Analiza: Podeljenost u EU otežava funkcionisanje Kosova

Iako je međunarodno nadgledanje kosovske nezavisnosti okončano, mnogi problemi praktične i pravne prirode ostali su nerešeni. Među njima je i “međunarodna legitimnost Kosova za kojom se išlo užurbano, a što se jako štetno odrazilo na unutrašnje stabilno funkcionisanje države”, navodi se u analizi Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED) pod nazivom "Ne-nadgledana država – u potrazi za međunarodnom legitimnošću".

U analizi se takođe ističe da glavni uzrok kosovske ograničene međunarodne legitimnosti leži u njegovoj ograničenoj legitimnosti u Evropi, s obzirom na to da u EU ne postoji jedinstven stav o statusu Kosova. Imajući ovu činjenicu u vidu, dijalog Prištine i Beograda je najozbiljnije, ako ne i jedino sredstvo kojim EU raspolaže po pitanju Kosova, a u zamenu za politiku ’više EU’.

„’Više EU’ u vreme kada EU kao celina ne priznaje Kosovo kao državu ne predstavlja plodnu politiku i predstavlja šargarepu o kojoj samo možemo sanjati, da će biti „više EU“ za Kosovo“, kazao je Ilir Deda, direktor KIPRED-a i jedan od autora ove publikacije.

U analizi se dodaje da dokle god EU ostane podeljena po pitanju Kosova, biće joj sve teže da Kosovu omogući postizanje njegove međunarodne legitimnosti kroz dijalog sa Srbijom, dok će Srbija dobijati sve veću nagradu za svaki i najmanji ustupak koji bude činila tokom dijaloga.

Inače, navodi se da od mnogih obećanja koje je Kosovo dobilo za aktivno učešće u dijalogu, kao što je učlanjenje u Evropsku banku za obnovu i razvoj, sklapanje ugovornih odnosa sa EU, omekšavanje stava država koje nisu priznale Kosovo a što bi vodilo ka većem broju priznanja, nisu uopšte ostvarena.

Analiza takođe navodi i da je Srbija dosta uticala na međunarodnu legitimnost Kosova, najpre obraćajući se Međunarodnom sudu pravde (MSP) tražeći mišljenje o proglašenju nezavisnosti, te podnošenjem nacrta rezolucije Generalnoj skupštini UN-a kojom se dve strane pozivaju na miran dijalog, a koju je Srbija zapravo preokrenula u platformu za zamrzavanje legitimnosti Kosova.

Strategija i uslovi

Shpend Kursarni, koautor publikacije, navodi da se na ovaj dijalog ne može računati sve dok Kosovo i Srbija imaju suprotne stavove o njemu.

„Dijalogom treba da se pronađu rešenja, a strane se zalažu za nešto potpuno suprotno. Srbija želi da zaustavi međunarodni legitimitet Kosova, a Kosovo želi da ga dijalogom dobije. I ne može se računati na dijalog sve dok vlast u Srbiji nije spremna da učini kompromise“, kazao je Kursani.

Ipak, napori Kosova da ojača svoju legitimnost zavisiće od volje Srbije da sarađuje, mogućnosti EU da meri primenu svojih uslova, a posebno akcije Srbije u blokiranju i sabotiranju Kosova preko svojih pet „nepriznajućih“ EU partnera.

Prema tome, autori poručuju da Kosovo treba da sledi strategiju koja ne bi dovodila u rizik osnovno funkcionisanje i stabilnost države, već da je zapravo jača izunutra.

„Kosovo treba da insistira na principu i da nastavak dijaloga sa Srbijom počne samo kada Srbija ukloni paralelne strukture sa severa, što je i uslov EU. Drugo, dijalog sa Srbijom se treba usloviti primenom postignutih sporazuma, posebno onog o integrisanom upravljanju granicama. I mi samo treba da sledimo uslove koje je Nemačka postavila Srbiji i da im stavimo do znanja da nećemo ući u dijalog bez sprovođenja uslova Nemačke“, kazao je između ostalog Kursani.

Ilir Deda je dodao i da bi najveći neuspeh Kosova i međunarodnih partnera bio kada bi se sada, nakon 5 godina od proglašenja nezvisnosti, ušlo u proces ponovnih razgovora o međunarodnoj legitimnosti Kosova.

„Ne može se reći da Kosovo postiže uspeh u međunarodnoj legitimnosti kada se ponovo moramo vratiti tamo gde smo bili pre nekoliko godina. Zato je važno da se sada dođe do jednog stava o tome gde vidimo sebe na kraju ovog vremenski ograničenog procesa“, kazao je Deda.