Dostupni linkovi

logo-print

Beogradska Bajrakli džamija: Paljevina sanirana, počinioci nekažnjeni


Bajrakli džamija nakon paljevine 2004., foto: Vesna Anđić

Bajrakli džamija nakon paljevine 2004., foto: Vesna Anđić

U Beogradu je pri Bajrakli džamiji otvorena rekonstruisana zgrada u kojoj će biti smeštene obrazovne ustanove Islamske zajednice Srbije, a radove je pomogla vlada Azerbejdžana. Time je otklonjena sva šteta nastala 2004. godine, kada je džamija zapaljena u desničarskom nasilju kao odgovoru na napad na Srbe na Kosovu. Međutim, počinioci ni posle osam godina nisu kažnjeni.

Bajrakli džamija, izgrađena 1575., i jedina preostala u Beogradu od 273 koliko ih je nekada bilo, do današnjeg dana je nosila tragove desničarskog divljanja iz noći između 17. i 18. marta 2004. godine.

„Ovim današnjim otvarajem naših obrazovnih ustanova mi smo prebrisali sve one tragove koji su nas podsećali na te neprijatne događaje. Ono što je sada potrebno, a bilo je potrebno i ranije, jeste da se počinioci adekvatno kazne. Adekvatno kažnjavanje nije samo kaznama zatvorma ili novčanim kaznama, možda bi toj deci, koja su sada malo zrelija, nekakav društveno korisni rad bio mnogo potrebniji“, kaže beogradski muftija Muhamed Jusufspahić.

Radove na sanaciji zgrade obrazovnih ustanova pomogla je vlada Azejberdžana a oštećenja iz požara na samoj džamiji sanirana su 2005, podseća muftija Jusufspahić.

„Grad i država Srbija su nam pomogli u delimičnom obnavljanju Bajrakli džamije. Njoj je bila potrebna restauracija i pre paljenja. Ono što je urađeno nakon paljenja svodilo se u najvećem delu na saniranje posledica požara. Ali, Bajrakli džamija je najstariji obejkat na prostoru grada Beograda, poslednju svoju restauraciju je doživela sredinom 50-ih godina. I mi sada očekujemo da će Republika Srbija, Grad Beograd, a i Turska, posvetiti pažnju tom objektu i zajedno sa nama uz božju pomoć dovesti stvari u red“, kaže Jusufspahić.

Požar u džamiji 2004.

Požar u džamiji 2004.

Demonstranti su u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, zbog nasilja nad Srbima na Kosovu probili policijski kordon i uz povike "Ubij Šiptara" provalili u dvorište, razbili prozore i zapalili džamiju. Tada je do temelja izgorela i biblioteka sa više od 7.000 knjiga.

Među optuženima je jedan od vođa Partizanove navijačke grupe „Alkatraz“ Miloš Radisavljević Kimi. Međutim, suđenje grupi od 20 optuženih za paljenje džamije još uvek nije završeno.

Ivana Ramić iz Prvog osnovng suda nam je nedavno rekla da ne može da ulazi u razloge zbog kojih pravosuđe tokom prethodne vlasti nije pokrenulo postupak, ali je navela da suđenje od podizanja optužnice 2008. ide normalnim tokom.

„Suđenje se odvija apsolutno redovno nakon što je otpočeo glavni pretres tako da se pretres svaki put drži od kada je proces otpočeo, uglavnom jednom mesečno. Do sada su svi okrivljeni izneli svoje odbrane i saslušan je veći broj svedoka. Suđenje se odvija bez ikakvog odugovlačenja i mora se imati u vidu da je ovo jedan kompleksan predmet“, navela je Ramić.

Bez političke volje

Međutim, optuženima za paljenje džamije sudi se za izazivanje nasilja u grupi, a ne za izazivanje verske i nacionalne mržnje za šta su predviđene veće kazne.

Bajrakli džamija, foto: Vesna Anđić

Bajrakli džamija, foto: Vesna Anđić

I za paljenje Bajrakli džamije, kao i američke ambasade četiri godine kasnije nakon mitinga Kosovo je Srbija, ostao je jak utisak da nije postojala politička volja da se ti događaji spreče. Podsetimo, u to vreme je premijer Srbije bio Vojislav Koštunica, a resor policije je držala njegova stranka.

To što ni posle toliko godina nema presude govori o jednom kompleksnom problemu, kaže Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

„Sa jedne strane, imate problem sa svedocima, postoje problemi sa utvrđivanjem pojedinih dokaza, mnogo je vremena prošlo i sa pravom možete tvrditi da se nekih detalja ne sećate, tu čak imate i tvrdnje pojedinih policajaca da se ne sećaju svih detalja iako su tada pisali izveštaje. Očigledno u tom trenutku, pre toliko godina, nije postojala politička volja da se sa ovim suđenjem na adekvatan način započne, a sa obzirom da se nakon osam godina još uvek ne vidi kraj celog procesa protiv počinioca to može govoriti o tome da je politička volja još uvek nešto što nije dovoljno jasno rečeno i što dovodi do toga da niko ko učestvuje u ovom postupku ne vidi da se taj postupak mora u jednom kratkom roku i završiti“, ocenjuje Antonijević.

Osim obnove Bajrakli džamije u Beogradu Azerbejdžan je finansijski pomogao i izgradnju Crkve svete Petke u Petrovaradinu, koja je takođe u četvrtak otvorena.

U Srbiju su doputovali zamenik premijera Azerbejdžana Elčin Efendijev, predsednik Uprave Muslimana Kavkaza Šejkulislam Alahšjukju Pašazade i episkop Bakinske i Azerbejdžanske eparhije Ruske pravoslavne crkve Aleksandar Išein.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG