Dostupni linkovi

logo-print
Ruska Centralna banka je početkom aprila zabranila rad ruskom ogranku Atlas banke zbog kršenja zakona i procedura, odnosno, sumnjivih transakcija kojima je iz Rusije iznešeno oko devet milijardi rubalja (oko 180 miliona eura). Sada, prema medijskim najavama, postoji mogućnost da slučaj pređe u ruke ruskog tužilaštva.

"Apsolutno nijesu postojali nikakvi razlozi da nam ruska Centralna banka oduzme licencu
", rekao je za naš program izvršni direktor Atlas banke, Đorđe Đurđić, dodajući da se oni nijesu mogli naći ni u funkcionisanju banke, njenoj solventnosti i likvidnosti, poštovanju zakona i bilo kojih procedura.

"Zbog toga ćemo se žaliti i sigurni smo da će se u procesu arbitraže dokazati da je odluka ruske Centralne banke apsolutno neutemeljena", rekao je Đurđić.

“Ja sam ubijeđen da nije presudilo ono što je napisano tamo u tom rješenju. Dosta stvari govori u prilog tome jer ako ste dobili neke mjere da provedete u 6 mjeseci ne moguće je da poslije 15 dana dobijate ovakvu mjeru i zato smo sigurni da iza ovoga stoje jednostavno neki drugi razlozi. Koji su to razlozi pokazaće vrijeme i sami proces arbitraže i ne bih sada ulazio u neke dublje nalize razloga. Vidjećemo“, dodaje Đurđić.

Iako iz Atlas grupe to nije eksplicitno rečeno, u javnosti je protumačeno da se misli na ruski odgovor na odluku Crne Gore da se pridruži odluci Savjeta Evrope o zamrzavanju imovine i zabrani ulaska u državu za 48 osoba, uglavnom državljana Ukrajine ali i nekoliko visokih zvaničnika Rusije.

Podsjetimo. U informaciji Centralne banke Rusije s početka aprila koju su prenijeli crnogorski mediji, stajalo je: "Atlas banka nije postupala u skladu sa zakonom u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma". Ruska monetarna vlast je tada saopštila da je Atlas banka, tokom 2013. bila uključena u sumnjive operacije vezane za prenos novčanih sredstava van granica Rusije u iznosu od ukupno devet milijardi rubalja (oko 180 miliona eura).

Sumnjivo poslovanje

U Atlas banci su rekli da su začuđeni odlukom ruske Centralne banke, jer im je polovinom aprila dat rok od šest mjeseci da poslovanje i interne akte prilagode ruskom Zakonu o sprječavanju pranja novca i finansiranju terorizma, te da moskovska filijala Atlas banke u međuvremenu preduzela sve neophodne mjere za realizaciju preporuka.

Iz ruske Centralne banke, međutim, poručuju da je razlog isključivo sumnjivo poslovanje i kršenje zakona, a da državna vlast na njih nema uticaj.

“Centralna banka Ruske Federacije dosljedno radi na povlačenju sa tržišta finansijskih usluga kreditnih organizacija koje dopuštaju narušavanje odredbi Federalnog zakona o sprečavanju legalizovanja prihoda dobijenog kriminalnim putem ili finansiranjem terorizma, a takođe i onih koje su uvučene u obavljanje sumnjivih operacija i nezakonitu djelatnost”, zvanično je saopšteno iz te institucije što je objavio dnevnik Vijesti koji prenosi i da ruska monetarna vlast sada razmatra i mogućnost dostavljanja odgovarajućih materijala Vrhovnom tužilaštvu.

Glavni izvršni direktor Atlas banke, Đorđe Đurđić, medijske najave mogućnosti da slučaj postane predmet bavljenja ruskog tužilaštva smatra špekulacijom koja je proizvod negativnog publiciteta:

“Negativni publicitet i sve ovo što se medijski bez razloga provlačimo kroz razne novinske napise koje uvijek prate razne špekulacije, uključujući i ovo što ste pomenuli za tužilaštvo je svakako nešto što Atlas banka i Atlas grupa uopšte ne zaslužuju. No, sretni smo što ne postoje neke negativne posljedice ni po naše poslovanje ni po naš imidž jer ljudi u suštini znaju ko je Atlas banka i Atlas grupa tako da smo sa te strane mirni. Mirni smo i što se tiče rekacija naših klijenata sa kojima smo stalno u komunikaciji. Kalkulacije o tome kolika je finansijska šteta još se rade tako da sada ne bih iznosio to javno ali svakako ćemo precizno utvrditi kolika je eventualna šteta. Vidjećemo i na kraju arbitraže da li je ima i kolika je ta šteta“, zaključuje Đurđić.
  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG