Back to Serbia: Mladi iz dijaspore traže posao u zemlji

Jedan broj mladih iz Srbije koji su se školovali u inostranstvu odlučio je da životnu perspektivu potraži u Srbiji. Neki od njih došli su na prvi sajam zapošljavanja u Beogradu na kom se poslovi nude ljudima iz dijaspore koji žele da rade u domaćim i stranim kompanijama.

Nikola Unković završio je međunarodno poslovanje na Lindenvud univerzitetu u Americi i nakon pet godina života u Sent Luisu odlučio je da se vrati u Srbiju. Stigao je pre tri nedelje nakon što je preko interneta kontaktirao jednu veliku ovdašnju trgovinsku kompaniju.

Nikola za RSE kaže da se odluka o povratku isplatila jer će dobiti posao.



„Sada imam tri meseca da se odmorim i da uživam u plodovima svog rada, a onda u septembru počinjem da radim. Sigurno me čeka dosta izazova. Očekujem da ću naići na neki, ako mogu tako reći, mentalni zid u ovdašnjoj kulturi poslovanja i vođenja biznisa. Na primer, čuo sam da u nekim firmama u Srbiji radnici ne smeju da se voze u liftu sa direktorom. A jedno od pitanja na testu za posao bilo mi je šta bih rekao predsedniku kompanije kada bih ušao sa njim u lift. U Americi nisam mogao da živim bez mamine supe od karfiola. Šalu na stranu, odluku da se vratim doneo sam zbog ovdašnjeg načina života koji mi više prija. Mi ovde drugačije razmišljamo, imamo mnogo veće poštovanje i vrednovanje stvari koje se ne tiču novca. Iako nas je posleratna situacija načinila velikim materijalistima, opet se zadržala kultura vrednovanja duhovnih stvari. To su oni detalji koji nas čine ispunjenim. Pre nego što sam otišao kući dobio sam zanimljiv savet jednog čoveka koji tamo živi već trideset godina koji mi je u šali rekao da mi u Americi trebaju samo pidžama i radno odelo. A ja sam čovek koji kroz život ide sa idejom da treba da se investira u uspomene a ne u novčanik.Bilo kako bilo, ja se nadam da ću Srbiji doneti miks dve kulture i to je stvar koja ne može da se izmeri ni jednom valutom na svetu. Kada čovek uspe da se adaptira na neku novu kulturu, i da vidi svoju kulturu iz neke druge perspektive i da shvati gde smo mi u stvari, onda može mnogo lepog da donese. U Srbiji je sada jako teško vreme tako da mi očekivanja nisu prevelika. Za sada tražim samo familijarnu harmoniju i neki mir koji mi donose ljudi oko mene“, priča on.

Štandove beogradskog sajma zapošljavanja pod nazivom „Back to Serbia“ za samo dva dana posetilo je više od stotinu mladih iz inostranstva koji žele da se vrate nakon što su završili faklutete u svetu. Konkurisali su za poslove u Majkrosoftu, Naftnoj industriji Srbije, Meseru, Karlsbergu i drugim velikim firmama.

Inovativnost, kreativnost i profesionalnost

Milica Perišić, iz organizacije HR solution, kaže za RSE da su poslove potražili mladi koji su u Srbiju došli iz zapadne Evrope, Amerike, pa čak i iz Južnoafričke Republike.

„Poenta je da se privuku kandidati iz dijaspore da bi u naše poslovno okruženje doneli internacionalno iskustvo. Da bi smo mogli da učimo od njih i da implementiramo pozitivne stvari u naš način poslovanja. Trebaju nam njihova inovativnost, kreativnost i profesionalni način rada“, navodi Perišić.

Miroslava Andrić završila je studije u Nemačkoj gde je, uključujući i jedan period u Sloveniji, živela desetak godina. Sada se vratila u Srbiju, kako nam je rekla, da nađe posao jer na zapadu nema dovoljno projekata u njenoj struci.



„Tako da sam odlučila da se vratim u Beograd u kom nisam bila veoma dugo. Evo baš sam danas prošetala i jako mi prija, lepo je vreme, lepi su ljudi, lep je grad, raspoloženje je dobro... Pravo da vam kažem, ne znam da li će ovde za mene biti posla. U principu sam optimista, mada ni ovde nije ružičasta situacija što se tiče zapošljavanja. Otvorena sam za razne mogućnosti, jedna od njih je da ostanem ovde a druga da ponovo odem. Videću šta će se desiti. Glavni motiv da se vratim u Srbiju bio mi je to što se tamo nikada nisam adaptirala, ja tamo nisam pustila korenje. Bar ne toliko da bih imala osećaj da je to moja druga kuća i da u inostranstvu želim da ostanem do kraja života. Ne znam koliko ljudi u Srbiji nema posao ali sam svesna da situacija u mojoj struci nije baš sjajna i da smo među zemljama sa najvećom nezaposlenošću u Evropi. Ipak se nadam da ću naći posao i još nemam nekog razloga za brigu jer sam se tek preselila. A možda mi i po ovako lepom vremenu sve izgleda lepše. Verujem u neku ličnu sreću jer mi je život pokazao da stvari nisu uvek šablonske ali i da veliku ulogu igra lični angažman. Bitno je koliko je čovek spreman da uloži energije i dobre volje u stvari koje su mu važne“, kazala je ona.

Na prvom sajmu zapošljavanja školovanih u inostranstvu mladi koji žele da naprave karijeru u Srbiji dobijaju informacije o stanju ekonomije u zemlji i međunarodnim firmama koje traže nove kadrove.