Dostupni linkovi

logo-print

Analitičari o izborima: Cementiranje vlasti


Prebrojavanje glasova na jednim od prethodnih izbora, 2012.

Prebrojavanje glasova na jednim od prethodnih izbora, 2012.

Ako je pitanje ko će formirati bubuću vladu, neizvesnosti nema uoči najavljenih vanrednih izbora u Srbiji, ocenjuju sagovornici RSE. Najveća dilema samo je koje opozicione stranke imaju snage da uđu u parlament ali, kako se sada čini, velika iznenađenja samo su u domenu teorije.

„Ali ima nekih neizvesnosti, kao što je pitanje ko će sve preći cenzus. Jer puno je stranaka, ne znamo koja će udruživanja uspeti... Od tog uspeha, prelaska cenzusa, zavisi koliko će biti efektna pobeda SNS. Jer naprednjaci mogu da imaju čak i više glasova, a da dobiju manje mandata“, kaže Srđan Bogosavljević, iz Stratedžik marketinga.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da vladajuća Srpska napredna stranka i dalje ima podršku polovine biračkog tela, tako da se čini da dileme oko pobednika nema. Demokratsku stranku, koaliciono partnerstvo Socijaldemokratske stranke i Liberalno demokratske partije, udružene Demokratsku stranku Srbije i Dveri, kao i Srpsku radikalnu stranku koja se u poslednje vreme u istraživanjima ‘šunja’ na granici cenzusa, analitičari vide kao opozicione snage čiji predstavnici mogu da se domognu poslaničkih klupa.

To je svakako daleko od situacije u kojoj mogu ozbiljno da zaprete vlasti, smatra profesor Fakuleteta političkih nauka Zoran Stojiljković, a upravo je manjak neizvesnosti ključni faktor za odluku premijera Aleksandra Vučića da raspiše izbore.

“Motiv je da tako sebi obezbedi vlast u kontinuitetu do 2020. godine. Očito je da je osnovna namera bila da se kompletira, konsoliduje i ojača vlast koliko god je to moguće. Da se vlast zacementira”, konstatuje profesor Stojiljković.

Reciklirani kadrovi

Ako ta igra na sigurno prođe po planu vlasti i SNS zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije učvrsti vladavinu, ono što građane očekuje je obećani nastavak reformi, u slobodnom prevodu ‘stezanje kaiša’, a šanse drugih stranaka da se pokažu ostaju minimalne.

“Kada imate stranku koja ima 50 odsto podrške, i ona još ima stabilnog koalicionog partnera koji sasvim sigurno prolazi, pitanje da li neko može da uđe u vlast nije za opoziciju nego za one koji pobede. Koga će oni hteti ili ne. Trenutno ne vidim nikoga ko bi se mogao nametnuti tako da mora biti prihvaćen u vladu”, kaže Srđan Bogosavljević.

Kako svaki izbori ipak nose dozu neizvesnosti, jer ni silne ankete i prognoze nisu uvek garancija, opozicija veruje da može da iznenadi. Pogotovu što je iznenađenja bilo nedavno u regionu, u Hrvatskoj.

Zoran Stojiljković

Zoran Stojiljković

“Sada su u opoziciji i vlasti na sceni uglavnom reciklirani kadrovi koje u politici gledamo već dvadesetak godina. Nova, briljantna opoziciona kometa koja će proleteti političkim nebom Srbije teško je zamisliva”, ocenjuje Stojiljković.

Da bi vlast možda ipak trebalo da se zabrine za rezultat izbora deo javnosti, ali i opozicija, ponadao se posle zvižduka sa tribina Aleksandru Vučiću i naprednjacima na otvaranju Evropskog vaterpolo prvenstva u Beogradu.

Političarima se često zviždi, kaže Srđan Bogosavljević, a samo izbori će pokazati koliko ljudi veruje Vučiću.

“On je jedini političar o kome ljudi više misle pozitivno nego negativno. Međutim, i on ima značajan broj onih koji ne misle dobro o njemu. Čak petnaestak odsto glasača o Vučiću ima izrazito loše mišljenje”, komentariše Bogosavljević.

Sa druge strane, Zoran Stojiljković veruje da zvižduci vlasti dosta govore, ali da je nisu mnogo potresli.

“Šta god da se desilo na toj utakmici, mislim da ih preterano ne dotiče. Najmanje logičnim bih smatrao da je u pitanju toliki ego trip vlasti da su zvižduci doveli do toga da Vučić kaže ‘E, sada ću da vam raspišem izbore pa da vidimo ko ima koliku podršku’. Mislim da to jednostavno nije moguće”, smatra Stojiljković.

Koliko toliko, Vojvodina je još enigma za naprednjake jer jedino u pokrajinskom parlamentu još nisu na vlasti.

“U Vojvodini su izbori nešto neizvesniji, imajući u vidu da je sadašnja opozicija na republičkom nivou tamo na vlasti. Oni dizgine tamo drže jako dugo i imaju neke svoje resurse. Ali sada je pitanje koliko će to sada moći u bitnijoj meri da utiče na izborne rezultate”, smatra Stojiljković koji zaključuje da vanredni izbori, sve u svemu, za građane ipak znače samo izgubljeno vreme.

“Neće doneti ništa novo. Niti će biti vremena da građanske asocijacije bitnije utiču na karakter predizborne kampanje, izbornu agendu, dominaciju ovih ili onih pitanja… Niti će moći da ozbiljnije utiču na liste kandidata, sa ovakvim izbornim sistemom, niti će značajnije moći da provere njihove kompetencije”, kaže Stojiljković.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG