Dostupni linkovi

logo-print

Balkan između sankcija EU i ruskog gasa


Građevinski radnik stoji ispred gasovoda u mjestu Šajkaš u Srbiji

Građevinski radnik stoji ispred gasovoda u mjestu Šajkaš u Srbiji

Sa približavanjem referenduma na Krimu o prisajedinjenju Rusiji, sve je izvesnije pooštravanje sankcija Zapada Moskvi. Neke kaznene mere su već stupile na snagu, kao što je bojkot samita G8 u Rusiji u junu i njeni pregovori sa Evropskom unijom o osnovnom Sporazumu o strateškoj saradnji i partnerstvu. Međutim, najavljene mere su, prema oceni analitičara, više simboličkog karaktera i neće uticati na promenu stava Kremlja, ali mogu biti nagoveštaj zaokreta EU na duže staze u cilju smanjenja energetske zavisnosti od Rusije, koja time može biti itekako pogođena jer skoro 80 odsto gasa izvozi na stari kontinent.

I balkanske zemlje bi bile pogođene u slučaju zaoštravanja krize oko Krima i pooštravanja zapadnih sankcija Moskvi, pre svega u slučaju otežanog uvoza ruskog gasa.

Simbolične sankcije Rusiji

Osim bojkota samita G8 u junu u Sočiju i suspenzije pregovora EU - Rusija o osnovnom Sporazumu o strateškom partnerstvu, koji su započeti 2007., kao i liberalizaciji viznog režima za ruske građane, obustavljeni su i pregovori o članstvu Moskve u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Predsednik SAD-a, Barak (Barack) Obama, je odobrio zamrzavanje imovine ruskih državljana, za koje se sumnja da su učestvovali u podrivanju demokratije i suvereniteta Ukrajine.

I Evropska unija je najavila uvođenje sličnih sankcija Rusiji od ponedeljka, ukoliko u nedelju bude održan referendum na Krimu.

Denis Maksimov iz Instituta za istraživanja konkurentnosti u evro-azijskom regionu (Eurasia Competitiveness Institute) ukazuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa na ekonomsku međuzavisnost EU i Rusije kao ograničavajući faktor za radikalnije mere.

Denis Maksimov

Denis Maksimov

"Mislim da će sankcije koje će EU očito uvesti posle referenduma na Krimu 16. marta biti više personalnog karaktera, odnosno uperene protiv ruskih zvaničnika koji se smatraju odgovornima za invaziju na Krimu. Međutim, ne očekujem u skorije vreme ozbiljnije mere koje bi pogodile trgovinsku razmenu. Ni Rusija, niti EU, ne mogu u ovom trenutku sebi da dozvole da se političke tenzije odraze na njihovu ekonomsku saradnju zbog velike međuzavisnosti. Rusija uvozi više od 90 odsto mašina i opreme iz EU, od toga 45 procenata iz Nemačke. Istovremeno, Nemačka uvozi više od trećine gasa iz Rusije i ne može se preko noći naći zamena za te količine ovog energenta na drugoj strani", pojašnjava on.

Pol Ajvn (Paul Ivan) iz briselskog Centra za evropsku politiku (European Policy Centre) ističe u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da će efekat sankcija u mnogome zavisiti od toga koji ruski zvaničnici će se naći na listi, kao i od njihove imovine, koja će biti zamrznuta:

"Sankcije će biti uvedene licima koja su imala udela u donošenju odluka Kremlja da interveniše u Ukrajini. To znači da na listi ne treba nužno očekivati i ruske oligarhe, poput Abramoviča", smatra Ajvn.

Štefan Majster (Stefan Meister), ekspert za Rusiju u Evropskom savetu za međunarodne odnose (European Council on Foreign Relations), kaže za Radio Slobodna Evropa da ne veruje previše u delotvornost najavljenih sankcija protiv Rusije:

Stefan Meister

Stefan Meister

"One neće uopšte naneti štetu Rusiji. U Briselu nisu spremni da uvedu sveobuhvatnije sankcije koje bi pogodile Rusiju, ali i evropsku ekonomiju. Da bi se ugrozila ruska ekonomija potrebno je da EU prekine uvoz gasa i nafte, zatim investicije na rusko tržište, blokira bankovne račune pojedinih ruskih državljana i firmi. Takve mere bi, istovremeno, imale negativan efekat i po evropsku ekonomiju. Zato u Briselu nisu spremni da ih promene. Dakle, ekonomije EU i Rusije su međuzavisne i to je problem u ovom kontekstu. Međutim, ne mislim da bi bilo koje ekonomske sankcije, osim vojne intervencije koje neće biti, sprečile Rusiju da anektira Krim. Smatram da je Kremlj već doneo takvu stratešku odluku i ne vidim šta može u tome da ga spreči", tvrdi Majster.

Mnogi smatraju da je glavni uzrok neodlučnosti EU pozicija Nemačke, koja se sve više okreće Rusiji zbog ekonomske međuzavisnosti:

"Nemačka je jedan od najvećih trgovinskih partnera Rusije. Izvozi velike količine roba i oprema na rusko tržište i istovremeno uvozi znatan deo energenata oko, 30 posto, uz politiku koju je Nemačka vodila u poslednje dve decenije je doživela neuspeh. Političari u Berlinu, koji su bili pobornici približavanja Rusiji, nisu očekivali fijasko i sada pokušavaju da pronađu alternativnu opciju. Možda je Nemačka previše zavisna od ruskog gasa zato nije diversifikovala snabdevanje gasom. Stoga je Berlin previše kooperativan prema Moskvi i ponekada daje legitimitet Putinovom režimu. Na delu je rusifikacija nemačke ekonomije u mnogim oblastima, što nije prihvatljivo. Mi treba da određujemo pravila u našoj zemlji a ne Rusi. Možda će ova kriza podstaći neophodne promene nemačke politike prema Moskvi", navodi on.

Moskva najavljuje kontra mere. Dok se prema podacima „Kredit svis“ u zapadnim bankama nalazi oko 270 milijardi dolara ruskih firmi i zvaničnika - ili oko 13 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda Ruske Federacije – i zapadne kompanije i banke raspolažu približnom imovinom u Rusiji. U pojedinim krugovima u Moskvi se čak pominje i zamrzavanje zapadnog kapitala. Denis Maksimov smatra da to nije realna opcija:

"Mislim da će eventualne ruske protivmere biti recipročne, tačnije da imaju isti ekonomski efekat po Zapad, kao što bi njegove sankcije pogodile Rusiju. Ovih dana se čulo u Moskvi da bi jedna od mera mogla biti obustavljanje otplate ruskih dugova prema međunarodnim i drugim finansijskim institucijama. Međutim, smatram da je to malo verovatan scenario", reči su Maksimova.

Pitanje je da li će Rusija, uviđajući rizik da EU može dugoročno da se preusmeri na druga tržišta u potrazi za energijom, ublažiti svoj stav oko Krima.

"Mislim da se Putin našao u zamci. Ako se Krim na referendumu izjasni za pripajanje Rusiji, onda Kremlj nema drugi izbor nego da to prihvati. U tom slučaju, Krim će biti priznat kao još jedan ruski region", konstatuje Maksimov.

Obzirom da EU uvozi oko 25 odsto gasa iz Rusije, dok istovremeno Moskva plasira skoro 80 odsto ovog energenta na evropsko tržište, postavlja se pitanje da li će Rusija biti veći gubitnik u ovoj krizi u ekonomskom smislu?

Paul Ivan

Paul Ivan

"Rusija mnogo više zavisi od trgovine sa Evropskom unijom, nego EU od Rusije. Ekonomija EU je deset puta veća od ruske. Ruska ekonomija nije veća od italijanske, jedne od članica evropskog bloka. Tu činjenicu članice EU ponekad prenebregavaju kao i kolika je njihova snaga kada su ujedinjene", kaže Pol Ajvn.

Nameće se dilema kako Putin nije mogao da sagleda te dugoročne posledice imajući u vidu da Rusija izvozi toliku količinu gasa u EU, te da bi u narednih pet do deset godina ona mogla da se drastično smanji.

"Ne verujem da će doći do dramatičnih promena u narednih pet do deset godina u snabdevanju Evropske unije energijom. Nije jednostavno tako brzo izgraditi infrastrukturu. Drugo, ona se suočava sa ekonomskom krizom i nema novca za tako velike projekte i brzu diversifikaciju snabdevanja energijom. Na kraju krajeva, pojedini cevovodi su izgrađeni tek pre nekoliko godina, pre svega Severni tok, i još nije vraćen uloženi novac", ocenjuje Denis Maksimov.

Međutim, tu je mogućnost uvoza tečnog gasa iz Katara, zatim iz škriljaca iz SAD, što je jednostavnije nego gradnja gasovoda.

"To je prilično skupa opcija", ističe Maksimov.

Balkan u iščekivanju efekata sankcija

Kriza u Ukrajini u Srbiji bi mogla da se odrazi kroz dalje opadanje robne razmene i nestašicu ruskog gasa, ali i na poslovanje srpskih investitora u toj zemlji koji se već suočavaju sa problemima, ocenili su sagovornici Zorana Glavonjića u tekstu "Politička nestabilnost u Ukrajini zabrinula srpske biznismene".

BiH ima malu spoljnotrgovinsku razmenu sa Ukrajinom. Prošle godine ona je iznosila oko 40 miliona evra. Bivša vlast u Ukrajini sprečavala je ulazak BiH u Svetsku trgovinsku organizaciju, te se privrednici nadaju da će nova vlast imati drugačiju politiku. No, kriza u toj zemlji može se odraziti na poslovanje s Rusijom, koja je za BiH značajan partner, ne samo kada je snabdevanje gasom u pitanju, nego i u nekim drugim granama privrede, navodi u tekstu "Ukrajinska kriza može narušiti ekonomsku sliku BiH" Mirna Sadiković.

Crna Gora i Ukrajina imaju minornu ekonomsku razmjenu, ali se pretpostavlja da će se ukrajinska kriza ipak negativno odraziti na turizam, koji je važna grana crnogorske ekonomije, konstatuje Esad Krcić u priči "Crnogorski turizam osjeća posljedice ukrajinske krize".

Hrvatska preduzeća nisu naročito prisutna u Ukrajini, dok su mnogo snažniji privredni odnosi s Ruskom Federacijom. Zasad se ne osećaju veći "potresi". No, nastala kriza i eventualne sankcije Moskvi, itekako bi pogodile i Hrvatsku, ne samo zbog snabdevanja ruskim gasom, već i zbog zaustavljanja započetog širenja na ukrajinsko tržište, ističu sugovornici u tekstu "Hrvatsko gospodarstvo pomno prati dešavanja u Ukrajini" Ankice Barbir Mladinović.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG