Dostupni linkovi

logo-print

Analitičari: Priština i Beograd bez vizije o nastavku dijaloga


Ilustracija

Ilustracija

Nedostatak koncepta, konačnog cilja, nejasna vizija u Prištini i Beogradu, izbori u Americi i kriza u Evropi, neki su od razloga zašto je dijalog Prištine i Beograda u stagnaciji, ocenjuju analitičari na Kosovu i u Srbiji.

Da se o dijalogu priča - priča se, pa čak se i nagoveštava politički nivo kako bi se normalizovali odnosi Kosova i Srbije. Da li se na njemu radi dovoljno - ostaje znak pitanja.

Kosovski analitičar Azem Vllasi u izjavi za RSE kaže da ono što dve strane najviše koči jeste to što ne znaju šta žele od tih razgovora.

„Nastavak dijaloga Srbije i Kosova najviše koči činjenica što ni jedna ni druga strana nemaju ideju, viziju, niti koncept o čemu treba da razgovaraju ,šta treba kroz razgovore da reše i koji je krajnji cilj tih razgovora. Obe strane su ukopane u svoje pozicije, a situaciju čini komplikovanom pre svega činjenica da su na srpskoj strani ukopani u pozicije - da ne priznaju novu realnost da je Kosovo država u postojećim granicama“, ističe on.
Azem Vllasi, foto: medijacentar.org

Azem Vllasi, foto: medijacentar.org


Vllasi dodaje da je nastavak razgovora moguć samo ukoliko Brisel i Washington izrade strategiju i definišu krajnji cilj, i tako na neki način primoraju strane na razgovore, inače, kako on kaže, od njih nema ništa.

„Brisel i Washington stalno su uključeni u pitanje normalizacije odnosa Kosova i Srbije, te onda oni treba da nađu neku formulu – da nađu načina da to nametnu obema stranama, a da pritom budu krajnje pravedni. Da se poštuje teritorijalni integritet Kosova. Da se poštuju postojeće granice. Da profunkcioniše i tamo pravni sistem Kosova, a na drugoj strani da se obezbedi puna sloboda i sigurnost Srba i na tom delu Kosova. Washington i Brisel treba jednostavno da daju formulu da kažu šta to znači normalizacija stanja na Kosovu, da se obezbede modaliteti saradnje i veza između kosovskih Srba sa Srbijom, a Ahtisarijev plan je dovoljan okvir za to i ne znam zašto bi se tragalo za nekim velikim mudrijim rešenjima od onih koje je dao Ahtisarijev plan. To je konkretizacija svega i ne treba sad od severa praviti svetsko pitanje, jer Srbija hoće da napravi svetsko pitanje, jer kroz to hoće da dovede u pitanje teritorijalnu celovitost i integritet Kosova, granice i da Srbe na tom delu teritorije drži kao neku monetu za potkusurivanje za neke šire ciljeve i interese“, ocenjuje Vllasi.

Pune ruke posla za Washington i Brisel

Da dve strane ne znaju šta žele, slaže se profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Predrag Simić. Simić za RSE kaže da je siguran da vlasti u Beogradu nemaju uopšte ideju da li bi trebalo nastaviti pregovore, niti o čemu bi trebalo pregovarati, osim jedne formulacije da biti ti pregovori trebali da se nastave na visokom političkom nivou, što, kako je rekao, niko ne zna ni šta to znači.
Predrag Simić, foto: Medija centar Beograd

Predrag Simić, foto: Medija centar Beograd


„Ti pregovori bi trebalo da se bave nečim što i u ovom trenutku nije jasno čime bi se bavili. Da sam ja, recimo, u Prištini ja bih prosto smatrao da bi to trebalo biti priznavanje Prištine od strane Beograda, a u Beogradu se mnogi nadaju da bi se njime možda mogla neka statusna pitanja staviti na red. A u ovom trenutku, bar kad je Beograd u pitanju imamo novu vlast kojoj će trebati dosta vremena da zauzme neki stav o kosovskom pitanju. Prosto mislim da nema ljudi koji imaju bilo kakvo iskustvo u tim srpsko-albanskim pregovorima. Što se mene tiče nisam baš preveliki optimista da bismo uskoro mogli da vidimo predstavnike Prištine i Beograda na bilo kom nivou za pregovaračkim stolom", smatra Simić.

Pored toga što ni Beograd ni Priština nemaju ideju o čemu bi se moglo pregovarati, ta se konstatacija može proširiti i na Washington i Brisel, dodaje Simić.

"Ideja kako dalje, što se tiče Washingtona to treba razumeti. Dok ne prođu izbori, dok novi predsednik ne zauzme svoje mesto u Beloj kući, mislim da ne treba očekivati bilo šta novo iz Amerike. Ni od jednog kandidata nismo čuli ništa ne samo o Kosovu i Srbiji već ni o Balkanu. Što se tiče Evropljana, oni imaju pune ruke posla sa svojom krizom tako da ni tu baš ne vidimo da ima mnogo inicijative o nastavku tih pregovora. Ja sam pesimista, jer mi se čini da će to potrajati i da će to biti situacija statusa kvo koja kao prošle godine, može da lako zapali bilo koje varnice, pa čak i neke veoma besmislene", zakljućuje Simić.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG