Dostupni linkovi

logo-print

Apel za bajramsko primirje u Siriji


Aleppo, 13. oktobra 2012. godine

Aleppo, 13. oktobra 2012. godine

Izaslanik Ujedinjenih nacija (UN) i Arapske lige Lakhdar Brahimi apelovao je na Iran da pomogne u uspostavljanju primirja tokom predstojećeg muslimanskog praznika Kurban Bajrama. U međuvremenu, Turska je saopštila da je više od 100 hiljada sirijskih izbeglica smešteno u kampovima na njenoj teritoriji.

Evropska unija uvela je u ponedeljak nove sankcije sirijskom režimu i zamrzla imovinu grupi od 28 pristalica predsednika Bašara al-Asada.

Nakon posete Teheranu, Brahimi je izjavio da bi taj prekid vatre mogao da podstakne politički proces. On je na kraju regionale turneje ponovio poziv generalnog sekretara UN Ban ki Muna za uspostavljanjem primirja kao i prekida doturanja naoružanja obema sukobljenim stranama u Siriji.

Brahimi je naglasio da se kriza u ovoj zemlji svakim danom produbljuje, ukazujući da je nužno što pre zaustaviti krvoproliće. On je na turneji po regionu u potrazi za rešenjem za sirijsku krizu.

Bajram počinje za 10 dana.

Ali Akbar Salehi i Lakhdar Brahimi u Teheranu

Ali Akbar Salehi i Lakhdar Brahimi u Teheranu

Prethodni apeli za prekid vatre u Siriji, gde je prema navodima aktivista poginulo više od 32.000 ljudi u poslednjih 19 meseci, uglavnom su ignorisani. U međuvremenu, teško je oštećena Amajad džamija u starom delu Alepa u sukobima tokom kojih su vladine snage povratile kontrolu nad ovim najvažnijim zdanjem u gradu.

Turske vlasti su, istovremeno, pretražile jermenski avion koji je leteo za Siriju, nakon što ga je prinudila da sleti u gradu Erzurum.

Prošle sedmice turske snage su primorale sirijski avion da sleti, tvrdeći da se u njemu nalazi ruska municija za sirijsku armiju. Damask je odlučno odbacio ove tvrdnje.

Raste broj izbeglica u Turskoj

Broj Sirijaca koji su izbegli u Tursku premašio je 100.000, pokazuju danas objavljeni podaci. Ukupno 100.363 izbeglica zvanično je smešteno u 13 kampova na
jugoistoku Turske, saopštila je Direkcija za vanredne situacije turskog premijera.

Reč je o zvaničnim podacima, a procenjuje se da više hiljada izbeglica iz Sirije nije registrovano.

Turske vlasti, koje su prekinule kontakte sa sirijskim režimom, utvrdile su letos da imaju kapaciteta da prime najviše 100.000 izbeglica. Kasnije su saopštile da mogu primiti i veći broj izbeglih ako im međunarodna zajednica pomogne.

Turski ministar za evropske poslove Egemen Bagis u intervjuu nemačkom Veltu (Die Welt) pozvao je Evropsku uniju da primi sirijske izbeglice. Ankara je takođe pozvala Savet bezbednosti UN da stvori zaštićene tampon zone na sirijskoj teritoriji. Međutim, za sada nema odgovora na taj zahtev.

Sirijske izbjeglice u Turskoj

Sirijske izbjeglice u Turskoj

Evropska unija uvela je danas nove sankcije sirijskom režimu i zamrzla imovinu grupi od 28 pristalica predsednika Bašara al-Asada, kao i imovinu još dve firme. Nakon današnje odluke koju su usvojili šefovi diplomatija EU u na sastanku u Luksemburgu, sankcijama je obuhvaćena 181 osoba bliska sirijskom režimu i 54 firme koje su stavljene na crnu listu EU, saznaje se iz diplomatskih izvora.

Identitet osoba i firmi koje su na udaru sankcija, biće poznati sutra kada odluka bude objavljena u službenom glasniku EU.

Dve nove firme koje su stavljene na crnu listu EU sumnjiče se za kupovinu oružja i materijala koji mogu da se koriste za represiju, dodao je neimenovani diplomatski izvor.

EU će takođe zabraniti svojim državljanima da kupuju oružje od Sirije, transportuju ga ka trećim zemljama ili da obezbeđuju taj transport. Cilj je da se sirijskom režimu uskrate izvori finansiranja.

EU je do sada uvela embargo na oružje i naftu, kao i niz trgovinskih i finansijskih sankcija, zamrzla je imovinu firmama i pripadnicima režima kojima je zabranjeno izdavanje viza.

Protesti protiv vladavine sirijskog predsednika Bašara al-Asada su počeli u martu prošle godine. UN procenjuje da je do sada ubijeno najmanje 20 hiljada ljudi, dok nevladine organizacije navode brojku od čak 30 hiljada.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG