Dostupni linkovi

logo-print

Analitičari na Kosovu: Slab napredak u sprovođenju sporazuma


Mitrovica

Mitrovica

Napredak u sprovođenju briselskog sporazuma Prištine i Beograda je minimalan, ocenjujuju analitičari na Kosovu.

Naim Rashiti iz Međunarodne krizne grupe navodi da se dve strane još uvek bave oblicima primene, te da među njima postoje brojne nesuglasice oko transformisanja srpskih paralelnih struktura. Ovakvo stanje na terenu se neće promeniti pre lokalnih izbora, dodaje on.

„Priština traži gašenje tih struktura a potom regrutovanje, dok Srbija traži njihovo transformisanje u srpske institucije koje bi delovale pod Asocijacijom srpskih opština. Drugo pitanje je pitanje regrutovanja novog osoblja, odnosno broja. Beograd ima drugačiji broj od ostalih za sudije, policiju i civilnu zaštitu. Tu su i pitanja statusa srpskih zvaničnika koji funkcionišu u sklopu Srbije, zatim pitanja penzija, socijalnog osiguranja i drugo“, nabrojao je Rashiti neke od spornih tema.
Naim Rashiti

Naim Rashiti


Rashiti dodaje da osim simboličnog zatvaranja dve kancelarije na severu, u kojima je bila smeštena policija, nema drugih promena, i paralelni sistem i dalje je prisutan.

Uopšte gledano transformacija paralelnih struktura će biti teška uzimajući u obzir brojna protivljenja Srba sa severa, dodao je on.

„Prištini će biti potreban jedan veliki broj srpskih sudija na severu. U srpskom sistemu je 30 aktivnih i oko 80 neaktivnih sudija. Zvanično je oko 200 pripadnika MUP-a, i na stotine članova civilne zaštite. Još uvek se ne zna kako će se regulisati njihova transformacija i uključivanje u institucije, ali je evidentno da postoje nesuglasice oko načina transformacije“, kazao je Rashiti.

Kršenje zakona postalo norma

U međuvremenu, u Vladi Kosova ponavljaju da je napredak u sprovođenju sporazuma postignut, te da se radi na zatvaranju ilegalnih srpskih struktura u opštinama na severu, koje će se kasnije integrisati u kosovske organe. Ovaj proces bi trebalo da se okonča do 30. septembra.
Ilir Deda

Ilir Deda


Međutim, Ilir Deda, iz Instituta za politička istraživanja i razvoj, KIPRED, kaže da je svaki sporazum, kako iz političkog tako i iz tehničkog dijaloga, pratilo njegovo nesprovođenje, što govori da dve strane nisu posvećene normalizaciji odnosa.

„Vlade obe zemlje, odnosno njihovi premijeri iskorišćavaju ovaj politički i diplomatski proces za politički opstanak. Stagnacija ide u prilog obema stranama, naročito Srbiji koja ima plodnu pregovaračku taktiku, a koju Kosovo nema. Dok EU i NATO žele da vide primenu sporazuma jer NATO za dve godine želi da napusti Kosovo, a EU želi da ovaj rejon manje-više postane predvidiv i u procesu evropskih integracija. Koliko god da je to dobro, potrebni su dugoročni sporazumi, a ono što smo iz ovog dijaloga videli jesu kratkoročni sporazumi“, kazao je Deda.

Deda dodaje i da je Briselski sporazum legitimisao zajedničko upravljanje Kosova i Srbije u srpskim mestima na Kosovu, a doprineo je i kreativnoj interpretaciji kosovskih zakona.

„Na primer, Zakon o sudovima ne predviđa Posebno žalbeno veće samo za srpske opštine. Zakon o policiji ne predviđa severni region. Kosovski zakoni ne predviđaju izvršne vlasti Zajednice srpskih opština, koje ima. Ono što je jasno je to da kršenje zakona više ne ostavlja nikakav utisak, to je postalo norma“,
dodao je Deda.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG