Dostupni linkovi

logo-print

Ministarstvo za RSE: Zašto smo odbili dozvolu za kulu u 'Beogradu na vodi'


Formalni nedostaci: Kula u maketi "Beograda na vodi"

Formalni nedostaci: Kula u maketi "Beograda na vodi"

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije odbilo je da da dozvolu za izgradnju “Kule Beograd” u okviru projekta “Beograd na vodi” zbog formalnih nedostataka, navodi se u obrazloženju objavljenom na sajtu Ministarstva.

Osnovni razlog za odbacivanje je, kako se navodi, to što je investitor zahtev podneo u papirnoj umesto u elektronskoj formi, kao i drugi tehnički razlozi.

U pitanju je propust koji je posledica primene dva zakona, od kojih jedan, ’leks specijalis’ je donet samo zbog ’Beograda na vodi’. To je za RSE objasnila državna sekretarka u Ministarstvu građevina, na čijem je čelu vicepremijerka Zorana Mihajlović, Aleksandra Damnjanović. Na opasku da čudi to što je tako banalni propust učinjen od strane jednog od najkrupnijih investitora u Srbiji, naša sagovornica odgovara kako veruje da je po sredi zabuna:

„Zabuna je verovatno nastala zato što se u slučaju izgradnje objekata unutar ’Beograda na vodi’ primenjuju dva zakona. Prvenstveno ’leks specijalis’ o ’Beogradu na vodi’, a drugi je Zakon o planiranju i izgradnji. U prvom ’leks specijalis’ zakonu nije propisana elektronska forma. Ja to smatram propustom koji je mogao svakome da se dogodi, ne nekom velikom greškom“, rekla nam je Damjanović koja je potpisala zaključak o odbijanju dozvole „Beograda na vodi“.

„Svaki investitor koji želi da gradi mora to da uradi u skladu sa Zakonom. Od 1. januara ove godine u Srbiji se izdaju elektronske građevinske dozvole. Preduzeće ’Beograd na vodi’ koje je investitor gradnje ’Kule Beograd’ je podnelo zahtev u papirnoj formi. Mi smo taj zahtev pogledali i doneli Zaključak u kom smo naveli da moraju prvo da podnesu zahtev u propisanoj formi, kao i nalog da se urade i neki drugi tehnički uslovi. Prosečno vreme za izdavanje građevinske dozvole u Srbiji je pet dana. Mi jako brzo izdajemo tu vrstu dozvola, tako da ispravi sve ono što mu je rečeno i podnese zahtev u odgovorajućoj formi od nas će u vrlo kratkom roku dobiti i rešenje o dozvoli“, navodi Damnjanović.

Ona podseća da po Zaključku koji je donet u Ministarstvu građevina investitor ima na raspolaganju rok od trideset dana da usaglasi svoj zahtev, ukoliko to želi. Međutim, i kada prođe taj rok, investitor može da podnese novi zahtev.

Upitana da li se sama rasprava o nekompletnoj dozvoli sukobljava sa realnošću, ili je pogrešna pretpostavka da su radovi na ’Kuli Beograd’ već u toku, Aleksandra Damnjanović odgovara:

„Ceo projekat izgradnje ’Kule Beograd’ podeljen je na dve faze. Na prvu fazu koja se tiče izgradnje šipova i izgradnja same kule. Tako da mislim da sve što rade na terenu, a o tome morate pitati građevinskog inspektora jer mi taj deo ne kontrolišemo, mislim da se radi u skladu sa do sada izdatim dozvolama.“

“Beograd na vodi” od samog njegovog iniciranja prati niz kontroverzi. Ovo naselje koje u centru Beograda podiže investitor kompanija “Igl hils” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, je i povod višemesečnih građanskih protesta.

"Vlast je htela da istera šta je htela, to je i isterala", kaže arhitekta Branko Bojović.

“Ogroman broj toga je nezakonit. Izgleda da više o tome ne vredni ni razgovarati, jer u tolikoj meri isključiti stručnu javnost iz svega, a onda očekivati bilo kakav rezultat jednostavno nije moguće. To je protivprirodni blud”, navodi Bojović.

U prvoj emisiji “Insajder bez ograničenja” u novoj sezoni, koju realizuju produkcija Insajder i Radio Slobodna Evropa i koja startuje u utorak od 21 sat, kada je možete pronaći i na internet stranici RSE, gradonačenik Beograda Siniša Mali prvi put odgovara na sporna pitanja u vezi sa projektom Beograd na vodi.

Između ostalog, čućete njegov odgovor na pitanje zašto je sa arapskim partnerima umesto najavljene tri i po milijarde evra, potpisan ugovor o ulaganju samo 300 miliona, od čega polovina u vidu kamatonosnog zajma. Dok, istovremeno, Srbija u taj projekat ulaže zemljište od 100 hektara u centru Beograda, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture do granice projekta.

“Pa koliko je to štetan ugovor za Srbiju i grad Beograd kada neko dođe da vam ponudi novac, i to da vam ponudi stotine miliona evra. Kada bismo mi sada sedeli da pogledamo analizu projekata u prethodnom periodu – ja ne znam da li bismo nasli projekat koji vredi 300 miliona evra. 150 miliona evra da je neko dosao i investirao u Srbiju”, uverava Siniša Mali.

“Insajder bez ogrančenja” pogledajte OVDE.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG