Dostupni linkovi

logo-print

Stiglmayer o viznoj liberalizaciji: Poruka da Kosovo pripada Evropi


Alexandra Stiglmayer

Alexandra Stiglmayer

Generalna sekretarka Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) Alexandra Stiglmayer u razgovoru za RSE je izjavila da je ukidanje viznog režima važna poruka građanima Kosova da pripadaju evropskoj porodici naroda i da su poželjni u EU.

Kako navodi, Kosovo je od samog početka procesa vizne liberalizacije bilo diskriminirano od EU, time što je dugo čekalo na pokretanje procesa, a kad je dijalog o viznoj liberalizaciji počeo, uslova za ispunjavanje je bilo više i oni su se razlikovali od uslova koje su imale ostale države Zapadnog Balkana.

RSE: Gospođo Stiglmayer, očekuje se da će Evropska komisija danas konačno dati zeleno svetlo Kosovu za ukidanje viznog režima stanovnicima Kosova. Pozitivna preporuka Komisije je prvi korak koji vodi tome?

Stiglmayer: Da, Komisija predlaže, a nakon toga, to treba da se usvoji u Evropskom parlamentu, potom i u Savetu Evropske unije koji predstavlja države članice. U Parlamentu je potrebna samo obična većina, dok je u Savetu potrebna je kvalifikovana većina, odnosno tri-četvrtine glasova.

RSE: Da li očekujete prepreke tokom dalje procedure u Parlamentu i Savetu?

Stiglmayer: U Evropskom parlamentu ne očekujem nikakve probleme, jer obično Parlament podržava slobodu kretanja. Takođe, u parlamentu je lakše dobiti većinu, jer je potrebna samo prosta većina.

EK preporučila viznu liberalizaciju za Kosovo i Tursku

Evropska komisija je zvanično preporučila da Kosovo i Turska dobiju viznu liberalizaciju za područje “Šengen zone”.

Evropski komesar za pitanja migracije i unutrašnja pitanja Dimitris Avramopulos izjavio je za RSE da je Kosovo ispunilo sve kriterijume iz Vodiča za liberalizaciju viza, te izrazio nadu da će Evropski parlament i Savet Evropske unije usvojiti predlog komisije za ukidanje viznog režima Kosovu.

"Ovo je rezultat velikog rada i uspešnih napora kosovskih vlasti u postizanju teških i sveobuhvatnih reformi u oblasti pravosuđa i unutrašnjih pitanja, uključujući i vladavinu reda i zakona. Trebamo čestitati Kosovu na ovom napretku“, kazao je on.

On je naveo da Evropska komisija u današnjem Izveštaju o napretku potvrđuje da je Kosovo ispunilo sve zahteve za liberalizaciju viza, uzimajući u obzir da do usvajanja ovog predloga u Evropskom parlamentu i Savetu Kosovo treba da ratifikuje sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom i da ojača borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Bezvizni režim takođe je uslovljen i za Tursku, a on je dio sporazuma koji su postigli zvanični Brisel i Ankara, u okviru kojeg je Turska pristala da primi natrag migrante koji su prešli Egejsko more i dospjeli u Grčku.

U Savetu je malo teže zato što je potrebna veća većina odnosno skoro 75 posto glasova. Takođe se treba imati na umu da Kosovo nije jedina država koja treba da dobije viznu liberalizaciju, tu su i Ukrajina, Gruzija i Turska. Možda će biti i diskusije o tome da li je dobro ukinuti vize svim tim zemljama, koje imaju skoro 150 miliona stanovnika.

RSE: Da li će se o ovome dalje glasati u paketu, ili odvojeno?

Stiglmayer: Nadam se da će se odvojeno glasati za ove zemlje, ali se to nikada ne zna. Danas se očekuje i predlog za Tursku, tako da sam ovaj predlog u ovom trenutku ide u paketu.

RSE: Da li su moguće prepreke od pet država članica EU koje nisu priznale Kosovo?

Stiglmayer: Ostaje da se vidi kako će one reagovati. One ne priznaju kosovski pasoš, ali postoje način da se ovo pitanje reši. Takođe, moguće je da će neki tražiti da Kosovo i dalje aplicira za vize, a koje bi se izdale na posebnom papiru.

RSE: Kada se može očekivati kraj ovih procedura, odnosno, kada bi ukidanje viza stupilo na snagu?

Stiglmayer: To zavisi koliko Parlament i Savet žele da Kosovu ukinu vize. Definitivno će dva meseca biti dato nacionalnim parlamentima da pregledaju predlog Komisije radi potvrde principa. Zatim, treba vremena da se to pitanje nađe pred Parlamentom, zato što pre nego što Parlament glasa za takvu odluku, pitanje ukidanja viza razmatraju i Komitet za unutrašnja pitanja i Komitet za spoljna pitanja.

Mislim da bi Parlament mogao da procesuira ovo pitanje pre letnjeg odmora, do kraja jula. U avgustu nema zasedanja. Nakon toga, pitanje obično prelazi na Savet gde su stvari malo lakše jer prethodne diskusije nisu predviđene i to pitanje se samo može staviti na agendu i potom diskutovati.

U slučaju ostalih država Zapadnog Balkana koje su dobile viznu liberalizaciju 2009. ili 2010. godine, ili Moldavije 2014. godine, obično je trebalo do šest meseci od predloga Komisije do konačnog ukidanja viznog režima. Nakon što Parlament i Savet odluče, onda predlog, koji postaje zakon, treba da se objavi u službenom glasniku EU, za šta takođe potrebno nekoliko nedelja.

RSE: Da li se mogu očekivati u međuvremenu neki dodatni uslovi za Kosovo?

Stiglmayer: Mislim da je Kosovo bilo diskriminirano od početka zato što je dugo čekalo da uopšte počne ovaj vizni proces. Ostale države Zapadnog Balkana su ušle u taj proces i pre kosovske nezavisnosti 2008. godine, ali je onda EU trebalo četiri godine da pokrene dijalog sa Kosovom o viznoj liberalizaciji.

Kosovo je dobilo više uslova koji su bili drugačiji od ostalih država koje su prošle kroz taj proces. Sigurna sam da će Komisija da nadgleda šta se dešava, možda će biti i monitoring izveštaja nakon vizne liberalizacije, ali ne verujem da će se nešto loše desiti.

Kosovo je dobilo više uslova koji su bili drugačiji od ostalih država koje su prošle kroz taj proces. Sigurna sam da će Komisija da nadgleda šta se dešava, možda će biti i monitoring izveštaja nakon vizne liberalizacije, ali ne verujem da će se nešto loše desiti. Kada se vizni režim ukine, on je onda ukinut. Takođe, bilo je problema sa ostalim zemljama kada je reč o tražiocima azila. Mnogo ljudi je tražilo azil iako je mali broj dobio, ali EU nije reagovala na tako nešto. Tako da, kada Kosovo dobije vizni režim, mislim da će to biti sigurno.

RSE: Unutar EU je postojao bojazan od priliva migranata sa Kosova u slučaju liberalizacije.

Stiglmayer: Postoji rizik da će ljudi otići, ali mislim da su članice shvatile da ne mogu kontrolisati taj rizik. Za Kosovare i za većinu azilanata iz ostalih država na Zapadnom Balkanu, Nemačka je najatraktivnija destinacija. Svi žele otići u Nemačku. I bilo je veoma korisno otići tamo, jer za tražioce azila potrebno je do šest meseci da se odgovori na njihov zahtev, a u međuvremenu ljudi dobijaju privatne kuće, dostojanstvenu finansijsku podršku, na primer, četvoročlana porodica može dobiti 1.000 eura.

Prošle godine Nemačka je to promenila. Sada su azilanti smešteni u kolektivnim centrima tokom cele procedure, novčane beneficije su umanjene. Tako da je broj azilanata dramatično opao od kako je ova mera uvedena, a i broj azilanata sa Kosova je opao.

RSE: Rekli ste da je Kosovo imalo više i drugačije uslove za viznu liberalizaciju. Zašto?

Kosovo je imalo loš imidž da je mesto migranata, organizovanog kriminala, korupcije, nestabilnosti. Ali, mislim da su u Evropi shvatili da Kosovo nije ništa gore ili bolje od ostalih država Zapadnog Balkana.

Stiglmayer: Kosovo je imalo loš imidž da je mesto migranata, organizovanog kriminala, korupcije, nestabilnosti, i trebalo je dosta vremena da mnogi ministri za unutrašnja pitanja prevaziđu ove predrasude. Takođe, zemlja kao Nemačka je i dalje u procesu vraćanja Kosovara koji su tamo otišli tokom rata. Rekli su da im je trebalo dosta napora da vrate taj narod, a postojao je strah da će se oni vratiti nazad kada se vize ukinu. Ali, mislim da su u Evropi shvatili da Kosovo nije ništa gore ili bolje od ostalih država Zapadnog Balkana. Takođe, ukoliko ljudi dođu u EU i traže azil, onda je to na EU da reši.

RSE: Šta bi ukidanje vizne liberalizacije značilo za Kosovo u odnosima sa EU?

Stiglmayer: Veoma je važan znak za građane Kosova da oni pripadaju evropskoj porodici, da su poželjni u EU i od EU i da se ne tretiraju kao ljudi osumnjičeni da će, možda, ilegalno migrirati bez procedure dobijanja vize. Mislim da je za Kosovo to veoma važno, i taj znak je dala EU.

U dugoročnom periodu, to će popraviti imidž Evropske unije na Kosovu, učvrstiće veze, jer će biti više kontakata između stanovnika, poslovnih ljudi koji će sada putovati i pregovarati o poslovanju. Tako da mislim da je to u obostranu korist.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG