Dostupni linkovi

logo-print

Balkan pod lupom Berlina


Sa Konferencije u Berlinu, 28. avgust 2014.

Sa Konferencije u Berlinu, 28. avgust 2014.

U prvim reakcijama u Crnoj Gori na efekte Konferencije balkanskih zemalja i čelnika Njemačke i Evropske unije, ističe se zadovoljstvo što je Njemačka kao najmoćnija država Evrope direktno uključena u popravljanje opšteg stanja na Balkanu, kako u oblasti demkratskih standarda tako i u oblasti ekonomije. Za sada je neizvjesno da li će lista želja premijera zemalja regiona u oblasti poboljšanja infrastrukture biti realizovana.

Pozitivno je što Njemačka očekuje od zemalja Zapadnog Balkana da promjene situaciju u svim oblastima ukoliko žele da postanu punopravne članice Evropske unije, ocjenjuje Daliborka Uljarević iz Centa za građansko obrazovanje i kaže da je Evropa svjesna lošeg učinka reformi u zemljama regiona:

"EU mnogo bolje razumije balkansku politiku i one veze koje postoje između korupcije i organizovanog kriminala koje su daleko jače nego između insitucija i onih formalnih struktura među dosnosiocima odluka. Kao i da to neće dalje tolerisati. Lideri regiona su svjesni tog lošeg učinka reformi svojih država i moj je utisak da su oni pokušali da skrenu temu na problem infrastrukturnih objekata. Ali da im ta zamjena teza nije prošla kod evropskih partinera koji su odlučni u insistiranju da se uspostavi potreban i siguran pravni poredak kao preduslov velikih investicija Evropske unije u regionu”, navodi Uljarević.

Bitna poruka sa berlinske konferencije za Slavena Radunovića iz Nove srpske demokratije je da Evropska unija neće dozvoliti da zemlje Zapadnog Balkana napreduju u integracijama, a da ne sprovode unutrašne reforme:

„Lider iz regiona uglavnom pokušavaju da servilnom spoljnom politikom prikriju neke manjkavosti u svojoj vladavini na unutrašnjem planu. Ovom prilikom smo dobili jasna uvjeravanja da to ne neće moći”, kaže Radunović.

I Dritan Abazović iz Pozitivne vidi pozitivne efekte u činjenici da se zvanični Berlin vraća na Balkan:

„Povratak Berlina, da tako kažem u zbilju balkanskih zemalja po mom skormnom sudu može da ima samo pozitivne efekte. Znamo da se radi o ozbiljnoj partnerskoj državi koja nije spremna baš da gleda kroz prste, pogotovo ne balkanskim političkim elitama koje često znaju da zabušavaju. Ovo bi trebalo da bude podstrek upravo jednoj drugačijoj političkoj filozofiji koja bi trebalo da se implementira u budućnosti. Naravno neće biti lako”, ocjenjuje Abazović.

Svi lideri regiona pa i premijer Milo Đukanović izrazili su zadovoljstvo efektima Konferencije, dijalogom o suštinskim problemima kao što su demokratski procesi, regionalna saradnja i zajednički ekonomski projekti. Pri tom Đukanović je doveo u vezu proširenje i intenziviranje investicija sa unapređenjem vladavine pravai demokratije:

„Bez investicija i otvaranja perspektive za kvalitetno zapošljavanje i kvalitetno zbrinjavanje posebno mladih ljudi, ne možemo računati na njihovu punu posvećenost pitanju unapređenja vladavine prava i razvoja demokratije”, poručio je Đukanović.

Naše sagovornike smo pitali da li mogu veće investiticije iz Evrope u zemlje regiona pospješiti demokratske procese. Slaven Radunović ovu Đukanovićevu tezu vidi kao gaf:

“To povezivanje investicija sa reformama i vladavinom prava nema apsolutno nikakve veze. Vladavina prava u Crnoj Gori zavisi od volje gospodina Đukanovića i njegovih dugogodišnjih saboraca. Naravno postoji i opcija da nam zapadna diplomatija na neki način pruži podršku i slobodnim građanima Crne Gore, da se oslobode od onih okova koji su sadržani u nereformisanom sudstvu, tužilaštvu u izbornom zakonodavstvu koje se ne poštuje. A što se tiče investicija one su dobrodošle ali definitivno to nema nikakve veze sa ovim nedostatkom ove političke volje”, konstatuje Radunović.

Dritan Abazović vjeruje da jedino unapređenje vladavine prava može dovesti do povećanja investicija:

"Siguran sam da Evropska komisija nije spremna da prosipa svoj novac na način da bi se on nekontrolisano trošio ili da se projekti ne bi završavali tamo gdje su predviđeni. Tako da bi to sigurno podrazumjevalo veći stepen kontrole, što bi značilo jačanje institucija sistema koje bi morale to da i sprovedu i da kontrolišu. Samim tim bi to bio test za balkanske zemlje, da one zaista mogu da gravitiraju kod takvih investitora”, smatra Abazović.

Daliborka Uljarević podsjeća da Evropska unija ne odustaje od zahtjeva da se izgrade institucije, a potom da će se razgovarati o investicija:

“Naravno crnogorski premijer Đukanović, koji ima ponajviše problema u onom dijelu transformacije od dojučerašnjeg lidera evropskih integracija u regionu do sve većeg predmeta kritika, se u tome posebno zanio. Jer postaje sve očiglednije da on ne može da prihvati realnost gdje EU ne odustaje od zahtjeva da se u Crnoj Gori moraju prvo izgraditi institucije koje će omogućiti pravnu sigurnost i građana i investicija, a tek onda da počnu razgovori o velikim infrastrukturnim projektima”, zaključuje Uljarević.

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG