Dostupni linkovi

logo-print

Amnesti: Vlast ograničava slobodu medija


Mediji, ilustrativna fotografija

Mediji, ilustrativna fotografija

Organizacija Amnesti internešenel (AI) je ocenila da Srbija izbeglicama nije obezbedila odgovarajući pristup međunarodnoj zaštiti, da vlasti ograničavaju slobodu medija, da se Sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sporo primenjuje, kao i da je sporo procesuiranje ratnih zločina.

"Uprkos nekim poboljšanjima u primeni Zakona o azilu, vlasti nisu uspele da obezbede izbeglicama efikasan pristup međunarodnoj zaštiti", ocenjuje AI u Izveštaju o stanju ljudskih prava 2015. godine.

Organizacija navodi da je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 izbeglica i migranata, a da je od nešto više od 485.000 registrovanih samo 656 osoba podnelo zahtev za azil.

Do kraja novembra je intervjuisana 81 izbeglica, a od tog broja 16 je dobilo izbeglički status, a 14 subsidijarnu zaštitu (međunarodna zaštita bez izbegličkog statusa).

Podsetivši da je u julu otvoren registracioni centar u Preševu, AI ocenjuje da su "uslovi za prijem bili neodgovarajući" za hiljade izbeglica koje su dnevno ulazile u Srbiju, kao i da je "nedovoljna nega bila obezbeđena za ranjive pojedince".

Lena Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže za RSE da ta zamerka ne stoji jer je 98 od 100 ljudi samo u tranzitu kroz Srbiju.

"Jako je mali broj onih koji ovde žele i da ostanu, to se može, doduše, objasniti i time što ne postoji nikakav plan integracija izbeglica u Srbiji, niti su predviđena bilo kakva trajnija rešenja za izbeglice”, kaže Lena Petrović.

U izveštaju AI se dalje konstatuje da je "policija nastavila da loše postupa prema izbeglicama i migrantima i da ih finansijski eksploatiše.”

Migranti u Preševu, 2016.

Migranti u Preševu, 2016.

Lena Petrović kaže, međutim, da je jako mali broj ljudi upućivao zamerke na rad policije u Srbiji.

“Najčešće su imali zamerke što dugo čekaju u registracionom centru u Preševu ili zato što im se u Beogradu ne izdaje blagovremeno potvrda o izraženoj nameri za traženje azila”, pojašnjava Lena Petrović.

Na pitanje da li misli da je realna ocena u delu Izveštaja o izbeglicama, Lena Petrović odgovara:

”Ne bih tako ocenila stanje, pre bih naglasila da je Srbija na balkanskoj ruti i da je izbeglička politika Srbije u velikoj meri pod uticajem migracione politike susednih država i EU.”

Spora primena Sporazuma sa Kosovom

U izveštaju AI se dalje konstatuje da je otvaranje prvih poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom odlagano zbog spore primene Sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, "iako Evropska komisija za članstvo u EU od Srbije ne zahteva eksplicitno formalno priznanje Kosova".

U delu o slobodi izražavanja AI ocenjuje da vlada utiče na medije i podseća da je 34 nezavisnih novinara napadnuto ili su primali pretnje i da ti slučajevi nisu efikasno istraženi.

"Vlada se mešala u slobodu medija kroz selektivne medijske subvencije i reklamiranje. U novembru je premijer optužio tri istraživačka medija da rade za strane vlade u cilju destabilizacije zemlje", kaže se u Izveštaju.

Ljubiša Diković

Ljubiša Diković

AI podseća i da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković tužio bivšu direktorku Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić za klevetu zbog objavljivanja navodnih dokaza da je počinio ratni zločin.

AI podseća da je u decembru Apelaciono veće Haškog tribunala poništilo prvostepenu presudu kojom su bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije, Jovica Stanišić, i njegov pomoćnik, Franko Simatović, bili oslobođeni i naložilo da im se ponovo sudi.

Takođe, navodi se da je Specijali sud za ratne zločine u Beogradu posle žalbi oslobodio sedam optuženih za silovanje u Biljeljini i Skočiću, u BiH.

Tužilaštvo za ratne zločine je prošle godine podiglo samo tri optužnice, podsećajući da je optuženo osam bivših pripadnika policije Republike Srpske zbog ubistva više od 1.000 Bošnjaka u Kravici, kod Srebrenice, u julu 1995.

AI podseća da slučaj nestanka braće Bitići još nije rešen, ali i da je u martu pet osoba optuženo za otmicu 20 putnika iz voza na stanici u Štrpcima 1993.

Podsećajući da su Romi, koji su prisilno iseljeni iz neformalnih nasilja, smešteni u nove stanove u januaru, julu i septembru, AI ocenjuje da i dalje postoji zabrinutost zbog pristupa zaposlenju, kao i da još nije rešeno pitanje smeštaja za 51 porodicu.

AI se osvrnuo i na Paradu ponosa, koja je u septembru "održana bez incidenata", kao i na paradu transseksualnih osoba koja je održana istog dana, ali dodaje da se zločini iz mrženje protiv pripadnika LGPT populacije retko efikasno istražuju.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG