Dostupni linkovi

logo-print

Analitičari o EU i Grčkoj: Da li se Cipras preigrao


Jože Mencinger, Filip Balunović i Dimitrije Boarov

Jože Mencinger, Filip Balunović i Dimitrije Boarov

Ako bi popustila Grčkoj, Evropska unija se može suočiti sa sličnim zahtevima, kaže u razgovoru za RSE slovenački ekonomista Jože Mencinger. Na drugoj strani, ukoliko dogovor ne bio postignut napravila bi se još veća šteta evropskoj monetarnoj uniji, kaže naš sagovornik. No, najpre se osvrće na ostavku koju je jutro posle referenduma podneo grčki ministar finansija Janis Varufakis:

Čini mi se da to znači gest kompromisa ka Evropskoj uniji. Njima je očigledno Varufakis bio jedna smetnja kao i Siriza. Mislim da je napravio potez u korist Grčke”.

Na pitanje da li je potpuno jasno čemu su Grci rekli ne, Mencinger odgovara: “Pre svega zahtevima koji za pet godina nisu nigde doveli nego su još više upropastili Grčku. Grci tačno znaju da to ne mogu platiti, što znači da to znaju i u Evropskoj uniji. U Evropskoj uniji se pre svega radi o političkom pitanju jer Grčka ekonomski ne može ugroziti samu Evropsku uniju, odnosno evro područje. Dok je sa strane Evropske unije pre svega prisutan strah šta će se desiti u Španiji i tako dalje. Tako da smatram da je ovo ipak uspeh onoga što se naziva radikalna levica, mada tu ništa nije radikalno.” Više pročitajte u intervjuu koji smo objavili OVDE.

S druge strane, publicista i ekonomski komentator Dimitrije Boarov kaže da je u ovom trenutku pitanje da li će se Zapadna Evropa postaviti kao roditelj koji će krenuti da tuče svoje dete u njegovom interesu ili će pokušati da nekim kompromisom vremenom kompromituje Sirizu.

„Ja pretpostavljam da će zapadnoevropski politički lideri izvršiti pritisak na kreditore, tim pre što je deo kredita Evropske centralne banke i nekih drugih banaka pod direktnim uticajem državne vlasti, ali ne može se reći da će odgovor biti zasnovan isključivo na interesima i shvatanjima evropskog kapitala. Proradiće politički interes Zapadne Evrope da ne izgubi Grčku, interes na koji je Cipras najviše i igrao. Da unovči interes Zapada da sačuva tu državu koja je, ne samo iz tradicionalnih evropskih razloga, nego i iz mnogih drugih geopolitičkih razloga, veoma bitna za Evropu”, kaže Boarov čiji intervju možete pročitati OVDE.

Politikolog Filip Balunović navodi da je jako teško funkcionisati u uslovima u kojima su svi oko vas raspoloženi da i dalje nastave sa ovom vrstom predatorskog kapitalizma.

“Taj sindrom socijalizma ili socijalne države u globalnom kapitalističkom poretku je užasno bitan. Zato je Siriza važna, ne samo za Grčku, nego i za celu Evropu.”

Smatra da se, kada se govori o pitanju izlaska ili ostanka u evrozoni, najpre mora razumeti šta podrazumeva i jedno i drugo.

Jedan novinar u Grčkoj je opisao Ciprasovu, odnosno Sirizinu dilemu koja se sada kreće između propasti i katastrofe. I jedan i drugi scenario biće težak po Grčku, samo je pitanje tendencije kuda da se ide. U Sirizi postoji jaka leva platforma, koja je puna ekonomista koji su jako dobri, zajedno sa Varufakisom, politički ekonomisti, i koji već duže vreme razmišljaju o tome i kroje plan kako bi izgledala Grčka izvan evrozone. Tako da da, oni imaju taj odgovor, ali da li bi on bio optimalan, to oni najbolje znaju”, rekao je Balunović a intervju s njim možete pročitati OVDE.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG