Dostupni linkovi

logo-print

Azerbejdžan uzdrman nakon devalvacije i pada cene nafte


Baku

Baku

Arzu Geybullayeva i Tony Wesolowsky (Priredio: Dragan Štavljanin)

Građane Azerbejdžana pogodila je devalvacija nacionalne valute za trećinu, jer je cena nekih proizvoda skočila i do 100 odsto, uključujući i hranu. Najugroženiji su oni koji su uzeli kredite koji se obračunavaju u dolarima. Istovremeno, ova energentima bogata zemlja je finansijski uzdrmana i zbog pada njihove cene na globalnom tržištu.

Azerbejdžanac Alik Navruzov (63), zadužen do grla, spalio se ispred škole u kojoj je radio kao domar zbog dramatičnog pada nacionalne valute – manat – za trećinu nakon što je Centralna banka objavila u decembru da više neće podupirati njenu pređašnju vrednost već prepustiti da ona bude utvrđena na tržištu.

Navruzov je preživeo i trenutno je u stabilnom stanju u bolnici u mestu Nefčala, 130 kilometara od prestonice Baku, poznatom po velikim nalazištima nafte. Njegove kolege ističu da se odlučio na ovaj korak jer više nije mogao da plaća bankarski kredit.

U sličnoj, nezavidnoj situaciji se nalaze mnogi građani Azerbejdžana. Manje od godinu dana nakon što je ova energentima bogata kaspijska zemlja bila domaćin prvih evropskih igara – koje je predsednik Ilham Alijev nastojao da prikaže kao još jedan znak prosperiteta – sada je jasno ne samo stručnjacima već i običnim građanima da je Azerbejdžan u finansijskoj krizi.

Centralna banka Azerbejdžana je saopštila 21. decembra da su zbog dotadašnjih intervencija na tržištu u cilju održavanja vrednosti manata prepolovljene devizne rezerve, te da mora da okonča tu praksu.

Osetan pad cena energenata na globalnom tržištu uzdrmao je ekonomiju Azerbejdžana, koji izvozom nafte i gasa ostvaruje tri četvrtine državnih prihoda.

Osetan pad cena energenata na globalnom tržištu uzdrmao je ekonomiju Azerbejdžana, koji izvozom nafte i gasa ostvaruje tri četvrtine državnih prihoda.

U nastojanju da spreči udar na budžet, Centralna banka Azerbejdžana je još u februaru prošle godine promenila način utvrđivanja vrednosti manata tako što je osim dolara, uključila i evro u korpu svetskih valuta koje služe za obračun. Međutim, ni to nije moglo da spreči obezvređivanje azerbejdžanske valute.

Devalvaciju svake valute prati dvostruki negativni efekat – opadanje kupovne moći i rast cena – i Azerbejdžan nije u tome izuzetak.

Kada je Centralna banka saopštila odluku o devalvaciji manata, građani širom zemlje su požurili u prodavnice da kupe sve što mogu pre nego što cene porastu.

Sa manje novca u džepu, mnogi građani Azerbejdžana su prinuđeni da se uzdrže od kupovine manje važnih stvari, u šta svakako ne spada hrana. Zbog toga su mnogi prehrambeni proizvodi – kao što su paradajz i grožđe – dramatično poskupeli, u nekim slučajevima čak i 100 odsto.

Šamil Hasanov, vlasnik prodavnice u Bakuu, objašnjava za Radio Slobodna Evropa zašto je morao da podigne cene.

Azerbejdžanska valuta, manat

Azerbejdžanska valuta, manat

“Ja takođe plaćam zakup koji je poskupeo. I moji snabdevači kod kojih uzimam robu su podigli cene. Šta mogu da učinim? Cene svega – butera, pirinča, šećera – naglo su skočile i ja više ne mogu da ih prodajem jeftinije”.

Građani sa prosečnim primanjima su prinuđeni da pažljivo razmotre čak i manje kupovine.

Penzioner Valikhan Karimov (68) objašnjava zašto je čak i kupovina ulaznice unuku za razgledanje promenade Bakua, udar na njegov kućni budžet.

“Jedna vožnja koja traje dva minuta košta dva manata. Za to treba da prodam 10 kilograma jabuka. Dolazim u Bakuu jednom godišnje (živi u gradu Kubaj u unutrašnjosti) da izvedem unuka i to je sve što mogu da mu priuštim”, kaže Karimov.

Najugroženiji su građani sa kreditima koji se plaćaju u manatima, ali su obračunati u dolarima.

Abdul Akhundov, koji radi u informatičkom sektoru, kaže da da mu je sve teže da plaća kredit koji je uzeo od dve banke u iznosu oko 3.000 dolara.

Tražio sam zajam u manatima ali su mi dali u dolarima, bez obzira što sam rekao službenicima banke da ne živimo u Americi”.

“Uzeo sam kredit pre godinu dana – pre devalvacije. Tražio sam zajam u manatima ali su mi dali u dolarima, bez obzira što sam rekao službenicima banke da ne živimo u Americi”, priča.

Elnur Bayramov, koji živi u mestu Ganka, objašnjava da je odmah pozvao banku nakon pada manata da joj predoči da više nije u stanju da plaća kredit.

“Moj dug iznosi oko 2.000 dolara. Obratio sam se banci i rekao njenim službenicima da prestanu da me zovu svaki čas i da ću vratiti kredit kada budem imao novac, a ako nisu time zadovoljni neka me tuže sudu”, navodi.

Vlada Ilhama Alijeva, koju na Zapadu kritikuju zbog drastičnih kršenja ljudskih prava, najavila je da će pomoći najugroženijim građanima.

Ministar rada i socijalne sigurnosti Salim Muslimov izjavio je prošle sedmice da će biti povećana socijalna davanja i da će krajem meseca biti objavljen sveobuhvatni plan za rešenje ovog problema.

Međutim, vlasti u Bakuu su u međuvremenu preokupirane kako da smanje troškove, tako da se postavlja pitanje u kojoj meri će moći da pomognu najugroženijima.

Ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da se razmatra smanjenje osoblja i troškova u ambasadama, ali je negiralo izveštaje domaćih medija da planira da zatvori deo diplomatskih predstavništava u Južnoj Americi.

U međuvremenu, obični građani koji su najviše pogođeni padom vrednosti domaće valute, sve su nezadovoljniji vlastima.

“Radio sam na tri različita mesta pre nego što je manat izgubio vrednost. Ne znam gde ću sve još morati da radim”, napisao je jedan posetilac sajta azerbejdžanskog servisa Radija Slobodna Evropa.

“Svi znaju da će dolar nastaviti da jača. U takvoj situaciji treba uzeti kredit u domaćoj valuti i onda pretvoriti manate u dolare posle sledeće devalvacije. To je način da ‘opljačkamo’ banke koje uglavnom ‘pljačkaju’ nas”, smatra drugi čitalac.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG