Dostupni linkovi

logo-print

Balkan: Regionalnom saradnjom protiv terorizma


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Nedavni teroristički napadi pripadnika "Islamske države" u Parizu - i to u jeku vazdušnih udara međunarodne koalicije predvođene SAD kao i ruskih snaga u Siriji - pokazuju da je opasnost od terorizma planetarna i da niko, ni u jednom trenutku ni na jednom mestu ne može biti stoprocentno siguran u svoju bezbednost.

Teroristi i računaju na taj psihološki efekat neizvesnosti kod građana koji će izazvati zebnju, strah a u sledećoj fazi i podozrenje ka drugom, u ovom slučaju izazivanju deoba između muslimana i ostatka sveta a što bi olakšalo nametanje nazadne vizije kalifata za koji se zalaže ISIS (Islamska država Iraka i Sirije - ISIS), nasuprot konceptu otvorenog, multikulturnog i tolerantnog društva.

Osim rivalstva velikih sila što otežava uspostavljanje jedinstvene koalicije u borbi protiv terorizma, svet se suočava i sa izazovom kako da reaguje efikasno na pretnju terorizmom a da pri tom ne ugrozi ključne principe otvorenog i demokratskog društva.

I balkanske zemlje se suočavaju sa pretnjom od terorizma. Osim nekoliko stotina ekstremista koji se bore na strani "Islamske države" na Bliskom istoku, egzodus izbeglica koje pokušavaju da se preko balkanske regije domognu Evrope povećava rizik da se među njima nađe i poneki terorista, što potvrđuje slučaj jednog od osumnjičenih za napad u Parizu koji je preko Grčke, Makedonije, Srbije i Hrvatske stigao u Evropu.

Terorizam i Zapadni Balkan

Bosna i Hercegovina je ove godine već tri puta bila na meti terorističkih napada. Zbog političkih i nacionalnih podela, država je nefunkcionalna što itekako utiče na delotvornost službi bezbednosti pa je BiH po broju militanata koji se bore na strani ISIS četvrta u Evropi po glavi stanovnika. U nefunkcionalnoj i podeljenoj državi u kombinaciji sa sve siromašnijim građanima teško je raditi na deradikalizaciji društva. Detalje ima Dženana Halimović u tekstu "BiH u borbi protiv terorizma: Mnogo agencija, a učinak mali".

Srbija je posle terorističkih napada u Parizu preduzela dodatne mere bezbednosti. Nadležni uveravaju da je Srbija bezbedna i da nema neposrednih pretnji od terorističkih napada. Stručnjaci upozoravaju da bi država, pre svega, morala da se bavi preventivom, ali i deradikalizacijom. Više pojedinosti u tekstu Ljudmile Cvetković "Srbija i terorizam: Potrebni preventiva i deradikalizacija".

Vlasti na Kosovu su pojačale mere bezbednosti nakon poslednjih terorističkih napada u Evropi. Državni rukovodioci odlučni su u borbi protiv terorizma, dok iz Islamske zajednice Kosova poručuju da "albanski narod nema krv za prolivanje u tim pustinjama". Policija je pozvala građane i da izbegavaju prometna mesta kao što su koncerti, utakmice, noćni klubovi, autobuske stanice ili trgovačke centre - navode sagovornici Amre Zejneli u priči "Suzbijanje terorizma: Potreba za većom saradnjom Kosova sa zemljama regije".

Hrvatske institucije koje su zadužene za borbu protiv terorizma dobro rade svoj posao i adekvatno sarađuju sa susedima, ma koliko se zvanične politike možda svađale, ocenjuju tamošnji analitičari. Oni upozoravaju da ako se teroristička pretnja nastavi, građani će se zbog bezbednosti morati da se odreknu dela sloboda. Priču "Hrvatska i susjedi protiv terorizma: Sigurnosna suradnja bolja od opće političke" ima Enis Zebić.

U Crnoj Gori nije bilo terorističkih akata, a zaobišao je i izbeglički talas sa Bliskog istoka ali su globalna dešavanja, ipak, uticala na pojačanu brigu za bezbednost. Iz Crne Gore se između 10 do 15 militanata borilo na strani Islamske države. Pročitajte tekst Esada Krcića "Terorističke aktivnosti i Crna Gora: Stepen opasnosti niži od onog u regionu".

Borci na strani "Islamske države"

Borci na strani "Islamske države"


Međunarodna borba protiv ISIS

"U svetu još ne postoji politička volja za borbu protiv terorizma", kaže za RSE Brus Hofman, profesor Univerziteta u Džordžtaunu.

"Nije moguće pobediti ISIS bez većih kopnenih operacija. Dosadašnje iskustvo pokazuje da nije dovoljno koristiti samo avijaciju da bi se porazio ovakav neprijatelj. Udari iz vazduha imaju ograničeni domet zato što se mora voditi računa da ne stradaju civili. Dakle, neophodne su kopnene trupe koje bi potisnule ekstremiste, osigurale teritoriju i sprečile njihov povratak. Međutim, suočavamo se sa paradoksom da iako se sve više uviđa opasnost od ISIS, skoro niko nije spreman da pošalje kopnene snage da se bore protiv njega".

Hofman upozorava da se u borbi protiv terorizma mora voditi računa da se ne otuđe pojedini slojevi stanovništva.

"Najpre treba shvatiti da je terorizam strategija provokacije čiji je cilj izazivanje dubokih podela u društvu po raznim osnovama kako bi se zainteresovali pojedini njegovi delovi da se pridruže terorističkim organizacijama. Zbog toga je veoma važno da bezbednosne mere ne dovedu do otuđenja pojedinih segmenata stanovništva, u ovom slučaju muslimana, koji ne treba da budu viktimizirani ako nisu učestvovali u nasilju. Naprotiv, njihov angažman je od presudne važnosti da bi se suprostavili terorizmu.

U međuvremenu, neophodna je bolja kontrola granica. Veliki je problem što je Abdelhamid Abud​, jedan od glavno osumnjičenih za napade u Parizu, mogao da u januaru otputuje iz Evrope u Siriju, a potom da se vrati neprimećen. Takođe, nužna je mnogo efikasnija razmena obaveštajnih podataka, zatim efektivnije delovanje snaga bezbednosti u cilju otkrivanja i slamanja infrastrukture terorista u Evropi".

Kompletan intervju sa Brusom Hofmanom možete pročitati OVDE.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG