Dostupni linkovi

logo-print

U Savetu bezbednosti zasad bez dogovora o intervenciji u Siriji


Konvoj istražitelja UN u Damasku, 28. august 2013.

Konvoj istražitelja UN u Damasku, 28. august 2013.

Pet stalnih članica Saveta bezbjednosti UN nisu postigle dogovor o britanskom predlogu rezolucije, kojim bi bila odobrena upotreba vojne sile protiv Sirije.

Ambasadori pet država stalnih članica Saveta bezbednosti održali su u sredu iza zatvorenih vrata konsultacije o britanskom predlogu rezolucije kojim se osuđuje hemijski napad izvršen 21. avgusta u blizini Damaska za koji Vašington, London i Pariz smatraju odgovornim sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Britanski ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg ocenio je da će diskusija u UN o britanskom predlogu rezolucije o Siriji biti nastavljena narednih dana, ali je ocenio da treba delovati bez nepotrebnog odgađanja, čak i ako je tekst bio odbijen.

"Očekujem da će narednih dana biti nastavljena rasprava u Njujorku. Počeli smo razgovore o rezoluciji, jer bi bilo najbolje da UN bude jedinstvene, čak i ako to izgleda malo vjerovatno s obzirom da su ranije Rusija i Kina uložile veto, ali moramo pokušati“, rekao je ministar spoljnih poslova novinarima.

"Moramo reagovati i bez rezolucije", poručio je šef britanske diplomatije Vilijam Hejg.

Sve je više znakova da se zapadne zemlje pripremaju za vojnu akciju protiv snaga sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je rekao nakon sastanka ambasadora članica Alijanse da je upotreba hemijskog oružja neprihvatljiva i da je nužan adekvatan odgovor.

O tome je govorio i Bob Kar, ministar spoljnih poslova Australije, koji će uskoro postati predsedavajući Saveta bezbednosti:

"Na pozornici su trenutno SAD i njihovi istomišljenici koji razmišljaju o tome kakav odgovor dati. Mi smo bliži opciji vojne akcije pod pokroviteljstvom UN-a. Ali ako to nije moguće, pridružujemo se odgovoru koji će zaustaviti brutalne vlasti koje koristi hemijsko oružje protiv vlastitog naroda.“

Elmar Brok, predsedavajući Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove je izjavio:

“Upotreba sredstava za masovno uništavanje je neprihvatljiva. To je crvena linija preko koje međunarodna zajednica ne može preći. Verujemo da je diplomatsko rešenje krize potrebno čak i ako dođe do vojne akcije”.

S druge strane, sirijske vlasti ponavljaju da nisu upotrebile hemijsko oružje.

“Naoružane terorističke grupe su koristile sarin na svim ovim mestima, i ponavljamo da su to učinile uz američko, britansko i francusko ohrabrenje. Takvi podsticaji treba da prestanu”, izjavio je sirijski zamenik ministra inostranih poslova Fejsal el Mikdad.

Rusija je ponovila upozorenje da će vojni udari protiv Sirije destabilizovati zemlju ali i celi Bliski istok. To je rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nakon susreta sa izaslanikom UN za Siriju, Lahdarom Brahimijem. Brahimi je istakao da je međunarodno pravo u slučaju Sirije vrlo jasno:

“Mislim da je međunarodno nalaže da je za vojnu intervenciju potrebna odluka Saveta bezbednosti. Ne znam na kakve će se poteze odlučiti SAD i predsednik Obama, ali sam siguran da je međunarodno pravo vrlo jasno”.

Jedan od saveznika Sirije, Iran, je kritikovao poziciju Zapada.

“Iranski parlament osuđuje svaki ishitreni i nelegitiman napad SAD ili Zapada protiv Sirije. Upozoravamo da ta akcija uz podršku pojedinih zemalja regije koje imaju svoje ambicije, ne bi okončala rat”, izjavio je predsednik Parlamenta Ali Laridžani.

Opcije i rizici

Inspektori UN u Siriji su nakon istrage koju su započeli u ponedeljak, u sredu nastavili rad na terenu.

"Neposredno posle napada su prikupili važne dokaze i razgovarali su sa žrtvama i svedocima. Za taj posao im je potrebno vreme. Odavde iz Palate mira treba da poručimo – dajmo šansu miru, dajmo šansu diplomatiji. Okončajmo sukobe i počnimo razgovore," kazao je generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki-moon tokom proslave stogodišnjice Palate mira u Hagu.

Osvrčući se na hemijski napad 21. augusta kada su poginule stotine civila u pregradju Damaska, Ban je rekao da su snimke koje stižu iz Sirije “nešto što se do sada nije videlo u 21 veku”.

Mapa Global Security-ja sa američkim vojnim potencijalima za eventulanu operaciju u Siriji.

Mapa Global Security-ja sa američkim vojnim potencijalima za eventulanu operaciju u Siriji.

Stručnjaci i analitičari se slažu de je vojna akcija vrlo moguća ali ukazuju na rizike.

“Najverovatnija je opcija kombinacija udara raketa sa navođenjem i avijacijom. Ciljevi, trajanje, intenzitet i trenutak kampanje zavisiće od njenih ciljeva koje će odrediti predsednik," kazao je Bari Pavel, bivši član američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, a sada analitičar Atlantskog saveta.

SAD su razmestile u Mediteranu četiri razarača opremljena raketama na navođenje. Svako od ovih plovila opremljeno je sa skoro 100 raketa “Tomahavk”, a verovatno nosi i desetine drugih tipova oružja. U ovom regionu su i dva američka nosača aviona.

(Pročitajte analizu Glasa Amerike o vojnim opcijama koje su na raspolaganju SAD.)

Ipak, intervencija je skopčana i sa određenim rizicima. Kao mogućnost se pominje i uspostavljanje zone zabranjenog leta kao što je učinio NATO u Libiji.

Međutim, stručnjaci smatraju da je teško kontrolisati sirijski vazdušni prostor, jer je njena avijacija mnogo snažnija nego što je bila libijska. Bela kuća verovatno ne želi da preuzme rizik od obaranja američkih aviona.

Nakon dva dugotrajna rata u Avganistanu i Iraku, angažman u Siriji mora biti bez krvoprolića za američke snage, ističu eksperti.

U tom smislu, SAD mogu da koriste nevidljive bombardere B2 koji mogu da prelete 11.100 kilometara i izbegnu delovanje protivvazdušne odbrane.

Naravno, ističu oni, veoma je važno i kako mogu da reaguju saveznici Sirije, pre svega Rusija i Iran.

Dosadašnja uzdržanost Vašingtona da se angažuje u Siriji se u velikoj meri objašnjavala njegovom zabrinutošću da bi to moglo voditi takozvanom “ratu putem posrednika” sa Rusijom, odnosno jačanje sukoba sa njom preko treće strane.

Pavel smatra da to nije bitno:

“Da budemo iskreni, mi smo već u takvoj vrsti sukoba. Obamina administracija, na primer, u julu 2011. nije prihvatila, bez obzira na snažan pritisak, da vojno interveniše, navodeći kao jedan od razloga da ne bi došlo do priliva vojne opreme i savetnika sa strane. Međutim, to se već dešava dve godine. Iran je već prilično involviran u sukobe u Siriji, kao i Rusija u određenoj meri”.

(VIDEO: Sirijski emigranti na čamcu doplovili do Italije)
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG