Dostupni linkovi

logo-print

Bankarska pravila u Srbiji: Račun na uvid američkim poreznicima


Ilustracija

Ilustracija

Građani Srbije od nedavno su suočeni sa novim obavezama za koje, kako tvrde stručnjaci, nema zakonskog osnova. Ovog puta u glavnoj ulozi su banke koje od klijenata traže da potpišu saglasnost da u njihove račune uvid može da ima Poreska uprava Sjedinjenih Američkih Država.

Poslednjih nedelja bankari klijentima prilikom otvaranja računa, bilo za firmu ili fizičko lice, traže saglasnost da podaci sa njih mogu biti prosleđeni američkim poreskim vlastima. Bez toga, kako nezvanično navode službenici, neće moći da otvore račun ni u jednoj banci jer je takav pristanak obavezan.

Beograđani, inače opterećeni raznoraznim nejasnim bankarskim procedurama i zahtevima, kažu za RSE da je „kap prelila čašu“ i da pod tim uslovom račune neće otvarati.

Dok se poslovne banke, koje su uglavnom u inostranom vlasništvu, pravdaju da je omogućavanje uvida američkih vlasti u račune preporuka Narodne banke Srbije, sa druge strane ona to demantuje ali navodi da su u toku aktivnosti na usaglašavanju poreskih propisa na međunarodnom nivou. Jedno od objašnjenja je da će novi propisi, koji bi trebalo da budu ozvaničeni sporazumom Srbije i SAD, važiti samo za američke državljane.

Posle informacija da su banke samostalno počele da sprovode nepostojeće propise Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, ocenio je da se radi o protivustavnom potezu. Šabić je za RSE rekao da se time krši Zakon o zaštiti podataka i da Narodna banka mora da reaguje.

“Očigledno je da naše banke, prema tvrdnjama klijenata, tu izjavu uzimaju i od ljudi koji sa SAD nemaju nikakve veze. Čak i da se to radi samo u odnosu na američke državljane to će biti moguće jedino onda kada ratifikujemo sporazum sa Amerikom. Srbija je država na čijoj teritoriji treba da se primenjuju njeni zakoni. Ne možemo za američke građane primenjivati američke zakone, za ruske građane ruske, a za kineske građane kineske zakone… Koja to zemlja na svetu radi. Ako se želi uvođenje novog propisa onda se sa određenom zemljom zaključi sporazum, ratifikuje, taj zakon postaje deo našeg pravnog poretka i onda se postupa u skladu sa sopstvenim pravom”, konstatuje Šabić.

Praksu američkih vlasti da “češljaju” račune svojih državljana SAD sprovode na osnovu ugovora sa mnogim zemljama u svetu i njihov cilj je sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza u Americi. U Ministarstvu finansija očekuju da do kraja godine i vlade Srbije i SAD potpišu takav dokument i ističu da se on ne odnosi na državljane Srbije.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da je i ova situacija pokazala katastrofalno ponašanje banaka prema domaćim građanima.

“Nije to jedina ružna stvar od ovdašnjih banaka. One uopšte ne uvažavaju svoje klijente. Krajnje je vreme da se kod nas malo ozbiljnije ograniče banke i da se definiše šta smeju a šta ne. Neviđeno je da su požurile sa traženjem izjava da podatke sa računa mogu slati u Ameriku. To je prosto na tragu dosadašnjeg ružnog ponašaja bankarskog sektora prema klijentima”, ocenjuje Kovačević.

Sa druge strane, u bankama koje posluju u Srbiji kažu da su njihove matične banke iz zemalja Evropske unije već potpisale sporazume sa SAD, pa da su i one kao deo tih grupacija dužne da traže dozvolu za slanje podataka, i potvrđuju da građanima koji odbiju da potpišu taj dokument neće otvoriti račun.

Rodoljub Šabić kaže da na ovakvo ponašanje treba da obrate pažnju nadležni organi.

“Nedopustiva je situacija da građanin dođe u banku da završi neki posao ili zatraži uslugu, radi kojih ona postoji i koje bi morala da pruži, i da se suoči sa nekim zahtevom na koji nije obavezan po zakonu. I da mu banka na kraju, ako ne pristane, ne pruži traženu uslugu”, smatra Šabić.

Kako je objašnjeno iz nadležnog ministarstva, plan je da se američkim vlastima šalju izveštaji o računima lica koja su državljani SAD ili imaju poslovne interese u toj zemlji.

Milan Kovačević zaključuje da je država dužna da građane zaštiti od samovolje pojedinih banaka:

“Ono što bi bilo minimum je da se ljudima objasni kako stoje stvari. Ali kod nas inače postoji osornost vlasti i nema neke želje da se povrati poverenje građana.”

Preporuka Zaštitnika građana klijentima je da, ukoliko neke banke i dalje budu tažile da se potpiše sporna saglasnost, pošalju prigovor Narodnoj banci na osnovu kog bi ta institucija mogla da reaguje.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG