Dostupni linkovi

logo-print

Oduvek se govorilo da su ljudi najveće bogatstvo svake zemlje, a da su najnaprednije, ne one države koje raspolažu bogatim prirodnim resursima, već imaju obrazovano stanovništvo. Međutim, povodom međunarodnog dana pismenosti, koji je obeležen u ponedeljak, saopšteno je da u svetu i dalje ima oko 900 miliona nepismenih. Ta slika je još sumornija ako se ima u vidu da je još veći broj ljudi funkcionalno nepismeno i da nije u stanju da, između ostalog, koristi najmodernije informacione tehnologije.

Nepismenost se često vezuje za smanjene šanse koje ljudi imaju i siromaštvo. Međutim, stopa pristupa obrazovanju raste u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), uprkos ekonomskoj krizi, ali povećanje broja obrazovanog stanovništva nije uvek "bedem" od siromaštva, koje pogađa i one sa diplomama, pre svega mlade. Brojne Vlade sveta zabrinute su zbog "povećanja siromaštva u najobrazovanijem sloju stanovništva".

U zemljama OECD, siromašnih osoba između 25 i 34 godine, ima 7,4 odsto, dok ih je 2008. bilo 4,6 odsto.

Izveštaj pokazuje da su mladi sa višim i visokim obrazovanjem "najpogođeniji" ekonomskom krizom. U pogledu plata, jaz nastavlja da raste između veoma obrazovanih i manje obrazovanih. Zarade umereno obrazovanih približavaju se onima slabo obrazovanih, što potvrđuje navode o propadanju srednje klase.

Situacija na Balkanu je veoma zabrinjavajuća jer raste broj nepismenih u odnosu na vreme bivše Jugoslavije, kada je bilo svega šest odsto građana koji nisu znali da čitaju ili pišu.

Čak 17 posto stanovništva u Srbiji je nepismeno, saopštilo je nedavno Ministarstvo prosvete. Iako ima pozitivnih primera - poput projekata za opismenjavanje odraslih - testiranja srednjoškolaca pokazuju da trećina njih ne ume da primeni znanja stečena u teoriji, što ih svrstava u kategoriju funkcionalno nepismenih. Neki stručnjaci smatraju da je razlog za to što je obrazovni sistem u Srbiji i dalje zatočenik prošlih vremena. Pročitajte tekst Dušana Komarčevića "Opismenjavanje u Srbiji: Nedovoljno funkcionalno".

Iako se čini da u BiH, državi koja ima skoro desetak univerziteta, svi studiraju, realnost je prilično drugačija. Prema procenama međunarodnih organizacija, u BiH ima oko 15 odsto nepismenih. Tačnih podataka nema jer još uvek nisu objavljeni rezultati popisa stanovništva. Najveći broj njih živi u ruralnim sredinama, a većina nije završila niti jedan razred osnovne škole. U ovoj državi, u XXI veku, još uvek se ne može govoriti o evropskim standardima pismenosti jer zbog odnosa vlasti prema obrazovanju, ali i građanima, mnogi ne znaju, ni pisati, niti čitati - navodi Selma Boračić u priči "BiH: Daleko i od elementarne pismenosti".

Jedan od problema u obrazovanju u Bosni i Hercegovini su i nacionalne podele.

Već drugu školsku godinu zaredom deca Bošnjaka iz Vrbanjaca kod Kotor Varoši u Republici Srpskoj, ne pohađaju nastavu. Njihovi roditelji insistiraju na uvođenju nacionalne grupe predmeta u nastavni proces. Ovih dana su zapretili da će ispisati decu iz škole i upisati u najbližu školu u Federaciji BiH, ukoliko se ne ispuni njihov zahtev, barem za uvođenje bosanskog jezika, kao što su to uradili roditelji dece iz Konjević Polja. Više pojedinosti u tekstu "Protest roditelja u Vrbanjcu: Bosanski jezik uslov povratka djece u školske klupe" Milorada Milojevića.

Gde se nalazi crnogorsko društvo u savremenim trendovima funkcionalne pismenosti, ako ima gotovo trećinu stanovnika sa završenom ili čak nekompletiranom osnovnom školom, kao i srednjoškolce koji su među 15 najslabijih na međunarodnom PISA testiranju - pitaju se sagovornici Lele Šćepanović u priči "Dijagnoza crnogorskog društva: Funkcionalna nepismenost".

Na Kosovu, prema popisu stanovništva iz 2011. godine, ima 3,2 odsto građana koji ne znaju da pišu ili čitaju. Obrazovanje na Kosovu nije na kvalitetnom nivou jer 38,2 odsto građana ima samo osnovnu školu, 24,3 procenata srednju, 9,3 odsto je završilo višu ili fakultet, a 0,8 posto ima magistraturu, odnosno master i doktorat. Pročitajte tekst Amre Zejneli "Kosovo: Nezadovoljstvo kvalitetom obrazovanja".

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG