Dostupni linkovi

logo-print

Banatski dvor i izborne dveri: Otvoreno podzemno skladište gasa


Boris Tadić na puštanju u rad podzemnog skladišta gasa, 21. novembar 2011.

Boris Tadić na puštanju u rad podzemnog skladišta gasa, 21. novembar 2011.

Predsednik Upravnog odbora ruskog “Gasproma” Aleksej Miler pustio je u rad podzemno skladište gasa Banatski dvor, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića i direktora “Srbijagasa” Dušana Bajatovića.

"Banatski dvor" ima zapreminu od 450 miliona kubnih metara i maksimalnu produktivnost u procesu izvlačenja od pet miliona kubnih metara na dan.

Najavljuje se i da bi u Srbiju trebalo da dođu nove investicije i nove ruske firme, među kojima Gasprom banka, koja treba da bude prateća banka za velika ulaganja u energetski sektor.

Miler je obećao i da će izgradnja gasovoda "Južni tok" poceti 2013. godine, biti završena do kraja 2015. godine i da neće biti odlaganja u realizaciji tog projekta.

Otvaranje podzemnog skladišta u Banatskom dvoru pokazuje da je bila ispravna odluka o strateškom partnerstvu sa “Gaspromom”, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić, dodavši da Srbija može ponovo biti važno energetsko čvorište u jugoistočnoj Evropi. On je izrazio uverenje da će domaće gasno javno preduzeće uspeti da izađe iz teškoća i da će investicije krenuti put Srbije:

Šuković: Ako postoji prostor da snize cenu gasa za 10 odsto, pitanje je zašto to do sada nisu učinili, tim pre što Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i bescarinske trgovinske odnose.
“Verujem da će u narednom periodu doći do novih investicija u razvoj i sasvim sam siguran da u domenu energetike...velikim investicijama u vremenu koje je ispred nas možemo obezbediti i sigurnost za naše građane i stabilno snabdevanje za naše kompanije, a i Srbija može biti još jednom u svojoj istoriji važno energetsko čvorište u ovom delu jugoistočne Evrope”, rekao je Tadić.

Optimista je bio i čelnik domaćeg gasnog preduzeća, partijski kadar Socijalističke partije Srbije. Naime, uoči Milerove posete, direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović najavio je mogućnost da Srbija sa ruskim "Gaspromom" sklopi dugoročni sporazum koji bi joj omogućio da narednih deset godina dobija 10 odsto jeftiniji gas, ako se država zauzvrat dugoročno obaveže da će se snabdevatiisključivo ruskim gasom.

Danilo Šuković, iz Saveta za borbu protiv korupcije, ne deli Tadićev i Bajatovićev optimizam, a najavu ovog poslednjeg o jeftinijem ruskom gasu za Srbiju vidi kao predizbornu bajku.

“Mislim da je u to teško poverovati pre svega zato što Rusi cenu gasa formiraju prema svetskoj tržišnoj ceni. Drugo, ako postoji prostor da snize cenu za 10 odsto, pitanje je zašto to do sada nisu učinili, tim pre što Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i bescarinske trgovinske odnose. Mislim da takve izjave liče na preizbornu kampanju”, rezonuje naš sagovornik.

Brkić: Srbijagas idealan primer nesprovedene reforme

“Srbijagas” je jedno od javnih preduzeća koje se posle izbora dobija kao partijski miraz ili partijski plen. Osim nekoliko sva nekažnjeno proizvode gubitke, uključujući i “Srbijagas”. Kako isterati vlast i partije iz tih preduzeća – pitanje je svih pitanja, ocenjuje Šuković:

Boris Tadić na puštanju u rad podzemnog skladišta gasa, 21. novembar 2011.

Boris Tadić na puštanju u rad podzemnog skladišta gasa, 21. novembar 2011.

“Partokratski sistem je zarobio ovu državu, a posebno javna preduzeća. Čak i u vreme Slobodana Miloševića – iako je to bila samo formalnost – postojao je konkurs za izbor njihovih rukovodilaca. Danas toga nema. Svi upravni odbori i ceo menadzment se bira voljom šefova političkih partija. Vi znate da je Vlada, pod pritiskom Saveta i drugih institucija, donela zaključak da se odustane od te prakse, ali to se ne sprovodi. Očito je suviše jak pritisak partija da se ovakav sistem produži jer baš iz ovakvog sistema crupu velike beneficije”, ocenjuje Šuković.

Dušan Bajatović je ovih dana delio i izjave da će mađarsku kompaniju MOL, koja Srbiji naplaćuje transport gasa iz Rusije po ceni i do šest puta višoj nego bilo kojoj drugoj zemlju u regionu, prijaviti sudu u Strazburu, ali čini se ta je i to samo predizborni marketing. Ako nije, Bajatovića treba priupitati zašto tek sada, uoči izbora, govori da će to pitanje pokrenuti, kad je već tri i po godine direktor „Srbijagasa”.

Upitan dokle će “Srbijagas”, ali i Elektroprivreda i druga javna preduzeća, koke-nosilje srpske partokratije, proizvoditi gubitke koje će plaćati građani, ekonomski analitičar Miša Brkić kaže da ako Srbija najdalje u prvoj polovini iduće godine ne završi reformu javnog sektora, što je veoma teško jer je preizborna godina, 2013. se može dogoditi da samo zbog toga bankrotira.

“Srbijagas je idealan primer šta znači nesprovedena reforma javnog sektora u Srbiji. Naravno da u tom preduzeću ima neracionalnosti, ali ključni razlog za ogromne gubitke koje ono pravi krije se u odluci njegovog vlasnika, tj. države, da od javnog preduzeća “Srbijagas” napravi firmu kojom se kupuje socijalni mir i glasovi birača u Srbiji. Gas koji iz Madjarske dodje do granice Srbije skuplji je nego gas koji se prodaje gradjanima. Taj nonsens nigde u svetu ne postoji i “Srbijagas” je jedina firma na svetu koja se bavi distribucijom gasa, a da je u gubicima. Dakle, država je odlučila da gas prodaje gradjanstvu i preduzećima ispod njegove realne cene. Gubitak koji nastaje pokriva se tako što država naredi “Srbijagasu” da uzme komercijalni kredit. Za taj kredit država da garanciju, a kad kredit treba da se otplaćuje i “Srbijagas” to ne može da uradi, onda ga otplaćuje država. Uvek se pitamo od kojih para. Pa, od para poreskih obveznika. I tako možemo da idemo od jednog do drugog javnog preduzeća i da napravimo istu računicu. Mislim da ako država ove ili najdalje u prvoj polovini iduće godine ne završi reformu javnog sektora – a to će biti strašno teško jer je predizborna godina – 2013. se može dogoditi da Srbija samo zbog toga bankrotira”, upozorava Miša Brkić.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG