Dostupni linkovi

logo-print

Američki padobranci u Ukrajini obučavaju Nacionalnu gardu


Američka vojna vozila na putu blizu poljsko - ukrajinske granice, 10. april

Američka vojna vozila na putu blizu poljsko - ukrajinske granice, 10. april

Oko 300 američkih padobranaca stiglo je u Ukrajinu da pomogne u obuci
Nacionalne garde na zapadu te zemlje, saopštila je danas vojska SAD.

Istovremeno, Moskva upozorava da slanje stranih instruktora može da destabilizuje situaciju u Ukrajini.

Američki vojnici iz 173. vazdušno-desantne brigade, koji su stacionirani u italijanskom gradu Vićenci - gde su na službi u sastavu američko-evropskog konvencionalnog desantnog strateškog sistema za brzo delovanje u Evropi - sleteli su na aerodrom u Lvovu na zapadu Ukrajine, a odatle su otišli u Javoriv u blizini granice sa Poljskom, kako bi u narednih šest meseci trenirali tri ukrajinska bataljona. Američki instruktori će se rotirati na svaka dva meseca.

Nacionalna garda, koja ima 900 pripadnika, jeste rezervni vojni sastav, formiran 2014. godine, od dobrovoljaca i vladine milicije koji su bili članovi odbrambenih grupa na Majdanu tokom proevropskih protesta u centru Kijeva u jesen 2013. i početkom 2014. godine.

"Mi ćemo držati nastavu o ratovanju, kao i obuku o održavanju i povećanju profesionalizma i stručnosti vojnih štabova", rekao je Hose Mendes, operativni oficir brigade, stacionirane u Italiji.

Pripadnici ove brigade su već više puta učestvovali sa ukrajinskim vojnicima u vežbama u nekoliko evropskih zemalja, uključujući i na teritoriji Ukrajine u septembru prošle godine u manevrima nazvanim “brzi trozubac”.

Deo vojnika iz ove jedince razmešten je i u Poljskoj, Estoniji, Latviji i Litvaniji u 2014-toj, da bi obučavali njihove snage i umanjili zabrinutost ovih zemlja zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini.

Kijev je zatražio od SAD da pošalje instruktore za misiju koja je nazvana “neustrašivi čuvar”.

Ministarstvo odbrane Ukrajine je saopštilo da će trening početi na ceremoniji 20. aprila.

“Ova obuka će im pomoći da odbrane svoje granice i suverenitet”, rekao je američki kapetan Ešhiš Petel (Ashish Patel).

Američka armija navodi da će oprema, koju su sa sobom doneli padobranci, biti korišćena isključivo za obuku i da neće potom biti data ukrajinskoj armiji na upotrebu.

Predsednik SAD Barak Obama je pod pritiskom dela kongresmena i vojnih zvaničnika u Vašingtonu da pošalje ubojito oružje Ukrajini, ali on za sada isklučuje takvu mogućnost.

Pojedini evropski saveznici, uključujući Nemačku, upozoravaju da bi slanje oružja u Ukrajinu dovelo do produbljivanja sukoba i krvoprolića.

U međuvremenu, i Britanija šalje 75 vojnika u Ukrajinu da pomogne obuci njene armije, a Kanada je najavila da će uputiti 200 instruktora.

Kremlj kritikuje potez SAD

Kremlj je kritikovao slanje američkih instruktora. "Učešće instruktora ili specijalista iz trećih zemalja na ukrajinskoj teritoriji, gde je nerešen sukob, može da destabilizuje situaciju", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je dodao da ovakvo ponašanje SAD neće doprineti rešavanju kirze na istoku Ukrajine niti uspešnoj primeni mirovnog sporazuma iz Minska.

Andrej Kartapolov

Andrej Kartapolov

Istovremeno, general Andrej Kartapolov, član ruskog Generalštaba tvrdi da je NATO u baltičkim državama formirao snage od deset hiljada ljudi sa oko 1.500 oklopnoh vozila,80 aviona i 50 ratnih brodova.

U 2014. godini intenzitet operativnih i borbenih trening aktivnosti NATO-a "porastao" je za 80 odsto, naglašava Kartapolov ocenivši da “NATO ne skriva anti-rusku orijentaciju ovih aktivnosti”.

"U slučaju vojnog sukoba, ključni objekti na teritoriji skoro čitavog evropskog dela Rusije biće ranjivi na vazdušni napad NATO-a, a vreme leta projektila smanjeno je za polovinu", upozorio je Kartapolov.

Istovremeno, NATO optužuje Rusiju da njeni borbeni avioni sve učestalije ugrožavaju vazdušni prostor članica Alijanse u njenom susedstvu.

Zapad takođe optužuje Rusiju da naoružava proruske snage koje su preuzeli kontrolu nekih područja u istočnoj Ukrajini, ali Moskva to negira.

U borbama između proruskih separtista i ukrajinskih snaga na istoku Ukrajine poginulo je više od 6 000 ljudi od izbijanja krize u martu prošle godine, a sporadični sukobi su nastavljeni uprkos mirovnog sporazuma iz Minska od 15. februara.

Među poslednjim žrtvama je šest ukrajinskih vojnika, a jedan novinar je ranjen u eksploziji mine, saopštile su vlasti u Kijevu sredinom ove sedmice.


  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG