da kao Bugarska sarađuje, odnosno, pregovara sa Gazpromom, onda ću moći da kažem “bravo” za srpsku energetsku politiku. Mi zapravo nemamo stav prema Rusiji, a nemamo ni stav prema Evropskoj uniji. Nemamo prave pregovarače, a pregovaranje je umetnost i od našeg ponašanja zavisi kako će se ponašati veliki monopolista Gazprom”, upozorava Pistolova.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG