Dostupni linkovi

logo-print

Amnesty o ljudskim pravima na Balkanu: Vlasti građanima duguju više


Ilustracija, sa jedne od konferencija o ljudskim pravima u Sarajevu

Ilustracija, sa jedne od konferencija o ljudskim pravima u Sarajevu

Balkanske države koje još nisu u Evropskoj uniji čeka još dosta posla u stvaranju ne samo ambijenta i pravnih uslova, već i praktične primene propisa koji garantuju ljudska prava i slobode. Sudeći po izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava, Amnesty International, o stanju ljudskih prava u 160 zemalja u 2015. godini, Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo, Makedonija i Crna Gora svojim građanima duguju više.

Bosna i Hercegovina

Trend ugrožavanja slobode izražavanja i diskriminacije Roma i Jevreja nastavljen je i u 2015. godini. Pravo na pravdu, kao i suočavanje sa ratnim zločinima je na nezadovoljavajućem nivou, pre svega, zbog nedostaka posvećenosti da se usvoje i obezbede adekvatna pravna sredstva na nivou države.

Sloboda izražavanja – Pretnje i napadi na novinare i dalje traju. U oktobru je zapaljen automobil Bosanskohercegovačke radio-televizije (BHRT). Takođe, učestali su i napadi na veb stranice pojedinih medija. U poslednjih deset godina rešeno je samo 15 odsto sudskih slučajeva vezanih za napade na novinare.

Diskriminacija – Prema presudi Evropskog suda za ljudska prava, Bosna i Hercegovina bi trebalo da promeni svoj Ustav i izborno zakonodavstvo kako bi se pripadnicima nacionalnih manjina, odnosno osobama koje ne pripadaju nijednom od tri konstitutivna naroda (Bošnjacima, Srbima i Hrvatima), omogućilo da se kandiduju za položaj člana Predsedništva Bosne i Hercegovine i budu birani u Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovina. Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH Evropskoj uniji javila se mala nada da će ova odluka Evropskog suda napokon biti ispoštovana.

Kriminal i međunarodno pravo – U junu je Sud Bosne i Hercegovine napravio presedan donevši odluku o isplati novčane nadoknade žrtvi silovanja tokom rata, a počinice ovog dela, dvojicu vojnika, bosanskih Srba, osudio na po 10 godina zatvora. Do tada je borba za novčanu nadoknadu u ovakvim slučajevima redovno bila predmet dugotrajnog i neizvesnog parničnog postupka, što je od žrtava zahtevalo da otkriju svoj identitet.

U izveštaju za BiH još se navodi kako su predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić potpisali Protokol o saradnji u traženju nestalih lica. U BiH se 8.000 osoba vode kao nestale u ratu.

Srbija

Glavne napomene iz izveštaja o Srbiji su da je više od 600.000 izbeglica i migranata prošlo kroz Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, te da se ratni zločini u Srbiji se sporo procesuiraju.

Ratni zločini – Žalbeno veće Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) poništilo je u drugostepenoj presudi oslobađajuću prvostepensku presudu ratnim šefovima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću i naredilo ponovno suđenje.

Izbeglice i migranti – Uprkos izvesnom napretku u implementaciji zakona o azilu vlasti su zajazale u omogućavanju efektnog pristupa međunarodnoj zaštiti. Od 485.169 registrovanih, podneto je samo 656 zahteva za azil, većina njih je uglavnom odbijeno. Do kraja novembra intervjuisana je 81 osoba, 16 njih je dobilo izbeglički status a 14 zaštitu. U julu je otvoren izbeglički centar u Preševu, blizu granice sa Makedonijom. Prihvatni uslovi nisu bili adekvatni za većinu pridošlih, a osetljivim grupama pružena je nedovoljna briga. U novembru vlasti su dozvolile jedino državljanima Avganistana, Sirije i Iraka da uđu u zemlju, dok je ostalima, etiketiranim kao ekonomski migranti, odbijen ulazak.

Sloboda govora – Nezavisno udruženje novinara Srbije registrovalo je 34 verbalna i fizička napada, kao i pretnje novinarima. Vlast se meša u slobodu medija dajući selektivno novčanu pomoć i utičući na oglašavanje. U novembru je srpski premijer Aleksandar Vučić optužio tri istraživačka medijska centra da rade za strane vlade sa ciljem da destabilizuju državu Srbiju.

Diskriminacija – Prinudna evakuacija Roma iz naselja Grmeč (tridesetak romskih porodica, uglavnom raseljenih sa Kosova), nedaleko od Beograda, stopirana je nakon što je Evropskom sudu za ljudska prava podneta prijava i zatraženo mišljenje o tome da li vlasti u Beogradu mogu legalno da ih isele iz neformalnog naselja u kome žive. U julu je nemačka vlada najavila da planira da deportuje 90.000 Srba čije su molbe za azil odbijene ili imaju neregularan status, a 90 odsto njih su Romi.

LGBT prava – U Beogradu je u septembru održana Parada ponosa i to bez incidenata Prvi Trans Prajd održan je istoga dana. Zločini iz mržnje prema LGBT zajednici su retko kada efektno istraženi.

Kosovo

Zločini i međunarodno pravo – Uspostavljanje specijalnog suda za procesuiranje ratnih zločina je dugo kasnilo u kosovskoj skupštini. Pod međunarodnim pritiskom specijalni sud je konačno formiran u avgustu. Kosovo još mora da kompletira preostale dogovore i za praktično funkcionisanje suda, čije je sedište u Hagu.

U maju je Sudsko veće Euleksa Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici izreklo višegodišnje kazne članovima takozvane "Dreničke grupe" za zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu 1998. godine.

Nastavljen je proces protiv političara Olivera Ivanovića koji je optužen da je naredio akciju ubijanja etničkih Albanaca u Mitrovici u aprilu 1999. godine.

Nacionalni savet za žrtve seksualnog nasilja tokom rat koji predvodi predsednica Atifete Jahjaga napredovo je u uspostavljanju verifikacione komisije za obradu zahteva za odštetu.

Prisilni nestanci – Od početka oružanih sukoba 1.650 ljudi se vodi kao nestalo. UNMIK nije uspeo da obešteti porodice nestalih kosovskih Srba, a njihove otmice nisu efektno istražene od strane UNMIK-a.

Protesti kojim je tražena smena Jablanovića, foto: Amra Zejneli

Protesti kojim je tražena smena Jablanovića, foto: Amra Zejneli

Međuetničko nasilje – U januaru je 80 ljudi, uključujući 50 policajaca, povređeno u protestima u kojima je tražena smena Aleksandra Jablanovića, ministra za rad i socijalna pitanja. On je etničke Albance nazvao “divljacima” zato što su zaustavili autobus koji je prevozio kosovske Srbe do manastira na pravoslavni Božić.

Kosovski Srbi su izloženi pretnjama, pljačkama i napadima, uključujući pokušaj paljevine u Goraždevcu i Klini u maju i julu. U decembru je imovina dve porodice u Goraždevcu oštećena u pucnjavi.

Izbeglice i interno raseljena lica – Između januara i marta oko 48.900 građana Kosova je zatražilo azil u EU. U Mađarskoj je 99 odsto tražilaca azila odbijeno. U Nemačkoj su zahtevi kosovskih tražilaca azila prihvaćeni samo u 0,4 odsto slučajeva.

Do kraja novembra 16.867 ljudi, uglavnom Albanaca i kosovskih Srba, ostalo je raseljeno nakon oružanih koflikata a samo 741 pripadnik manjinskih zajednica se dobrovoljno vratio na Kosovo.

Diskriminacija – Romi, Aškalije i Egipćani su kontinuirano institucionalno diskriminisani, a to uključuje i pristup socijalnim i ekonomskim pravima. Vlasti nisu uspele da ispitaju zločine iz mržnje, uključujući i fizičke i psihičke napade na pripadnike LGBT populacije.

Sloboda govora – Vlada se itekako meša u rad medija. Do septembra je 22 novinara bilo napadnuto ili zastrašivano. Novinarsko udruženje na Kosovu je uz podršku OEBS-a uspostavilo besplatnu telefonsku liniju na kojoj novinari mogu da prijave napade.

Makedonija

U izveštaju u Makedoniji napominje se da je objavljivanje audio snimaka razgovora predstavnika vlasti ne samo otkrilo dokaze o korpuciji u Vladi, već i demonstriralo postojanje raširenog tajnog nadziranja. Vlasti su omanule u nastojanju da ispoštuju prava izbeglica i migranata, uključujući upotrebu nezakonitog pritvaranja i prekomernu upotrebu sile.

Sloboda izražavanja – Procenjuje se da je više od 2.000 novinara pod nadzorom Vlade. Objavljeni audio snimci ukazali su na indirektno finansiranje provladinih medija i političkog uticaja na pojedine novinare i medijski sadržaj.

U aprilu je novinaru Borjanu Jovanovskom prećeno smrću, a u julu je Sašu Jovanovskog udario zamenik premijera. Novinar Tomislav Kežarovski je u januaru pušten iz kućnog pritovra.

Policija u Kumanovu, maj 2015.

Policija u Kumanovu, maj 2015.

Prekomerna upotreba sile – Specijalne policijske snage sprovele su 9. maja operaciju u Kumanovu, sa navodnim ciljem sprečavanja napada na državu i civilne ciljeve. U teškoj razmeni vatre stradalo je 14 etničkih Albanaca i osam pripadnika policije. Ministarstvo unutrašnjih poslova je ignorisalo apele za nezavisnu istragu o ovoj operaciji.

Izbeglice i tražioci azila – Najmanje 600.000 migranata, najviše njih iz Sirije, prošlo je kroz Makedoniju na svom putu ka EU. Do juna izbeglice i migranti su bili kontinuirano vraćani u Grčku, maltretirani od strane granične policije i izloženi eksploataciji od strane trgovaca ljudima i napadima naoružanih bandi. UNHCR je u avgustu objavio da je sistem nesposoban da im pruži adekvatnu zaštitu. Nakon 19. juna, u skladu sa Zakonom o azilu, 388.233 izbeglih lica je registrovano kao tražioci azila na granici. Međutim, većina njih je putovala vozom do granice sa Srbijom. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova samo 86 zahteva za azil je podneto nakon 19. juna.

Od 19. novembra samo je avganistanskim, sirijskim i iračkim državljanima dopušteno da uđu u zemlju. Policija je koristila prekomernu silu da onemogući pristup ostalima koji su prepoznati kao ekonomski migranti. Više od 1.000 uglavnom sirijskih izbeglica i migranata, uključujući decu, bili su nezakonito držani u nehumanim i ponižavajućim uslovima u prihvatnom centru “Gazi Baba” u Skoplju. Mnogi su prijavili da su bili zlostavljani od strane čuvara Ministarstva unutrašnjih poslova. Centar je zatvoren u julu, u skladu sa međunarodnim pritiskom, uključujući i Konvenciju UN protiv torture. Međutim, protivpravno zatvaranje izbeglica i migranata nastavljeno je i nakon graničnog zatvaranja u novembru. Oko 55 ljudi, pretežno iranske i marokanske nacionalnosti bili su zatočeni u decembru.

LGBT prava – Tokom Parade ponosa u junu aktivisti su protetsovali protiv nesposobnosti vlasti da ispita napade na pripadnike LGBT populacije. U januaru je parlament izglasao da se brak definiše kao isključivo zajednica između muškarca i žene.

Crna Gora

Kada je u pitanju Crna Gora ističe se da su nastavljene pretnje i napadi na nezavisne medije i novinare, te da je nekoliko počinilaca privedeno pravdi. Policija je koristila prekomernu silu tokom masovnih protesta koje su organizovale opozicione stranke zbog vladine nemoći da se izbori sa siromaštvom, kriminalom i korupcijom.

Sloboda govora – U maju je komisija ustanovljena da ispita napade na novinare u prošlosti zatražila pristup poverljivim dokumentima. Zahtev je odbijen bez legalnog objašnjenja od strane agencije odgovorne za zaštitu ličnih podataka.

Svedok ubistva urednika lista “Dan” Duška Jovanovića 2004. godine dobio je obećanje da će imati zaštitu ako svedoči. U avgustu je Jovanovićeva udovica napustila zemlju nakon što joj je uništen auto. Damiru Mandiću je u oktobru potvrđena presuda za saučesništvo u ubistvu.

Protest u Podgorici 18. oktobra 2015.

Protest u Podgorici 18. oktobra 2015.

Upotreba prekomerne sile – Procena je da je policija koristila prekomernu silu i suzavac 17. oktobra da bi uklonila kamp ispred parlamenta, koji je oformljen tokom masovnih protesta od 27. septembra. Opozicioni lideri i pojedini članovi parlamenta bili su pritom povređeni. Dvoje novinara je bilo zatvoreno. Članovi Demokratskog fronta opozicione partije pokušali su 24. oktobra na silu da uđu u parlament. Tada je povređeno 20 policajaca. Policija je odgovorila suzavcem, šok bombama i gumenim mecima, povredivši pritom 27 demonstranata, uključujući i one koji su mirno protestovali. Savet za civilnu kontrolu policije ustanovio je da su policajci koristili prekomernu silu i zloupotrebili svoj autoritet.

Mučenja i druga zlostavljanja – U aprilu je Evropski sud za ljudska prava presudio da Crna Gora treba da plati kompenzaciju Daliboru Nikeziću i Igoru Miliću koji su bili zlostavljani u zatvoru u Spužu 2009 godine.

LGBT prava – Parada ponosa je u tri navrata bila zabranjena u Nikšiću, navodno zbog bezbednosnih razloga. U podgorici je Prajd održan u decembru, bez incidenata.

Izbeglice i migranti – Oko 1.107 Roma, Egipćana i Aškalija raseljenih sa Kosova 1999. godine dobili su legalan status u Crnoj Gori. Međutim, 595 drugih i dalje nemaju definisan status, a veruje se da je 700 onih koji nisu aplicirali napustilio zemlju. Prema podacima UNHCR, 144 Roma, Aškalija i Egipćana je vraćeno na Kosovo. U decembru je 48 romskih i egipatskih porodica koje su živele u kampu “Konik” od 1999. konačno preseljene u nove stanove.

Više od 4.000 Crnogoraca tražilo je azil u EU, od toga 3.233 u Nemačkoj.

Crna Gora je ostala tranzitna zemlja za migrante i izbeglice, uglavnom sirijske nacionalnosti. Do kraja novembra je od 1.570 prijavljenih samo 14 dobilo zagarantovan status izbeglice a u dva slučaja doneta je odluka o zaštiti.

  • 16x9 Image

    Jasmina Lazić

    Stipendistkinja "Jiri Dienstbier Journalism Fellowship" na RSE od novembra 2015. Prije toga, stipendistkinja fondacije "Balkan Fellowship for Journalistic Excellence" i novinarka nedeljnika Vreme i modnog magazine Elle. 

XS
SM
MD
LG