Dostupni linkovi

logo-print

Antifašistički spomenici u Srbiji: Ostaci zaboravljenog sveta


Titova bista u dvorištu Muzeja u Užicu, foto: vesti-online.com

Titova bista u dvorištu Muzeja u Užicu, foto: vesti-online.com

Nakon bezmalo dve decenije zatiranja antifašističkih spomen-obeležja širom država bivše Jugoslavije, konačno se pojavio predlog za uvrštavanje nekih od spomenika iz vremena socijalizma u zaštićenu svetsku baštinu. Inicijativu je pokrenuo Ivo Goldštajn, hrvatski ambasador pri UNESCO, koji je takođe predložio da to bude zajednički poduhvat država nekadašnje SFRJ. Istraživali smo u kakvom su stanju danas spomenici borcima Narodnooslobodilačkog rata i postoji li sećanje na antifašističku prošlost u Srbiji.

Antifašističke spomenike u Srbiji uglavnom je prekrio zaborav, korov ili rđa. Pod uslovom da prethodno nisu uklonjeni, to jest pokradeni, iz parkova i prodati kao staro gvožđe. Umesto nadležnih službi za zaštitu baštine, njima se najčešće bave vandali i pripadnici ekstremnih desničarskih grupa.

Jedan od primera dolazi iz Niša, gde su tamošnji neonacisti prošle godine stavili crne kese preko spomenika partizanskim herojima i na njima ostavili poruke o "komunističkim zločinima".

Trend rušenja obeležja koja su na sebi nosili zvezdu petokraku bio je prisutan i širom Šumadije. U Kragujevcu su vandali nemilosrdno uništavali sećanja na antifašizam i socijalističku revoluciju, podeća Željko Zirojević, istoričar i predsednik SUBNOR Kragujevac, gradu u kom su fašisti 1941. godine streljali blizu 3.000 civila, uključujući i gimnazijalce.

"Skrnavljenje, rušenje, pretakanje spomen bista iz Parka narodnih heroja, ispred škola, u krugu Zastave, to je nešto što ne služi na čast. Ova ideja gospodina Goldštajna zapravo nije ništa drugo nego trend da se antifašizam sve više budi, da je sve više prisutan. Vi nikada Šumadiji i Srbiji, kojima na srcu i duši leži borba protiv antifašizma ne možete oteti tu borbu", rekao je Zirojević našem novinaru Branku Vučkoviću.

Spomenik Josipu Brozu Titu, rad poznatog skulptora Frana Kršinića, postavljen je na Trgu partizana u Užicu 1961. godine. Tri decenije kasnije, u jeku nacionalističke histerije i antikomunističkog raspoloženja, statua je uklonjena i prebačena u dvorište užičkog Narodnog muzeja. Odluku je doneo Izvršni odbor Grada Užica koji za to nije imao ovlašćenje, ističe Nikola Gogić, direktor Narodnog muzeja Užica, u razgovoru s našom Novkom Ilić.

"Spomenik je pomeren bez ikakve saglasnosti nadležnih u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Time je narušena i koncepcija Trga partizana i autorsko pravo profesora doktora Stanka Mandića koji je dao koncept za ceo trg. Zato i kažem, spomenik je za nas ukraden sa trga. To je bronzana figura u šinjelu, visoka četiri metra i 75 santimetara i za nas je dragocena kao muzejski eksponat", ističe Gogić.

Sve se to događa u Užicu, gradu proslavljenom kao prva slobodna terotorija u Evropi u Drugom svetskom ratu, ali što je još tužnije i mestu u je istorija zabeležila nezapamćena zverstva fašističkih snaga.

Dok je antifašistička spomenička baština prepuštena zaboravu, širom Srbije ubrzano niču spomenici u čast boraca četničkog pokreta koji je, što potvrđuju istorijski izvori, sarađivao s fašističkim okupatorom tokom većeg dela Drugog svetskog rata.

U krugovima pojedinih istoričara postoji jaka inicijativa da se sa četnika, uprkos istorijskim faktima, skine žig kvislinga te da se stave na stranu antifašista protiv kojih su se svojevremeno borili.

Na to ukazuju i članovi Saveza boraca NOR-a u Užicu, koji se već nekoliko godina trude da spomenik Brozu vrate tamo gde je prvobitno postavljen. Iako, prema rečima sekretara Saveza Uroša Lučića, imaju saglasnost nadležnog ministarstva i Zavoda za zaštitu spomenika, za tu inicijativu ne postoji razumevanje gradske vlasti. Lučić dodaje da je nepravedno da se podižu spomenici četničkom vođi Draži Mihailoviću, a da Titov bude u dvorištu Muzeja.

"Traže da se rehabilituju četnički pokret i da pojedinci dobiju prava. Ustavni sud je delimično usvojio naš zahtev da se ne mogu izjednačavati prava četnika, koji znamo šta su radili. Podižu Draži spomenik na više mesta, pa ako ništa drugo, mi tražimo da se izjednačimo i da se ovaj spomenik Titu vrati na isto mesto. Ako već može da se diže u Ravnoj Gori i Ivanjici Dražin spomenik", kaže Lučić.

Deo istorije i kulture

Veliki broj antifašističkih spomen-obeležja podignutih širom bivše Jugoslavije su dela istaknutih umetnika poput, Bogdana Bogdanovića i njegovog Kamenog cveta u Jasenovcu, Bitke na Sutjesci Miodraga Živkovića ili Ranjenog kurira Frana Kršinića.

Ovi spomenici su postali deo istorije arhitekture i predstavljaju artikulisane umetničke radove, ističe akademski slikar Milivoje Štulović i naglašava da je to jedan od razloga da se spomenici NOB-a stave na listu UNESCO. No, dodaje, oni su i nešto više od toga.

"Treba ih sačuvati zbog toga što je to jedna velika opomena da se nikada ne ponovi zlo koje se dogodilo u Drugom svetskom ratu. Ona mora da opominje generacije koje dolaze. Ne znam koliko su nove države sposobne da to urade, pogotovo zbog nacionalizma koji se ovde javio u poslednjih 20 godina na ovim prostorima", objašnjava ovaj umetnik.

Čak i ako su neki spomenici preživeli nacionalističku histeriju tokom devedesetih, postavlja se pitanje očuvanja kolektivnog sećanja na antifašističku prošlost. Nešto slučno dešava se i u Grčkoj, objašnjava student istorije Evangelos Skoropidas:

"Spomenici jesu sačuvani, ne kako treba, ali ono što je najbitnije je da nisu sačuvani u mislima naroda kako treba. Ako imaš spomenik, a da ne znaš šta tačno znači, to je kao da ga nemaš. To rade kod nas. Imaju i sačuvaju spomenike, ali ubede narod da oni znače nešto drugo. Isto kao i ovde u Srbiji, zato što sistem radi zajednički. Zato istu stvar govore i u Srbiji i Grčkoj. Kao, nisu bili Nemci krivi nego partizani jer su se borili protiv njih. To su stvari koje su potpuno nelogične. Onaj ko se bori za slobodu ne može da bude kriv", smatra Skoropidas.

Nije odnos Srbije prema nasleđu NOB-a izuzetak u odnosu na ostale zemlje bivše Jugoslavije. Spomenici i memorijalni kompleksi su u manjoj ili većoj meri devastirani od Triglava do Đevđelije.

U novim nacionalnim identitetima koji su nastali na ruševinama bivše zemlje jednostavno nije bilo mesta za antifašistički koncept koji se zasnivao nadnacionalnoj ideji, smatra reditelj Ivan Mandić, autor filma Nestanak heroja, u kojem tematizuje menjanje naziva trgova i ulica koji su nekada nosili imena partizanskih heroja.

"Stekao sam utisak da mi kao društvo ne možemo da nađemo sponu s tim periodom. Suština je politička. Dakle, ta politička ideja jugoslovenstva i današnjih nacionalnih država su potpuno suprotstavljene. Kada čovek počne da istražuje tu tematiku, on otkrije čitav jedan svet koji je odsutan iz javnog života. Sigurno će mnogo ljudi to, da li kroz neku umetničku praksu ili javnu delatnost, pokušavati da ga uključe u javni život", kaže Mandić.

Dok se to ne dogodi, ostaje nada da će UNESCO uspeti da sačuva nasleđe koje su ovdašnja društva olako otpisala.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG