Dostupni linkovi

logo-print

Mladi i zločini: Jedan nastavni čas o holokaustu


Obilježavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, Sarajevo, 27. januar 2014.

Obilježavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, Sarajevo, 27. januar 2014.

Mladi na Balkanu veoma malo znaju o holokaustu, u kome je tokom Drugog svetskog rata ubijeno šest miliona Jevreja. Dok Nemci veoma detaljno uče u školama o najvećem genocidu u istoriji, koji su počinili nacisti, neinformisanost mladih na Balkanu o tome, dalje implicira i neznanje ili prijemčivost na jednostrane interpretacije tragičnih događaja i stradanja iz dalje i bliže prošlosti u Jasenovcu, Starom sajmištu u Beogradu, Srebrenici i drugim stratištima na našim prostorima.

Neznanje vodi ka ravnodušnosti i bezosećajnosti, koja može biti pogodno tle za mračne ideologije koje se opet pomaljaju, naročito u vreme globalne ekonomske krize, a čiju opasnost mnogi ne prepoznaju.

Ipak, mladi su najmanje krivi za neznanje o holokaustu i drugim tragičnim događajima. Problem je, pre svega, u društvenom okruženju sa modernim medijskim tehnologijama, koje su više u funkciji zabave, a ne obrazovanja, a koje dovodu u pitanje ključne vrednosti.

Za neznanje i neosetljivost, koje mladi pokazuju prema žrtvama ratnih stradanja, ne treba kriviti decu već širi društveni kontekst, koji isključuje saosećanje kao ljudski kvalitet, a favorizuje površnost i kratko pamćenje, kažu sagovornici Olivere Nikolić u tekstu Učenje o holokaustu svedeno na puku informaciju.

O holokaustu, najvećem genocidu u ljudskoj istoriji, mladi u Bosni i Hercegovini ne znaju dovoljno, i pored činjenice da se najteži genocid posle Drugog svetskog rata dogodio baš na tlu BiH. I ako imaju određene informacije, uglavnom su do njih došli sami jer posebnih časova posvećenih holokaustu nema u nastavnim planovima i programima u BiH, piše Aida Đugum u tekstu Roditelji propustili čas istorije o holokaustu.

Osim o holokaustu, mladi u Srbiji veoma malo znaju i o stratištima kao što su Staro sajmište u Beogradu, na kome je jedno vreme čak radila diskoteka, umesto da se izgradi memorijalni centar.

Jedan od razloga za ovakav nemar jeste i ideološka pozicija političke i intelektualne elite u Srbiji u poslednje tri decenija, koja, u nastojanju da se odrekne tekovina socijalističke Jugoslavije, odriče se i gotovo svega što se odnosi na antifašizam, navodi Zoran Glavonjić u tekstu Učenje o nacističkim zločinima politički potisnuto.

Učenici u Hrvatskoj vrlo malo znaju o holokaustu, većina njih, i u našoj anketi, nije znala ništa o Jasenovcu, a ako su i čuli za taj ustaški logor smrti, nisu znali ni ko ga je osnovao, ni ko su bile žrtve.

Istoričari, nastavnici i roditelji upozoravaju da za to nije kriva samo škola, već ukupno društveno okruženje i vrednosti koje se nude, piše Ankica Barbir Mladinović u tekstu Za neznanje djece o holokaustu krivo cjelokupno društvo.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG