Dostupni linkovi

logo-print

Balkan: Astronomski porezi na imovinu i vozila


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Naplaćivanje poreza, naročito na nekretnine i automobile, na Balkanu je najefikasniji način da tamošnje države pune budžete u odsustvu realnih prihoda, obzirom da od 2008. godine skoro da nema ekonomskog rasta.

Tako se u Srbiji poslednjih godina astronomski povećavaju porezi na nekretnine koji su i u apsolutnim iznosima rekordni u Evropi, a naročito ako se ima u vidu niža vrednost nekretnina u odnosu na metropole kao što su Berlin, Beč, Pariz, London. Posebna je priča mnogo niži standard u Srbiji, nego u najbogatijim zemljama na starom kontinentu.

Na primer za novi stan u centru Beograda, od 60 kvadrata, vredan nešto više od 100.000 evra, plaća se porez od 288 evra ako vlasnik u njemu živi, a čak 450 ako mu je prebivalište negde druge. Istovremeno, u Beču za stan od 60 kvadrata, koji košta 180.000 evra, porez iznosi 405 evra. Još drastičnija razlika je u Pragu, gde za stan iste veličine u centru treba da se plati samo 27 evra.

U Sindikatu penzionera Srbije ističu da se time ignoriše ustavna odredba (član 91), da je "obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika".

Nekretnine, ilustrativna fotografija

Nekretnine, ilustrativna fotografija

U ovom Sindikatu naglašavaju da je "paradoksalno da Srbija, zemlja sa jednim od najnižih standarda građana u Evropi, uvodi enormno visoke poreze na imovinu, pre svega stanove, ako se zna da mnoge evropske zemlje, sa znatno višim standardom i bruto nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika, nemaju poreze na stanove koji se koriste. Među njima su Italija, Portugal, Irska, Grčka, Mađarska. U Luksemburgu, državi sa najvišim BND u svetu, za kuću vrednu pola miliona evra, plaća se oko 50 evra poreza!".

Prema studiji Ministarstva finansija Nemačke, samo nekoliko evropskih država prikuplja opšti porez na imovinu, uključujući i nekretnine, i to uz znatne olakšice. U Francuskoj se naplaćuje porez na imovinu samo ako njena vrednost prelazi 1,3 miliona eura. U Nemačkoj, porez na kuću od 130 kvadratna metra, sa baštom od 600 kvadrata, iznosi 412 evra. U Sloveniji se plaća porez na građevinsko zemljište na kojem se nalazi stan, i uračunat je u kiriju.

Doktor Vilen Lipatov iz konsultantske firme "Compass Lexecon" sa sedištem u Briselu, kaže za da je naplata poreza na nekretnine najmanje rizičan i istovremeno najefikasniji metod prikupljanja prihoda.

"Porezi na nekretnine su pogodno sredstvo za punjenje budžeta države na različitim nivoima jer ne izazivaju ekonomske potrese. Istovremeno, to je neka vrsta poreza na bogatstvo i omogućava istovremeno njegovu redistribuciju u korist siromašnijih. Takođe, za razliku od poreza na prihode, oporezivanje imovine ne ugrožava motivaciju za rad. Takav stav seže do Adama Smita koji je blagonaklono gledao poreze na imovinu upravo iz razloga koje sam pomenuo. Mislim da je u ovom slučaju Srbija uvela visoke poreze na imovinu jer ga je najlakše naplatiti zato što su nekretnine nešto opipljivo i ne mogu se prikriti za razliku od zarada pa je ubiranje poreza njih mnogo komplikovanije. Kao što znate, izbegavanje poreza je mnogo rasprostranjenije na jugu Evrope, naročito na Balkanu, nego u ostatku EU", navodi Lipatov. Celi intervju sa dr Vilenom Lipatovom možete pročitati OVDE.

Godišnja registracija i testiranje vozila samo na Balkanu

Registracija i obavezan tehnički pregled vozila svake godine je takođe balkanski "specijalitet".

U Evropi se registracija uglavnom plaća prvi put prilikom kupovine automobila, a u nekim zemljama se čak uopšte ne plaća (Nemačka, Francuska, Luksemburg, Švedska, Velika Britanija, Češka Republika, Slovačka, Estonija i Litvanija).

Tehnički pregled automobila

Tehnički pregled automobila

Posebna priča je tehnički pregled koji se na Balkanu mora raditi svake godine. Međutim, kako je na upit Radija Slobodna Evropa pismeno odgovoreno iz odeljenja Evropske komisije za poresku politiku: "Prema direktivi 2009/40/EC, vozila se testiraju prvi put nakon četiri godine, a nakon toga svake druge". U Evropskoj komisiji istovremeno naglašavaju da države članice imaju pravo da ovu uredbu različito primenjuju.

"U Velikoj Britaniji, tri godine po kupovini novog auta, obavezan je test, a nakon toga svake godine. U Francuskoj je tehnički pregled obavezan posle četiri godine, a onda svake druge", navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Isto pravilo kao u Francuskoj primenjuje se i u Češkoj.

Ove razlike u registraciji i tehničkim pregledima automobila između Balkana i EU pokazuju da države u regiji prevaljuju teret krize na građane i pune budžet sve većim opterećenjima koji se pri tome često netransparentno troši. Pri tom se, na primer u Srbiji, premijer Aleksandar Vučić hvali da je njegova Vlada vodila dobru ekonomsku politiku smanjivši budžetski deficit. Osim što je moralno problematično, ovakvo opterećivanje građana je i ekonomski necelishodno jer imaju sve manje novca za kupovinu, čime se smanjuje tražnja. To negativno utiče na proizvodnju.

"Kao što sam pomenuo na primeru nekretnina, državi je veoma lako da naplate razne takse za automobile jer ne postoji način da to izbegnete. Naravno, to nije idealan instrument jer su ljudi onda prinuđeni da kupuju jeftinije i starije automobile što se negativno odražava na bezbednost i životnu okolinu. Ako vlasti žele da spreče izbegavanje poreza, onda moraju da steknu poverenje građana transparentnom politikom", ističe Lipatov.

"Kreativna" naplata poreza na Balkanu

Građani Srbije sa strepnjom čekaju nova, verovatno ponovna uvećana, rešenja za porez na imovinu za tekuću godinu, iako se još nisu oporavili od šoka zbog dramatičnih uvećanja ovog nameta za prošlu i pretprošlu godinu. Ovaj porez skočio je u Beogradu čak za 80 odsto za 2014. godinu, da bi onda 2015. stigle dodatno uvećane fakture. U Beogradu nije menjana poreska stopa – od 0,4 do čak dva odsto prosečne tržišne vrednosti nekretnine, zavisno od lokacije, odnosno, zone, ali je povećavana tržišna vrednost nekretnina, koja je osnovica za obračunavanje poreza na imovinu, iako su cene stanova i kuća poslednjih godina padale. Detalje ima Branka Trivić u tekstu "Povećanje poreza na imovinu: Udar na privredu, ne građane".

Porezi na imovinu u Bosni i Hercegovini su šaroliki što je, po oceni stručnjaka, još jedan od pokazatelja njene neuređenosti kao države. Pojedinosti donosi Erduan Katana u priči "Oporezivanje u BiH: Šarolika regulativa".

Standard u Crnoj Gori je već četvrt veka daleko od nivoa koji omogućava dostojanstven život. Kao i uvek u siromaštvu, najskuplja je hrana u odnosu na primanja kojim se moraju pokriti i dažbine državi u koje, između ostalih, spadaju i porez na nepokretnosti i registracija automobila – navode sagovornici Esada Krcića u tekstu "Ekonomski razvoj limitiran barijerama na lokalnom nivou".

Iako je uvođenje poreza na nekretnine najavljeno za sledeću godinu, u Hrvatskoj nisu baš svi uvereni da će to biti i učinjeno. Hrvatsko zakonodavstvo u potpunosti je usklađeno sa svim uredbama EU oko registracije i tehničkih pregleda vozila, a češći tehnički pregledi nužni su zbog veće prosečne starosti vozila, kažu u Centru za vozila Hrvatske. Informaciju više ima Enis Zebić u priči "U susret registru nekretnina: Dileme i bojazni".

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG