Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Azotara: Hapšenja i šta bi Verica Barać rekla


Postrojenja pančevačke Azotare, FOTO: novosti.rs

Postrojenja pančevačke Azotare, FOTO: novosti.rs

U jeku predizborne kampanje uhapšeno je sedam osoba zbog zloupotreba u privatizaciji pančevačke "Azotare", što vlast pokušava da predstavi kao ozbiljnu nameru da preispita sumnjive privatizacije koje od nje traži Evropska unija.

Niko, međutim, pa ni sam bivši predsednik i čelnik vladajuće Demokratske stranke Boris Tadić, nije našao za shodno da objasni zašto se ova hapšenja vremenski podudaraju sa izbornom kampanjom i zar nije bilo dovoljno četiri godine vlasti da se sistemska korupcija u privatizaciji stavi na dnevni red. Sagovornici Radija Slobodna Evropa otuda smatraju da su ova hapšenja samo deo predizbornog lova na glasove.

Medijski najeksponiraniji među uhapšenima povodom zloupotreba u privatizaciji „Azotare“ jedan je od njenih bivših kupaca, direktor „Univerzal holdinga“ i nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Beograda. Dušan Stupar, glavom i bradom, prema tvrdnjama Radikala, koje, doduše, demantuje čelnik Naprednjaka Aleksandar Vučić, i finansijer Srpske napredne stranke.

Pančevačka “Azotara” prodata je 2006. godine konzorcijumu dve litvanske firme “Arvi” i “Saniteks” i beogradskog “Unverzal holdinga” za nešto više od 13 miliona evra. Uprkos najavama da će preduzeće postati lider u proizvodnji veštačkih đubriva, vlasnici su već 2007. godine razmontirali i protivzakonito prodali pogon “Karbamid 2”, najvredniji deo fabrike, i preko kiparske firme Heimdal enterprices, u vlasništvu litvanske firme, “Vespere”, preduzeća u vlasništvu brata drugog litvanskog vlasnika “Azotare” i drugih kompanija na inostranim adresama, naduvavanim fakturama izvlačili pare iz nesrećnog preduzeća. I Stuparov “Univerzal holding” je osumnjičen da je isisavao pare iz “Azotare” uzimanjem kredita i prebacivanjem obaveze njegovog vraćanja na pančevačko preduzeće.

Privatizacija dve godine kasnije biva raskinuta, a nagomilani dug od 130 miliona evra Javno preduzeće “Srbijagas” konvertuje u akcije i preuzima”Azotaru”.
Ilustracija, foto: blic.rs

Ilustracija, foto: blic.rs


Indikativno je da zbog pljačke pančevačke “Azotare”, koju je litvansko-srpski konzorcijum oštetio za oko 50 miliona evra, niko u državi Srbiji nije preduzeo ama baš ništa od 2007. godine, kada su malverzacije počele.

U junu prošle godine Savet za borbu protiv korupcije, čija je predsednica Verica Barać nedavno preminula, obavestio je Vladu o štetnim poslovima zbog kojih bi pančevačka “Azotara mogla imati štetu veću od 17 miliona evra, a koje je ugovarao njen stečajni upravnik Radoslav Vujačić, koji je istovremeno i zamenik Dušana Bajatovića, generalnog direktora Javnog preduzeća “Srbijagas”.

U izveštaju Saveta stoji da je Vujačić sklapao govore u kojima se kao jemac pojavljuje upravo “Srbijagas”, ciji je, inače, najveći dužnik pančevačko preduzeće bilo. Sklapanje asimetričnih ugovora, koji se potpisuju na štetu jedne strane, u konkretnom slučaju “Azotare”, ali i Direkcije za robne rezerve, naveo je Savet, tipičan je model sistemske korupcije u državnim preduzećima. Zato je ovo antikoruptivno telo predložilo da Vlada i druge institucije izvrše kontrolu pomenutih spornih ugovora i poslovanja “Azotare”, da utvrde odgovornost stečajnog upravnika Vujačića i “Srbijagasa”, kao i da izvrše uvid u rad Agencije za privatizaciju.

Predizborna parodija

Ništa od toga se, međutim, nije dogodilo, da bi baš u predizbornoj kampanji pala hapšenja sedmoro osumnjičenih u privatizaciji ovog pančevačkog preduzeća.
Otuda je teško odupreti se utisku da su ova hapšenja najobičnija predizborna predstava, što u našoj anketi potvrđuju i građani Beograda.



Ni Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije nije uveren da motive hapšenja ne treba tražiti u skorim izborima:

„Ja se plašim da je to deo predizborne kampanje, ali može da bude i ovo drugo – da je pritisak Evropske unije oko 24 privatizacije, pa da je to podstaklo i ovo, da se malo slobodnije istražuju stvari. Mislim, ipak, da je, ipak, još rano da se donose zaključci s obzirom da se dogodilo u finišu kampanje i da je uhapšena jedna osoba za koju se sumnja da finansira drugu političku partiju“, kaže Šuković.

On podseća da bi trebalo istražiti i odgovornost aktuelne koalicije s obzirom da su njeni kadrovi preuzeli pančevačko preduzeće posle propale privatizacije i da su mnoge stvari mogli da spreče. Pokušaj da se sva odgovonost prevali samo na jednu vladu nema nikakvog smisla jer je korupcije bilo u celom periodu posle demokratskih promena, a zemlja se prema percepciji korupcije u poslednjem ispitivanom periodu još dublje srozala.

Predsednički kandidat Boris Tadić priča ovih predizbornih dana o zahtevima Brisela da se preispitaju 24 najspornije privatizacije i kaže da su se 23 dogodile u mandatu Vojislava Koštunice. Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija, uz ocenu da su aktuelna hapšenja vezana za „Azotaru“ najobičnija predizborna parodija, a na Tadićevu izjavu ovako reaguje:

“To ne liči na izjavu jednog odgovornog političara, posebno predsednika države. Odgovoran političar bi se pre svega bavio i radovao otkrivanju odgovornih za krivična dela i korupciju u njegovom neposrednom okruženju. Kao što je visoki organizovani kriminal transnacionalan, ne poznajući granice niti neprijateljstva među državama i narodima, tako je i korupcija transpartijska projava. Ona, dakle, ne poznaje barijere, niti animozitete između političkih stranaka. Očigledno je da u korupciji učestvuju predstavnici različitih stranaka i da na tom polju dobro sarađuju, ali je za mene isto tako očigledno da je za korupciju najodgovorniji onaj koji ima najveći komad vlasti, dakle, onaj ko je to mogao da spreči ili procesuira, odnosno, utiče na procesuiranje – jer, očigledno, kod nas pravosuđe deluje samo ako ga aktivira izvršna vlast; prema tome, svako zaklanjanje izvršenih krivičnih dela iza Koštunice i njegove stranke najobičnija je manipulacija, a sve i da je tako, zašto ovo pravosuđe nije to procesuiralo? Imalo je pune četiri godine otkad Koštunica i njegova stranka nisu na vlasti“, ocenjuje Dobrašinović.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG