Dostupni linkovi

logo-print

Amnesty pozvao Vladu Srbije da zabrani prinudna preseljavanja Roma


Romski dečaci u naselju Blok 72 u Beogradu, januar 2012. foto: OSCE/Milan Obradović

Romski dečaci u naselju Blok 72 u Beogradu, januar 2012. foto: OSCE/Milan Obradović

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel ocenjujući da iseljavanje Roma iz neformalnog naselja kod stambenog bloka Belvil, na Novom Beogradu u aprilu, nije bilo u skladu s međunarodnim standardima pozvala je novu Vladu Srbije da usvoji zakon kojim se zabranjuju prinudna iseljavanja. I pored takvih upozorenja gradske vlasti tvrde da preseljenje u novoformirana naselja u Beogradu predstavlja početak pune integracije Roma.

Porodica Bekima Gašija, jedna je od 257 porodica sa 974 člana, koje su raseljene iz Belvila. Danas živi u Jabučkom Ritu, gde su preseljeni uprkos žalbama. On kaže da im je jedan od najvećih problema velika udaljenost grada što im otežava skupljanje sekundarnih sirovina.

“Niko se nije slagao da dođemo u Jabučki rit. Mnogo smo daleko od grada, ne možemo da stignemo do Beograda da radimo, da imamo čime da se hranimo. Dobili smo samo neke mini šporete, sad očekujemo navodno da dobijemo neke radijatore da imamo čime da se grejemo, ali su mi rekli da se ne zna ko će to da finansira, da li Evropska unija ili Grad Beograd. I ja sad ne znam šta će biti”, kaže Gaši.

Kadriju Arifa sa suprugom i jednoipomesečnom bebom zatekli smo dok je u gradskom Sekretarijatu za socijalnu zaštitu tražio još jednu mobilnu stambenu jedinicu, odnosno kontejner za svoju devetočlanu porodicu koja sada živi u romskom naselju u Makišu.

“Molio sam ih da mi dodaju još jedan kontejner. Ne mogu sa decom da spavam napolju. Sinoć sam spavao u kolima. Jedan kontejner nije dovoljan za nas. U Belvilu smo makar radili, imali smo po malo para. Sad je vrlo teško jer nema nigde posla ovde u Makišu, a dosta je daleko od centra grada. Kad smo došli ovde dali su nam marmeladu u teglama, sad nam daju hleb”, ispričao nam je Kadrija Arif.

On kaže da njegova deca idu u školu u Makišu i da članovi porodice poseduju lična dokumenta.

U izveštaju "Posle Belvila” Amnesti internešenel navodi da gradske vlasti nisu obavile adekvatne konsultacije sa stanovnicima naselja, da nisu istražile sve moguće alternative izbacivanju i preseljenju, niti su dale obaveštenje o pravnom leku. Prinudno iseljenje Roma u aprilu ukazuje i na razarajući uticaj koji takva iseljenja imaju na živote ljudi, kaže za RSE Šon Džons iz londonskog centra Amensti inetrnešnela.

„Glavni zaključak koji smo stekli u vezi sa preseljenjem iz Belvila, jeste da srpska vlada stvarno mora da preduzme mere u cilju donošenja zakona koji bi sprečio nasilna preseljenja. Beležimo iseljenja u Beogradu još od 2009. godine i, iako vidimo da je grad mnogo toga unapredio, to je i dalje ispod međunarodnih standarda i zato pozivamo vladu da donese zakon koji će biti u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi postojala odgovarajuća usmerenja o tome kako bi preseljenja trebalo da se sprovode“, rekla je Džons.

(FOTOGALERIJA: Iseljavanje Roma iz Belvila)


Zvaničnici Grada Beograda nisu komentarisali izveštaj Amnesti internešenela, ali je ranije navedeno da su stambeni uslovi u nehigijenskom naselju „Belvil“ bili ekstremno loši jer je većina baraka bila sagrađena od kartonskih kutija, lima, drvenih dasaka i drugog otpadnog materijala bez sanitarnih uslova. Tvrde da su sve porodice pristale na preseljenje.

Iz Gradske uprave nam je saopšteno da su sve lokacije na koje su preseljeni Romi potpuno infrastrukturno opremljene i u blizini autobuskih linija, da troškove električne energije i vode snosi Grad, da imaju besplatne obroke, da su dobili lična dokumenta, te da sva deca idu u školu.

Od 133 stana za socijalno ugrožene porodice ove godine je od Grada Beograda stanove za korišćenje dobilo 16 romskih porodica i na taj način su smeštene 94 osobe. A 2010. godine je 11 porodica dobilo stanove, odnosno 70 osoba. Navedeno je i da će Grad nastaviti sa tom praksom i u budućnosti.

Odgovarajući na kritike pojedinih nevladinih organizacija, gradonačalnik Beograda, Dragan Đilas, poznat po svojim rigidnim stavovima, u aprilu je upravo iz Belvila poručio da je Grad spreman da prihvati dobronamerne sugestije, ali da nije spreman da razgovara sa onima koji tvrde da Grad ne radi dobru stvar za Rome.

Dragan Đilas

Dragan Đilas

„Držimo se potpuno zakona. Svi oni koji nemaju prebivalište u Beogradu moraju se vratiti u one sredine iz kojih su došli u grad Beograd. Oko toga nema pregovora ni sa OEBS-om, ni sa UNHCR-om, ni sa nevladinim organizacijama, ni sa kim. To je zakon“, poručio je tada Đilas.

Gradonačelnik je, međutim, znao da navuče gnev pojedinim svojim izjavama u vezi sa kritikama koje su pratile preseljenje Roma. Podsetimo samo na prepisku, koju su preneli mediji, između gradonačelnika belgijskog grada Larnea i Đilasa koji je na zahtev belgijskog kolege da zaustavi „sva nasilna iseljenja iz neformalnih gradskih naselja” ironičnim tonom odgovorio i ovo:

„Ukoliko ste u mogućnosti da primite neke od ovih ljudi, mi ćemo im organizovati prevoz.”

I dok je za beogradske vlasti preseljenje u novoformirana naselja u Beogradu početak njihove pune integracije Amnesti internešenel navodi da su, mnogi od njih završili u težoj situaciji jer su neki od vraćeni u opštine iz kojih potiču, gde su sada beskućnici, a drugi su preseljeni u naselja udaljena od gradskog centra, slabo povezana javnim saobraćajem sa zdravstvenim centrima i školama i daleko od mogućnosti za rad.

Iste zamerke poput Amnesti internešenela, iznela je i nevladina organizacija Praksis. Pravni savetnik u Praksisu, Danilo Ćurčić, ukazuje da se loš tretman prema Romima nastavio i nakon preseljenja.

„Lokacije su izuzetno, izuzetno udaljene od bilo kakvih centara. Imali smo naselje Dren na 50 kilometara od centra Beograda u kome više ne stanuju ljudi, a koje je u sred močvare, samo je nasuta zemlja i postavljeni metalni kontejneri. S druge strane, imali smo rasisitičke napade koji su pratili proces preseljenja i zapaljivu retoriku koja se odnosila na stanovnike Belvila. Proces preseljenja Roma pratila je i netransparentnost, akcioni plan za iseljenje usvojen je na dan iseljenja, niko ga nije video pre toga. Osim toga metalni kontejneri nisu adekvatni za stanovanje, govori se da su to privremena rešenja, međutim, pitanje je koliko će to biti privremeno imajući u vidu dinamiku kojom se iseljavaju ljudi iz kontejnerskih nasilja i useljavaju u socijalne stanove“, kaže Ćurčić.

Ipak, Šon Džons iz Amensti inetrnešnela nada se da će srpska Vlada ozbiljno uzeti u obzir njihove preporuke.

„Veoma nas je ohrabrio jedan od prvih zakona koje je nova vlada usvojila, a koji omogućava „pravno nevidljivim“ ljudima, među kojima je najviše Roma, da lakše dođu do dokumenata i uprošćava proces dobijanja izvoda iz matične knjige rođenih, a koji potom omogućava dobijanje ličnih dokumenata. To je nešto za šta su se NVO i romska zajednica zalagale mnogo godina. Dakle, to nas ohrabruje. Ako je ova vlada među prvim potezima učnila nešto za Rome, nadamo se da će ozbiljno uzeti u obzir i naše preporuke i pomoći nam da pomognemo romskoj zajednici da ima pravo na adekvatno stanovanje“, zaključuje Džons.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG