Dostupni linkovi

logo-print

Šta znači poruka Vilijema Hejga, bivšeg britanskog ministra spoljnih poslova, svom nasledniku Borisu Džonsonu da, između ostalog, posebnu pažnju obrati na Balkan? To pitanje dobilo je na značaju pošto su mediji objavili njegovo uputstvo u deset tačaka novom šefu diplomatije u kome se još pominju i ozbiljna žarišta poput Turske i Sirije.

"Prisutvo i uticaj Velike Britanije na Zapadnom Balkanu ključno je za sprečavanje tog područja da ponovo sklizne u sukobe" – citat je saveta koji je Vilijem Hejg dao nasledniku Borisu Džonsonu, što ostavlja jasan utisak da donedavni prvi diplomata Velike Britanije 16 godina posle ratnih sukoba Balkan i dalje vidi kao prostor na kom bi se konflikti mogli ponoviti.

Denisa Kostovic, ekspertkinja za globalnu politiku na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, u razgovoru za RSE objašnjava da je Velika Britanija na oprezu pošto je svoje angažovanje na području Balkana posvetila izradnji mira.

Denisa Kostovic

Denisa Kostovic

"Pretnja miru u regionu ne mora da dođe konkretno iz samog regiona. Imate uticaj migrantske krize. To je potpuno neočekivani eksterni šok koji može da poremeti odnose u regionu", navodi Kostovic, te dodaje:

"S druge strane, mislim da ovde u Velikoj Britaniji još ne postoji stav da je mir apsolutno garantovan po svaku cenu. Prevladava jedno trezveno razmišljanje da ima različitih dinamika koje region mogu da skrenu u negativnom pravcu. Da li bi to bio konflikt kakav smo videli? Mislim da definitivno ne… Ali, bi opet mogla biti skrenuta pažnja Velike Britanije na podneblje u Evropi sa drugih kojima bi ona sada htela da se posveti."

Na razne načine poslednjih godina britanska diplomatija pokazivala je interesovanja za prostor Zapadnog Balkana.

Poslednji je nedavna poseta princa Čarlsa Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu, ali ne i Bosni i Hercegovini.

Marta ove godine iz Beograda princ Čarls je poručio da države i narodi sa područja Zapadnog Balkana ne smeju biti robovi istorije i da je njihovo pomirenje najvažnije.

"Velika Britanija je sa vama dok gradite zajedničku budućnost. Mir i stabilnost u ovom regionu značiće da svi mi na Balkanu, Ujedinjenom Kraljevstvu ili bilo gde, možemo da uživamo bezbedniju i napredniju budućnost. Zajedno možemo da napravimo tu budućnost", poručio je princ Čarls.

(Video: Princ Čarls u Beogradu, 2016)


No, ni sam princ Čarls pre četiri meseca, kada je ovo izgovorio, nije mogao pretpostaviti da će se posle Bregzita svi u Evropi zapitati nad britanskom spremnošću da očuvaju zajedništvo na koje on sam poziva.

Sada se govori o pronalaženju i pripremi terena za novu ulogu koju će igrati u međunarodnim odnosima, pa samim tim i na Zapadnom Balkanu.

Simeon Pobulić, dugogodišnji diplomata, ocenjuje da u tom delu Evrope Srbija trenutno ostavlja privid najveće stabilnosti.

"U Srbiji – ako ne vladaju mir, spokojstvo i red – to se odmah prenosi na naše susede i izaziva, da kažem, razne nezgodne obrte. Uzevši Balkan u celini, imate ogromne probleme u Grčko. Ne možete tvrditi da je situacija sjajna u Bugarskoj i Rumuniji. Hrvatsku muči loša socijalna i ekonomska situacija, a rešenja se nalaze u izletu u neki kranji nacionalizam. Makedonija nikako da se stabilizuje. Bogami, niste sigurni ni u neki mir i spokojstvo ni u Crnoj Gori, a kamoli u Bosni i Hercegovini", smatra Pobulić.

Bosna i Hercegovina, kao verovatno najizrazitije nefunkcionalna balkanska država, nikako nije izvan britanskih interesa. Na to ukazuje Denis Hadžović iz Centra za sigurnosne studije.

Delovanje britanskih diplomata do sada, kaže naš sagovornik, u fokusu je imalo borbu protiv organizovanog kriminala, privredni kriminal i korupciju.

Ipak, slabost država i društva ovog područja u celini glavni su mobilizirajući faktor britanske diplomatije, smatra Hadžović.

"Vjerovatno je Ukrajina primjer koji može biti svima alarmantan. Jačanje ruskih aspiracija prema Evropi, odnosno Balkanu, koji još uvijek nije dostigao ni nivo integrisanja i demokratskog razvoja da se može oduprijeti ne samo ruskim uticajima, nego i turskim, i svih onih zemalja koje traže svoju priliku na vanjsko-političkom planu", smatra Hadžović.

Paradoksalan epilog

Uoči izglasavanja britanskog izlaska iz EU, u kampanji kao argument "za", korišćen je i potencijalni ulazak država Zapadnog Balkana i Turske. Od toga se nije libila ni Tereza Mej, upravo izabrana premijerka, koja je, iako se protivila Bregzitu, u aprilu ukazala na siromaštvo, organizovani kriminal i korupciju kao glavna obeležja Srbije, Albanije i Turske, te postavila pitanje opravdanosti proširenja EU za ove tri države.

Međutim, uprkos tome što je na putu izlaska, Denisa Kostovic predviđa pomalo paradoksalan epilog – Velika Britanija zalagaće se za nastavak politike proširenja na Zapadni Balkan.

"Međutim, tu postoji jedan veliki rizik, da – ukoliko se Evropska unija posveti sebi i rasplitanju svojih odnosa sa Velikom Britanijom – logika proširenja i kooperacije dobije jednog konkurenta u visu geopolitičkog takmičenja na Balkanu. U tom smislu, ceo poredak EU će da prestane da bude interesantan političkim elitama na Balkanu. To je jedna nepoznanica za Veliku Britaniju: kako da se suprotstavi jednoj takvoj geopolitici, trendovima nametanja Rusije i sprečavanja procesa evrointegracija. Kako će Britanija onda sama bez svojih veza i utemeljenja u Evropskoj uniji da se suprotstavi takvim izazovima?", pita se Kostovic.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG