Dostupni linkovi

logo-print

Parlamenti regiona: Kako do etike u kući velikog brata


Slavica Đukić Dejanović tokom jedne od intervencija u raspravi poslanika Skupštine Srbije, 2010.

Slavica Đukić Dejanović tokom jedne od intervencija u raspravi poslanika Skupštine Srbije, 2010.

Parlamentarizam, kao kruna demokratije, u balkanskim uslovima često se sunovrati u primitivizam pa i zloupotrebu vrednosti garantovanih slobodom govora. Takođe parlamentarci koji su izabrani voljom naroda neretko koriste poziciju kako bi završavali poslove za sebe i one uz čiju su se pomoć dokopali vlasti.

Koliko je moguće formirati poštenog poslanika? Onog koji će na pameti pre svega imati opšte dobro, a ne ličnu korist? Tim pitanjem su se pod krovom Skuštine Srbije bavili predstavnici parlamenata regiona, na konferenciji „Standardi etike ponašanja narodnih poslanika“.

Moral daleko više nego bilo koji zakon jeste ono što mora podsticati naodne predstavnike da zastupaju i narodne interese. No, kako navodi gošća sa Oksfordskog univeziteta Elizabet Dejvid Beret, upravo se poslanici svakodnevno suočavaju sa izazovima koji ih provociraju na ponekad i šokantne poteze. Kroz rezultate ranije sprovedene analize razloge za to ona ovako opisuje:

“Postoje tri problema. Prvi je taj što su i poslanici ljudi. Ne mislim da je to opravdanje ali kao poslanici imaju obaveze prema sopstvenim porodicama. Takođe, razmišljaju o svojoj individualnoj karijeri. Mislim da problemi koji se pojavljuju u obavljaju poslaničke funkcije proizlaze prevashodno iz tih obaveza. I te obaveze često ometaju ostvarivanje opšteg interesa. Drugi proglem je u tome što je politika jedva velika zbrka pa poslanici moraju da reprezentuju interese veoma različitih grupa. To formira niz novih obaveza, pa kada se domognu vlasti imaju potrebu ili tek osećaju potrebu za zahvalnošću onima koji su ih podržali. I treći problem je u tome da čak i ako ste posebno etičan poslanik i pokušavate da se ponašate moralno, ostvarivanje javnog interesa nije jednostavna stvar jer su debate o tome šta je javni interes – neprekidne.”

Koliko je teško prepoznati ono što je opšti interes građani Srbije upravo se mogu uveriti po čestim burnim raspravama koje u direktnim prenosima skoro pa svakodneno prate:

Youtube video. Snimci RTS-a o svađama u Skupštini Srbije


Vodeći se upravo time što je rad Skupštine ponuđen u celini na uvid javnosti njena predsednica Slavica Đukić Dejanović konstatuje da je Parlament najotvorenija institucija u Srbiji. Kako bi postala i primer za uzor po nivou demokratičnosti i tolerancije Dejnovićeva najavljuje formiranje etičkog komiteta koji će pratiti koliko se poslanici u svome radu pridržavaju morala:

"Kada poslanici različitih političkih partija sami i slobodno kroz dijalog i kompromis urede etički sistem i stave ga na uvid javnosti, što Srbija radi među prvima u Evropi, imamo pravo da očekujemo i da nas građani pozitivno ocene i podrže“, kaže Slavica Đukić Dejanović.
U Skupštini Srbije najavljuju formiranje etičkog komiteta koji će pratiti moralnost poslanika.

Nadovezao se šef kancelarije OEBS-a u Beogradu Dimitrios Kipreos ocenom da je uspostavljanje posebnog etičkog kodeksa nužno zato što zakoni nisu dovoljna garancija prihvatljivog ponašanja poslanika.

"Za pitanja finansiranja u radu poslanika, kao što su zloupotrebe troškova ili nivo prisutnosti na zasedanjima, nije dovoljan zakonski okvir već je neophodan etički kodeks ponašanja koji će biti dodatni instrument i smernica. I to za kontrolu svih javnih institucija, uključujući i same parlamentarce”, ocenjuje Kipreos.

Strahovi i transparentnost u radu

Verovatno zbog toga što su pod budnim okom publike poslanici su možda i češće od drugih predstavnika vlasti na udaru optužbi za korišćenje pozicija u lične svrhe a posebno za korupciju što je bolest koja izjeda institucionalno tkivo, očigledno, svih država regiona.

Stoga su se redom u svim državama obavezali i da na uvid građanima podnose izveštaje o svom imovinskom stanju. Takva mera je prihvaćena, iako verovatno mnogima smeta, a jedan od retkih koji će je o tome javno progovorio je predsednik Odbora za politički sistem u Skupštini Crne Gore Ervin Spahić.

„Verujete da se u neku ruku osećamo kao da smo u rijaliti programu Kuća Sednica Skupštine Crne Gore, novembar 2011.

Sednica Skupštine Crne Gore, novembar 2011.

velikog brata, gde smo stalno pod nadzorom kamera i novinara. Mi objavljujemo izveštaje o imovnom stanju. Moramo da objavimo svaki novčani depozit i u kojoj se banci obavlja. Na neki način crtamo mete od nas samih. Zamislite ako vam dete ide u školu a vi ste objavili da imate stotinu hiljada na svom žiro računu. To dete samo ide i vraća se iz škole. Mi smo tražili da se izveštaj o imovini koju posedujemo podnosi ali da se javno neke stvari ne publikuju na Internetu. Dovoljno je da bilo ko ukuca ime i prezime i da tipuje na vas. Zamislite da mi moramo da objavimo ako imamo umetničke slike! Pa ajde majčin sine posle toga pođite na godišnji odmor“, kaže Spahić.

Osim strahova koji ga tište Spahić je naveo i primer kada je (kako je uveren) bio direktna žrtva preširoko shvaćene transprentnosti u radu poslanika. Pred domaćinima i gostima raširio je novinsku stranicu objavljenu nakon što jednoj nevladinoj organizaciji nije dopšteno da prati rad Odbora na čijem je čelu:

„Tog dana kada je zasedao Odbor oni su plaćenim oglasom u novinama objavili tekst ’Lopovi, kriminalci, šverceri, otimači državne imovine, korumpirani državnici, pripadnici organizovanog kriminala, kumovi i tajkuni, mirno spavajte, ima ko da brine o vašim tajnama’. Ja imam dete od devet godina koji je, kada su mu drugari iz razreda ovo pokazali, malte ne mislio da mu je otac uhapšen. Ja sam tog dana morao da se vratim sa sednice kući da ubeđujem dete da to nije istina.“
Kontrola rada poslanika koju bi organizovali oni sami do sada nije urodila posebnim plodom, ni u jednoj od država regiona.

Ipak, kontrola rada poslanika koju bi organizovali oni sami do sada nije urodila posebnim plodom, ni u jednoj od država regiona. Podseća na to i slučaj formiranja Anketnog odbora u Sobranju Makedonije koji je trebalo da ispita okolnosti incidenta koji se dogodio u Paralamentu. Predsednica tamošnjeg Zakonodavnog odbora Blagorodna Dulikj opisuje da se je aktivnost odbora zbrisana, zakonitom i redovnom procedurom koja je usledila:

„Došlo je do vanrednih izbora i ta komisija je prestala po sili zakona da postoji.“

Podsećajući na iskustvo u primeni Kodeksa ponašanja poslanika koji je u Bosni i Hercegovini usvojen još 2008. godine, predstavnica tamošnje Komisije za ljudska prava Nermina Kapetanović podvlači da ovaj dokument za cilj zapravo ima podršku poslanicima da prevaziđu dobro poznate interesne razlike u Parlamentarnoj skupštini BiH, te da lakše prepoznaju ono što je opšti interes.

„Vrlo često poslanici zaboravljaju da ne smiju postojati primarno interesi pojedinaca ili grupe pojedinaca, radi postizanja neke lične ili indirektne koristi. Taj Kodeks treba na to da ih podsjeti“, pojašnjava Nermina Kapetanović.

A podsećanja te vrste u vreme ekonomske krize, kako pokazuju zapadna iskustva, posebno su potrebna zato što je pažnja javnosti usmerenija na rad državnih institucija više nego pre, na šta ukazuje predstavnik OEBS-a Kipreos. Podvlači time da bi regionalni parlamenti morali u toliko više sobodom da se pozabave, s obzirom da kriza u zoni njihove nadležnosti odavno traje.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG