Dostupni linkovi

logo-print

AI: Kažnjavanje za ratne zločine u Srbiji bolno sporo


Sudnica Specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine

Sudnica Specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine

Vlada Srbije mora da pojača mere za suzbijanje kulture nekažnjivosti ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, koje su tokom devedesetih počinili srpska policija, vojska i paravojne snage, saopštio je Amnesti Internešenel. Ova organizacija predstavila je u Beogradu izveštaj "Srbija: Okončati kulturu nekažnjivosti za zločine po medjunarodnom pravu".

"Čini se da nedostaje jasna politička volja", ocenio je direktor AI za Evropu i centralnu Aziju Džon Dalhuzijen uz konstataciju da je u Srbiji proces kažnjavanja bolno, bolno spor. "Oni poznati su izvedeni pred Haški tribunal, a oni manje poznati su prošli nekažnjeno", rekao je Dalhuzijen.

Iako je Srbija učinila izvestan napredak u procesuiranju ratnih zločina tokom protekle decenije, rekla je istražiteljka "Amnesti internešenela" za Balkan Šon Džouns, broj počinilaca izvedenih pred sud je "mali u odnosu na broj zločina počinjenih tokom "90-ih".

“Apelujemo na vladu da se tužilaštvu (za ratne zločine) povećaju sredstva, kako bi ono efikasnije i temeljitije pristupilo pripremanju optužnica i kako bi sudski postupci bili bolje vodjeni. Tempom kojim se trenutno napreduje, biće potrebno nekoliko stotina godina da se obrade svi najvažniji ratni zločini, a tada će, naravno, biti suviše kasno”, izajvila je Džouns.

Potrebno je suditi ne samo neposrednim izvršiocima ratnih zločina već i njihovim pretpostavljenima i poboljšati zaštitu žrtava i svedoka, kao i obezbediti adekvatnu reparaciju za žrtve, dodala je istražiteljka AI.

Ova organizacija navodi da je deceniju nakon osnivanja Odeljenja za ratne zločine u okviru beogradskog Okružnog suda, za zločine po medjunarodnom pravu koji su tokom ratova 90-ih godina prošlog veka činjeni širom regiona, procesuirano samo oko 160 pojedinaca.

Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović ocenila je da ima mnogo razloga da se konstatuje da je bilans napora da se kazne ratni zločini neuspešan.

Sandra Orlović

Sandra Orlović

“Počinioci ratnih zločina danas u Srbiji mogu da budu sigurniji da neće biti izvedeni pred lice pravde nego što mogu da strahuju da će biti procesuirani za ono što su uradili tokom 90-ih. U domenu utvrđivanja odgovornosti institucija, odnosno pružanja i ostvarivanja prava žrtava na reparacije Srbija je danas svetlosnim miljama udaljena od nekih međunarodnih standarda u tom pogledu. Najilustrativniji primer odsustva političke volje da se problemi u domenu procesuiranja reše je svakako već pomenuti program zaštite svedoka ratnih zločina. Srbija je valjda jedina zemlja na svetu u kojoj se svedoci ratnih zločina sigurnije osećaju na ulici nego u programu zaštite svedoka. Pre šest meseci jeste smenjen načelnik ove jedinice međutim, mi nismo čuli zbog čega je on smenjen”, navela je Orlović.

Napredak u slučaju Batajnice

Stručnjak za medjunarodno krivično pravo Ivan Jovanović ocenio je da je pogrešno to što se pred domaćim sudovima sudi uglavnom za ratne zločine, a ne za zločine protiv čovečnosti ili komandnu odgovornost.

“AI posebno apostrofira problem neprimenjivanja komandne odgovornosti i zločina protiv čovečnosti. Razlog zašto se zločini protiv čovečnosti ne primenjuju nije samo nedostatak volje da se takvi zločini istraže i da se za njih sudi, to je u velikoj meri zasnovano na jednom preovlađujućem stavu domaćih pravnika koji smatraju da se za ove zločine ne može suditi zato što oni nisu bili predviđeni domaćim krivičnim zakonom devedesetih godina u vreme kada su ti zločini činjeni. Takav stav je u nesaglasnosti sa međunarodnim obavezama Srbije i bilo koje druge zemlje na svetu”, rekao je Janković.

AI primećuje i znake napretka, kao na primer ponovno otvaranje istrage u septembru na poligonu Ministarstva unutrašnjih poslova u Batajnici gde su 1999. godine sahranjena tela kosovskih Albanaca kao i stvaranje mogućnosti da se reši problem neuspešne Jedinice za zaštitu svedoka smenjivanjem načelnika te jedinice u junu ove godine.

“Proces pridruženja Srbije Evropskoj Uniji pruža jedinstvenu priliku da se prevazidju nedostaci u pravnom sistemu i da se u narednih nekoliko godina obezbede potrebna sredstva i resursi neophodni za istraživanje i procesuiranje ovih zločina”, navodi AI.

"Sada srpska vlada treba da preuzme svoj deo odgovornosti i pokaže angažovanje i hrabrost, naročito u svetlu pristupanja EU i poglavlja 23 i 24. Treba da pokaže političku volju, posvećenost i hrabrost da primeni ono što je istaknuto u našem izveštaju, ali i preporuke drugih organizacija“, zaključila je istražiteljka Šon Džouns.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG