Dostupni linkovi

logo-print

Amnesti: Bez istrage otmica i mučenja kritičara vlasti na Krimu


Proslava prve godine aneksije Krima u Simferopolju

Proslava prve godine aneksije Krima u Simferopolju

Amnesti internešenl, globalna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava, navela je u svom poslednjem izveštaju, da samoproglašene vlasti Krima nisu u stanju da istraže seriju otmica i mučenja svojih kritičara.

Umesto toga faktički lideri Krima obrušili su se na svoje protivnike, stvarajući atmosferu straha u pripojenom ukrajinskom regionu, primoravajući svoje kritičare da napuste to područje.

Izveštaj Amnesti internešenela objavljen je tačno godinu pošto je ruski predsednik Vladimir Putin i samozvani krimski lideri potpisali sporazum o pripajanju Rusiji, što je izazvalo oštre osude međunarodne zajednice.

“Godinu od pripajanja Krima, stav tamošnjih faktičkih vlasti i njihovih ruskih gospodara glasi: prihvati ili umukni”, kaže Džon Dalhuzen (John Dalhuisen), direktor Amnestija za Evropu i centralnu Aziju.

Od nelegalnog pripajanja ovog crnomorskog poluostrva Rusiji, najmanje sedam osoba je oteto i njihova sudbina je još uvek nepoznata. Najmanje jedna od njih je nađena mrtva, sa znacima mučenja.

Globalna grupa za zaštitu ljudskih prava saopštila je da je dokumentovala nestanak trojice krimskih Tatara.

Islama Džeparova (19) i Dževdeta Islamova (23) su prošlog septembra četvorica muškaraca u crnim uniformama uterala u kombi. Od tada se o njima ništa ne zna.

Rešat Metov (33) je pak otet tokom demonstracija prošlog marta. Posle nekog vremena nađeno je njegovo izmučeno telo.

Andreja Šekina, vođu Ukrajinske kuće, organizacije koja promoviše ukrajinski jezik i kulturu, otele su proruski paramlilitarci i 11 dana držali na tajnoj lokaciji. Mučen je elektrošokovima i na kraju oslobođen i predat ukrajinskoj vojsci.

Amnesti internešenel navodi da ni za jedan od ovih slučajeva niko nije odgovorao, dok tamošnje samozvane vlasti zastrašuju medije i nevladine organizacije i donose restriktivne zakone.

Pre nešto manje od mesec dana tridesetak maskiranih pripadnika specijalnih policijskih snaga upalo je u prostorije tatarskog televizijskog kanala ATR prekinuvši emitovanje. Odneli su knjige vođene u poslednjih godinu dana.

Istovremeno nekoliko novinara i blogera izbeglo je sa Krima strahujući od progona, uključujući i poznatu blogerku Elizavetu Bogutskaju (Elizaveta Bogutskaya). Nekoliko istaknutih nezavisnih organizacija, posebno onih koji rade na pitanjima ljudskih prava, prestale su da psotoje.

Prema izveštajima ruske državne novinske agencije TASS Vladimir Putin će u sredu 18. marta “proveriti društveni i ekonomski razvoj Krima na posebnom sastanku u Moskvi” sa samoproglašenim proruskim liderima regiona Krima.

Putinov portparol Dmitri Peskov rekao je da kratkoročni planovi ruskog predsednika ne podrazumevaju posetu Krimu, iako bi mogao prisustvovati skupu i koncertu kojim se u sredu u Moskvi obeležava godišnjica aneksije.

Rusija je anektirala Krim marta prošle godine raspoređujući trupe u regionu, organizujući preuzimanje tamošnjeg parlamenta i organizujući referendum koji su zvanični Kijev i predstavnici zapadnih država odbacili kao nelegitiman. Zvanični Kremlj dugo je negirao slanje svojih trupa na Krim, što je ipak na kraju gostujući na televiziji potvrdio sam Vladimir Putin.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG