Dostupni linkovi

logo-print

Balkan: Digitalizacija mora biti izvan političkih interesa


RTK

RTK

Proces digitalizacije ne sme se smatrati kapitalnom investicijom, jer će prihodi od takvih investicija povećati kvalitet medija i obezbediće više medijskog pluralizma i fer konkurencije. Ovaj proces ne sme biti pod uticajem političkih interesa. Ovo je poručeno sa regionalne konferencije o izazovima digitalizacije pre konačnog prelaska sa analognog na digitalno emitovanje, održane u Prištini. Skup su organizovali OEBS i Nezavisna komisija za medije na Kosovu.

Predstavnici javnih servisa, regulatornih agencija, te državnih organa iz Beograda, Podgorice, Prištine, Sarajeva i Tirane, razgovarali su o izazovima procesa digitalizacije, a kako bi se pronašla rešenja da bi se rok za prelaz na novi način emitovanja u junu 2015. ispoštovao.

Vlade država trebaju obezbediti dovoljno finansijskih sredstava kako bi se omogućilo sprovođenje ovog procesa. Sa konferencije je poručeno da svi akteri u ovom procesu, mediji, medijski regulatori, te državni organi, moraju raditi zajedno kako bi se strategija o digitalizaciji sprovela, ali i kako bi se pronašla finansijska sredstva, s obzirom na prednosti koje će doneti ovaj proces.

Dok su za proces digitalizacije prenosne mreže zaduženi državni organi, za to se moraju pripremiti i javni emiteri, kao i komercionalne stanice. Javni emiteri su posebno važni u ovom procesu.

U najnepovoljnijoj poziciji kada je digitalizacija u pitanju nalazi se Kosovo, s ozbirom da još uvek nema strategiju.

Predsednik Nezavisne komisije za medije Adnan Merovci tokom konferencije je izjavio da je strategija u finalnoj fazi izrade, te izrazio nadu da će biti poslana na javnu raspravu, što je predviđeno zakonom, do kraja ovog meseca.

Vršilac dužnosti specijalnog predstavnika EU na Kosovu Thomas Gnocchi istakao je, međutim, da napori Kosova na tom putu nisu uvek davali očekivane rezultate, jer u pojedinim slučajevima Skupština nije uspela da izabere članove Odbora Nezavisne komisije za medije, a u drugim sama Skupština nije bila funkcionalna. On je dodao da ponekad ni Nezavisna komisija za medije nije prihvatala preporuke EU.

“Kašnjenja više ne smeju da se dese jer su onda građani Kosova pod rizikom da u budućnosti ostanu bez pristupa informacijama”, kazao je Gnocchi.

Zamenica generalnog direktora kosovskog javnog servisa, Radio televizije Kosova, Elvana Prekazi, pozvala je ovom prilikom Nezavisnu komisiju za medije da što pre finalizira strategiju, te je zatražila od Vlade Kosova da preuzme glavnu ulogu u ovom procesu, kao što je to slučaj u zemljama regiona.

„Ovaj proces je nacionalni proces“, kazala je ona.

Zemlje u regionu, međutim, već vrše napore da se rok ispoštuje.

Bolja slika i zvuk, te druge pogodnosti

Lejla Babović iz Radio-televizije Bosne i Hercegovine kazala je ovom prilikom da je prva faza digitalizacije produkcionih kapaciteta u BHRT završena, a da je pritom ovaj medij vlastitim kapacitetima uspeo osigurati kredit iz kojeg je samostalno finansirao ovu fazu digitalizacije.

„Mi ćemo slijedećeg petka svečano obilježiti i pustiti u rad digitalizovane produkcione kapacitete... Prvom fazom digitalizacije produkcionih kapaciteta stvorena je osnova za podršku i produkciju ne samo digitalnog signala, već i HD signala i 3g signala. Zamijenili smo dio stare opreme koja je u BHRT-u bila u funkciji od ranih '80-ih godina prošlog stoljeća pa sve do ovog proljeća. Stare kamere su zamijenjene novim, digitalnim, procesuiranjem slike i tona, koje podržavaju HD format“, kazala je Babović.

Ona je dodala da su prve rezultate digitalizacije gledatelji u BiH imali u junu ove godine kada je Svetsko prvenstvo emitovano putem kablovskih mreža i IP TV.

Siniša Isakov iz Radio-televizije Vojvodine podsetio je da je ova televizija tokom bombardovanja 1999. potpuno ostala bez svojih produkcionih kapaciteta, te sada radi u drugoj zgradi gde su uslovi za rad otežani. To se odrazilo i na doprinos ovog medija digitalizaciji.

„Mi smo negde na putu da digitalizujemo našu produkcionu osnovu u potpunosti, ali to još uvek nismo uspeli da postignemo. Međutim, od 2005. kada je krenulo eksperimentalno digitalno emitovanje, mi smo se priključili, konvertujući naše ondašnje signale. Tako da sada možemo reći da većina naše proizvodnje ide digitalno, da smo dostupni svim građanima Vojvodine“, kazao je Isakov.

Rok za završetak digitalizacije za države EU bila je 2012. godina, a taj proces je tada završila i Hrvatska.

Ernest Strika iz HRT-a (Hrvatski radio-televizija), kazao je da ovaj medij u proces digitalizacije ušao otvorenih karata jer je postojao direktni interes, odnosno, postojala je želja da se pokrene novi kanal. U tom procesu su bili uključeni svi bitni akteri, od ministarstava, agencija, emitera, telekom operatera i sl.

„Onog trenutka kada je bila završena strategija ona je na neki način bila manje više usvojena, i javna rasprava je u stvari bila više kao neka forma. Mi smo u Hrvatskoj imali tu sreću da su promjene zakona koji su trebali uslijediti za digitalizaciju bile jednostavne i male. Kroz digitalizaciju dobili smo jos dva digitalna kanala – tematski i informativni kanal“, istako je Strika.

Ukoliko se rok za digitalizaciju bude ispoštovao, građani u regionu imaće bolji kvalitet slike i zvuka, veći broj televizijskih programa bez dodatnih troškova, mogućnost za izbor programa po potrebi.

Predviđene su i pogodnosti za pripadnike manjinskih zajednica kada su u pitanju prevodi programa, ali i pogodnosti za osobe sa oštećenim vidom ili sluhom prilikom praćenja televizijskog programa.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG