Dostupni linkovi

logo-print

Potpisan ugovor o Beogradu na vodi, protest građana ispred Geozavoda


Maketa "Beograda na vodi"

Maketa "Beograda na vodi"

Ugovor sa arapskim partnerom „Igl hilsom” za izgradnju projekta “Beograd na vodi” potpisan je u nedelju u Geozavodu, a pratila su ga dva protesta građana.

Ugovor su potpisali potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, predsednik Upravnog odbora "Igl Hilsa" Muhamed Alabar i direktor "Beograda na vodi" Aleksandar Trifunović. Ceremoniji je prisustvovao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Kako prenose mediji, Prema potpisanom Ugovoru o izgradnji projekta "Beograd na vodi", Republika Srbija biće vlasnik 32 odsto kapitala, dok će partner iz UAE biti vlasnik 68 posto. Potpisnici ugovora su Vlada Srbije i kompanija "Belgrade Waterfront Capital Investment LLC", čiji je vlasnik kompanija "Eagle Hils", navedeno je u ugovoru u koji je Tanjug imao uvid.

Za finansiranje projekta "Beograd na vodi" kompanija "Eagle Hils" će obezbediti 300 miliona evra i 150 miliona evra u formi kapitala, uz dodatnih i 150 miliona zajma u formi pozjamice osnivača kompanije.

Potvrđeno je da će projekat da traje maksimalno 30 godina, od čega 50 odsto projekta mora biti završeno u prvih 20 godina, a prilikom izvođenja radova domaći izvođači radova imaju prednost.

Eagle Hils" će dodatno odboriti Republici Srbiji zajam od 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra kao i 40 miliona evra za završetak procesa eksproprijacije.

Kompanija "Eagle hils" je ugovorom prihvatila je da im se izda zemljište na dugoročni zakup od 99 godina tako da se ta zemlja ne prodaje, a zgrade koje se nalaze u različitim režimima zaštite od strane države neće biti uklanjane. One će po modelu zgrade zadruge ostati u državnom vlaništvu i biti obnovljene i korišćene za kulturne sadržaje.

U pitanju su Hotel Bristol, zgrada Železničke stanice, kao i Fabrika papira Milana Vape.

Ukupna površina iznosi oko milion kvadratnih metara. Ukupnu bruto gradjevinsku površinu činiće dva miliona kvadratnih metara što stambene, što komercijalne površine, kao i maloprodajne, kulturne i zone za zabavu.

Kula Beograd biće visoka oko 200 metara, a tržni centar će imati više od 140.000 kvadrata bruto površine za izgradnju. Planirano je 6.000 stanova, 24 grupacije kancelarijskih prostora i osam hotela.

Kada je reč o zelenim površinama, one će biti na ukupno 7,3 hektara, površina BW Promenade pet hektara, a zelenila i otvorenog prostora 12,87 hektara, piše Tanjug.

Dva protesta ispred Geozavoda

Uoči potpisivanja ugovora, na uglu Ulice Kraljevića Marka i Karađorđeve, kod zgrade Geozavoda, okupile su se dve grupe građana - jedni koji se protive ovom projektu, a drugi koji ga podržavaju.

Više stotina onih koji su protiv projekta, među kojima su bili i aktivisti inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", blokiralo je saobraćaj u Karađorđevoj ulici. Prethodno su tokom ceremonije potpisivanja ispred Geozavoda bila parkirana dva tramvaja, tako da se sa ulaza u Geozavod nije video protest protivnika projekta.

"Došli smo da im pokažemo patku za sve promenjene urbanističke planove, promenjene zakone, nasilno raseljene radnike Železnice i sve ssto će tek biti urađeno na štetu nas građana, a u korist investitora", rekla je novcinarima Ljubica Slavković iz Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd".

Protest građana i aktivista ispred zgrade Geozavoda

Protest građana i aktivista ispred zgrade Geozavoda

Protivnici projekta na protestu koji nosi naziv "Pokažimo im patku" nosili su transparente s porukom "Ne(davi)mo Beograd", "Beograd neće buržujski kvart na vodi", te "Kako ide pljačkanje naroda", a u prvom redu je bila istaknuta i velika žuta patka, koja je bila maskota i na prethodnim okupljanjima aktivista.

Okupljeni su skandirali "Lopovi" i "Izdaja". Među demonstratima su bile i javne ličnosti poput rediteljke Mile Turajlić, voditelja Igora Brakusa, ali i članova Akademije arhitekata Srbije.


S druge strane policijskog kordona, okupila se grupa građana koja podržava ovaj projekat. Iz njihovog tabora nije bilo skandiranja, samo su se s vremena na vreme mogli čuti aplauzi. Ova grupa se nakon potpisivanja ugovora razišla.

Protivnici "Beograda na vodi" već mesecima unazad ukazuju kako na kršenja procedure, tako i na posledice koje bi ovakav projekat mogao da ima na urbanističku sliku grada.

Stručna javnost skeptična

Vlasti ne samo da se nisu obazirale na mnogobrojne proteste, društvene akcije i upozorenja, već su se neretko obrušavali na kritičare da su protiv razvoja i modernizma.

„Što se tiče ugovora koji se potpisuje to je dosta sve čudno“, kaže za RSE arhitekta Dragoljub Bakić iz Akademije arhitekture Srbije.

Ja sam imao prilike tokom 50 godina svog rada da brojne ugovore i gledam i sastavljam i pratim, međunarodne koje smo potpisivali sa raznoraznim investitorima. Malo je čudno da se potpisuje ugovor, kako kaže gradonačelnik, za ceo projekat i za ceo period. Znači, vi potpisujete sada jedan ugovor koji će važiti 15-20 godina. To je sve vrlo čudno i po meni dosta neuko. Onda je tu dosta važno koje vi obaveze kao država preuzimate, jer investitor daje 3,5 milijarde i on investira u okviru granica projekta i Savskog amfiteatra, a vi ste obavezni da sve ono drugo uradite. Jedan most preko Save da se proširi, drugi most preko Dunava kod Vinče, pa metro, pa jedna stanica, pa druga stanica...“, navodi Bakić.

Akademija arhitekture Srbije (AAS) koja je zahtevala hitnu obustavu projekta “Beograd na vodi” odbila je u petak poziv gradonačelnika Beograda na sastanak na kome bi razmotrili i razmenili načine kako da se AAS uključi u planiranje i realizaciju ovog projekta. “Ne možemo davati legitimitet nečemu što našu podršku ne zaslužuje”, navedeno je u saopštenju AAS, kao i da poziv na saradnju posle donetih svih bitnih odluka Akademija smatra pokušajem stavljanja pred svršen čin.

„Generalni problem u našoj eventualnoj saradnji sa Gradom Beogradom, Vama i Vašim saradnicima predstavlja nestručno i proceduralno inscenirano menjanje odredaba Generalnog plana, kojim su mnoge njegove odrednice „upodobljene“ jednom projektu– maketi oko čije inicijacije ni danas ne znamo ništa”, navela je AAS koja traži da se prostor o kome je reč artikuliše kroz rezultate javnog urbanističko-arhitektonskog konkursa, međunarodnog i nacionalnog.

Oni kažu da su kompetentni za raščišćavanje, samo još da pokažu da su kompetentni za projektovanje i izvođenje i odlično, mi ćemo im čestitati. Ali malo je problematično koje obaveze se uzimaju za 15-20 godina unapred i valjda ćemo videti šta u tom ugovoru stoji“, kaže arhitekta Bakić.

Podsetimo i da su članovi odbora za arhitekturu i urbanizam Srpske akademije nauka i umetnosti na 22 stranice primedaba na nacrt prostornog plana „Beograda na vodi” ocenili da će, ako se nacrt plana ne izmeni, „Beograd na vodi” ostati izolovano ostrvo u centru prestonice, teško pristupačno i jedva prohodno, koje će izazvati saobraćajne probleme i u drugim delovima grada. Primedba se odnosila i na to da u kompleksu nema dovoljno parkova i trgova, kao i da nije najsrećnije rešen ni prilaz reci za šetače. Konstatovano je i da će „Beograd na vodi”, zbog kule od 220 metara i solitera do 100 metara visine, biti ogroman zid stereotipne arhitekture koji će zakloniti istorijska znamenja grada, od Spomenika pobedniku preko Terazija do Hrama Svetog Save.

Siniša Mali

Siniša Mali

Mali je rekao da ugovor podrazumeva da celokupan trošak finansiranja projekta pada na investirora. “Mi kao Republika, odnosno Grad, ne investiramo ništa osim u infrastrukturu do granice projekta, što bi mi inače uradili”, rekao je Mali uoči potpisivanja ugovora.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će simbol tog projekta, Beogradska kula, do koga je njemu naročito stalo, biti završena do kraja 2016. godine.

Osim što tvrde da će projekat pokrenuti srpsku privredu, a posebno građevinsku industriju i doprineti zapošljavanju ljudi, kako iz zemlje tako i iz regiona, zvaničnici igraju i na kartu da će biti promenjen identitet prestonice.

Uoči potpisivanja ugovora Transparentnost Srbija (TS) je saopštila da će objavljivanje ugovora, što bi trebalo učiniti odmah nakon zaključivanja, omogućiti da se sagleda da li su obaveze države i investitora uravnotežene i da li u tome postoje neki rizici.

Transparentnost Srbija je saopštila da se iz onoga što je do sada saopštavano, kroz izjave i najave političara, može zaključiti da je reč o javno-privatnom partnerstvu (formiranje zajedničkog preduzeća) ili o prodaji do 70 posto udela u postojećem preduzeću u državnom vlasništvu, na osnovu budućih ulaganja stranog partnera. S obzirom da se sve zasniva na međudržavnom sporazumu (Srbije i UAE), izbegnuti su (ili će tokom realizacije moći da se izbegnu) antikorupcijski mehanizmi iz Zakona o javno-privatnom partnerstvu (studija opravdanosti, javni konkursi, procedure nadzora nad sprovođenjem obaveza) kao i druge procedure i pravila iz domaćih propisa, navodi TS.

Za ovaj projekat nije bilo konkursa. Gradonačelnik je lakonski objasnio da konkurs ništa ne rešava ukoliko nemate investitora tvrdeći da je sve što je vezano za “Beograd na vodi” poštovalo od početka do kraja zakonske procedure.

Nakon maratonske rasprave Skupština Srbije usvojila je većinom glasova predlog posebnog zakona za utvrđivanje javnog interesa i posebnih postupaka eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole za „Beograd na vodi“.

Zgrada Geozavoda

Zgrada Geozavoda

U toku je raščišćavanju lokacije i rešavanju pravno imovinskih odnosa. Gradonačelnik kaže da će eksproprijacija u naredna dva-tri meseca biti završena, da je 188 od 246 objekata srušeno, da je raseljena 101 porodica.

Međutim, to je praćeno protestima građana poput onog od početka aprila kada su ispred Skupštine grada Beograda protestvovali stanovnici naselja Bara Venecija smatrajući da su projektom “Beograd na vodi” ugrožena njihova prava i da se zbog predviđenog rušenja i raseljavanja osećaju kao građani drugog reda.

Prva investicija u okviru “Beograda na vodi” bila je restauracija zgrade Beogradske zadruge.

Maketa Beograda na vodi izložena je u rekonstrisanoj zgradi Geozavoda koju građani mogu da obilaze. Maketu su u junu prošle godine otkrili premijer Srbije Aleksandar Vučić, gradonačelnik Beograda Siniša Mali, i izvršni direktor kompanije "Eagle Hills" Muhamed Alabar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG