Dostupni linkovi

logo-print

Apisov grob možda uskoro u Beogradu: Povratak atentatora


Grobnica Dragutina Dimitrijevića Apisa u Grčkoj

Grobnica Dragutina Dimitrijevića Apisa u Grčkoj

Posmrtni ostaci Dragutina Dimitrijevića Apisa, pukovnika Generalštaba vojske Kraljevine Srbije trebalo bi do kraja godine da budu preneti iz Soluna u Beograd. Dok Aleksandar Vulin, čije ministarstvo vodi proces prenosa Apisovih kostiju, sa ponosom najavljuje “povratak kući patriote koji je bio posvećen Srbiji”, deo istoričara i javnosti, podsećajući da je reč o organizatoru Majskog prevrata i članu organizacije “Crna ruka”, ocenjuje da se Srbija na ovaj način identifikuje sa zločinom i načinom vladanja koji ju je i doveo do potpunog kraha na kraju 20 veka.

Dok je za predsednika SUBNOR-a Kragujevca i Udruženja potomaka starih ratnika od 1912. do 1920. godine Željka Zirojevića Apis bio “patriota, rodoljub i legenda”, dramska spisateljica Biljana Srbljanović podvlači da je reč o atentatoru, odgovornom za ubistvo Obrenovića.

Zirojevićevo udruženje ujedno je i pokretač inicijative za prenos posmrtnih ostataka Dragutina Dimitrijevića i druge dvojice “crnorukaca” Ljube Vulovića i Radeta Malobabića, koji su osuđeni na smrt i streljani na Solunskom polju 1917. godine, iz kripte u grčkom Zejtinliku u Srbiju.

“Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja nije bez razloga stalo iza toga da očuvamo ono što se zove pijedestal srpstva. Ovo je korak da mi svoje heroje ne smemo zaboraviti”, kaže Zirojević.

Slično poručuje i Vulin koji je na čelu delegacije Vlade Srbije tokom posete Grčkoj položio venac na nišu u kojoj su pohranjene Apisove kosti i odao mu prvu počast od smrti. Danas vodi proces prenosa njegovih posmrtnih ostataka u Srbiju, uz poruku da je reč o “junaku koji zaslužuje da dostojno počiva u otadžbini”.

“Ja sam siguran da će sve vrlo brzo biti završeno i da ćemo pukovnika Dragutina Dimitrijevića, poznatog i kao Apis, majora Ljubu Vulovića i Radeta Malobabića dočekati u njihovoj Srbiji, u njihovom Beogradu. Ministarstvo za rad je ponosno što može da bude deo istorije”, rekao je Vulin.

Čime je to Dragutin Dimtrijević Apis zadužio Srbiju?

U Kraljevini je bio generalštabni pukovnik vojske, a njegova uloga prvenstveno se dovodi u vezu sa Majskim prevratom, kada su u noći 28. maja 1903. godine ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga.

Dubravka Stojanović

Dubravka Stojanović

“Problem sa tim prevratom, naravno kao i sa svakim prevratom ima mnogo problema, ali početni problem je bio to kasapljenje kraljvskog para. Dakle, oni nisu samo ubijeni već su se na njihovim leševima iživljavali, na kraju su ih bacili kroz prozor. I to je nešto što je pored samog atentata, koji su inače bili učestali u Evropi tog vremena, ostavilo vrlo gorak utisak u čitavom svetu”, podseća istoričarka Dubravka Stojanović.

Apisovu ulogu u Majskom prevratu ne spori ni inicijator Apisovog povratka u Srbiju, istoričar Željko Zirojević.

“Jeste učestvovao, ali je bio ranjen i nije direktno učestvovao u izvršenju. On nije, sa svojim saradnicima, mogao da dozvoli da Srbija na pijedestalu nema čoveka. Dragutin Dimitrijević Apis je pomogao da na pijedestal Srbije dođe Petar I Karađorđević. Odradio je ono što je Srbiji trebalo”, kaže Zirojević.

Dubravka Stojanović pak ukazuje na posledice ovog događaja koji je Srbiju odveo u prvu veću međunarodnu izolaciju.

“Sve velike sile, uključujući i Rusiju i Austrougarsku, a naravno Francusku i Veliku Britaniju, su tada Srbiju kaznile ekonomskim sankcijama, tražeći da se oficiri i naravno Apis, uklone iz vojske pa čak i da im se sudi zbog ubistva, nezavisno od političkih interpretacija”.

U godinama nakon ovoga, Apis i zaverenici sele se u, kako to naziva Dubravka Stojanović neuhvatljiviju sferu, iz koje odlučujuće utiču na političke događaje. Pred rat osnivaju tajnu zavereničku organizaciju “Ujedinjenje ili smrt” poznatiju kao “Crna ruka“.

“Mnogi bi hteli da uvuku Srbiju u priču o Sarajevskom atentatu”, kaže Željko Zirojević, koji negira Apisovu ulogu u snabdevanju oružjem članova "Mlade Bosne", koji su izvršili atentat na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda.

“Mi naravno ne znamo ko je sve učestvovao, niti je moguće to tačno rekonstruisati, ali ono što jeste dokazano to je da su predstavnici Crne ruke, a zna se da je on bio vođa Crne ruke, učestvovali u obuci i u vrlo složenom procesu prebacivanja Mladobosanaca prvo preko Drine i preko granice, a dalje čitavom mrežom takozvanih jataka kroz Bosnu. Prema tome, ti momci, srednjoškolci ne bi sami mogli da organizuju tako nešto i uloga Crne ruke je tu potpuno nesporna. A on, kao vođa, je to ne samo morao znati nego i u tome učestvovati”, podvlači Dubravka Stojanović.

Posledice ovog događaja opet su bile nesagledive.

“To je bio užasan udarac, a da ne govorimo o ljudskim žrtvama i svemu što je došlo kasnije. Ali, i posledice Majskog prevrata su takođe po mom mišljenju bile dalekosežne zato što su one u Srbiji uspostavile jedan sistem vladanja koji imamo sve do danas. A to je jedno vladanje iz senke određenih policijsko-vojnih struktura koje su tada savremenici i opozicionari nazvali ‘nekonstrolisani činioci’. Dakle, to su neki elementi vlasti, gde se možda čak donose i ključne odluke, ali koji nisu ustavnom predviđeni. Njih niko ne vidi, ali se iz čitavog niza političkih događaja vidi da su oni stajali iza toga. Uključujući i recimo povlačenje kralja Petra sa vlasti, dolazak regenta Aleksandra, smenjivanje vlada koje su imale većinu u skupštini, a sa kojima se crnorukci nisu slagali. Dakle, čitav niz događaja iz tih 11 godina koje se obično zovu zlatnim dobom srpske demokratije jasno pokazuje da je tu postojala jedna ruka koja je možda i odlučujuće uticala na političke događaje”, navodi Dubravka Stojanović.

Rehabilitacija pod uticajem Rankovića

Apisu je 1917. presudila dinastija Karađorđević. U decembru 1916. uhapšen je na Solunskom frontu pod optužbom za "prevratničko delovanje" i pripremu ubistva regenta Aleksandra, i sa saradnicima u političkom procesu osuđen na smrt. Streljan je godinu dana kasnije u Solunskom polju zajedno sa Ljubom Vulovićem i Radetom Malobabićem.

Tridesetšest godina kasnije, posle još jedne revolucije i još jednog svetskog rata, navodi Dubravka Stojanović, Apis i crnorukci su rehabilitovani, pod uticajem šefa komunističke tajne policije Aleksandra Rankovića.

Kako su se na istoj strani našle dve potpuno različite ideologije?

“Ta rehabilitacija je bila Rankovićeva osveta kraljevini. Time je htelo da se pokaže kako je ona vodila politička suđenja i na smrt osuđivala političke protivnike. Dakle, to je na prvom mestu osuda kraljevine, što je bilo izuzetno važno ranih pedesetih kada su Srbija i Jugoslavija postale republike. A to je takođe i pravljenje heroja upravo od tih predstavnika tajnih struktura kojima je pripadao i sam Ranković. On je na taj način proglasio svog istorijskog oca u Apisu. A zanimljivo je i za mene izuzetno signifikantno zašto to radi današnja vlast i šta hoće time da nam poruči”, pita Dubravka Stojanović.

Dok zagovornici nove rehabilitacije u Apisu vide junaka, ali pre svega ”srpskog patriotu”.

“Dragutin Dimitrijević Apis je voleo Srbiju iznad svega. Rečenica pred puščana zrna, koja su namenjena njemu, Radu Malobabiću i Ljubi Vuloviću – živela Velika Srbija, mnogo govori”, kaže Željko Zirojević.

Drugi naši sagovornici upozoravaju da se Srbija ovim činom identifikuje sa zločinom, i načinom vladanja koji ju je doveo do potpunog kraha na kraju 20. veka. “To je ogledalo Srbije”, navodi Dubravka Stojanović.

Kao mesto gde bi Apisovi posmrtni ostaci mogli biti sahranjeni spominje se Aleja velikana na beogradskom Novom groblju.

Biljana Srbljanović

Biljana Srbljanović

“Da kažemo da nemam ništa protiv da se ekshumira i da se prebaci bilo gde, ali da se sahranjuje u Aleji velikana, on bi morao da je učinio nešto zbog čega bi trebalo da bude zapamćen kao velikan”, kaže dramska spisateljica Biljana Srbljanović, koja se Apisom bavila i u predstavi „Mali mi je ovaj grob“.

“On je čovek atentator. Postavio je temelj Udbi, Ozni, DB-u, odnosno današnjoj BIA-i. Ako su to njegove zasluge, onda to treba otovoreno da se kaže i meni bi bilo logičnije da čitavu ovu stvar vodi ministarstvo policije jer je on jedan od rodonačelnika same ideje da politička moć bude u rukama tajne policije. Znači, ne postoji nikakav objektivan razlog zbog koga bi ministar Vulin ili bilo koji drugi ministar mogao da kaže da Apis zaslužuje da bude sahranjen sa počastima u Aleji velikana jer ni oni sami ne mogu da kažu šta je on tačno radio zbog toga što je devedeset posto njegovih delatnosti bilo tajno, zavereničko, skriveno, pre svega od bilo kakvog zakona, pravosudnog sistema i pravnog poretka, a zatim i od onih ljudi, uključujući i kralja, koji su ga doveli na vlast”, navodi Biljana Srbljanović.

No, sudeći prema izjavama ministra Vulina stvar je završena. Dogovara se još samo gde će Apisovi posmrtni ostaci, o trošku građana Srbije, biti sahranjeni.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG