Dostupni linkovi

logo-print

Dubioza kolektiv u Beogradu: Akustične svirke na otvorenom


Jedan od trenutno najpopularnijih regionalnih bendova – Dubioza kolektiv, održao je dve male akustične svirke pod vedrim nebom u Beogradu. Na taj način, ovaj bosanskohercegovački rege-ska bend, poznat po društveno angažovanim pesmama, najavljuje veliki beogradski koncert koji će održati 5. aprila.

Sastav Dubioza kolektiv već čitavu deceniju gaji prisan odnos sa fanovima na prostoru bivše Jugoslavije, i šire. Osim što su poslednja dva albuma ponudili besplatno na Internetu, svoje poštovaoce ponekad iznenade i besplatnim uličnim koncertima.

Akustične verzije pesama „Brijuni“ i „Kažu“ još prošle godine su mogli čuti prolaznici u Zagrebu, Sarajevu, Beogradu, Mariboru... Upravo u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici su pre nekoliko godina održali prvu akustičnu svirku.

Vedran Mujagić, basista Dubioze, kaže da ulični koncerti ruše barijere između publike i muzičara.

„To je super mentalna gimnastika za bend, jer ako sviraš samo u dvoranama, čak i u klubovima, uvjek postoji neka distanca – bina, odvojen si od publike – i često bendovi izgube taj stvarni kontakt sa ljudima. A, ljudima je uvjek drago vidjeti da to sve funkcioniše na normalnom, ljudskom nivou, bez mistifikacije. Pogotovo u situaciji gdje bend priča o temama koje su potpuno na zemlji i koje komuniciraju sa širokim brojem ljudi“, kaže on.



Na koncertima dominiraju pesme sa aktuelnog albuma „Apsurdistan“, objavljenog 2013. Na toj ploči su sarađivali sa zagrebačkim bendom Hladno pivo i novosadskim Atheist rapom. Zajedno su snimili obradu pesme benda KUD Idijoti „Ja sjećam se“, kao omaž Branku Črncu Tusti, preminulom pevaču te pulske grupe.

Mujagić u regionalnoj muzičkoj saradnji ne vidi ništa neobično. Napominje da je to normalan proces koji ne bi trebalo mistifikovati.

„Sasvim prirodno su ljudi počeli svirati iz Beograda u Zagrebu, iz Zagreba u Sarajevu. Ta činjenica da su se bendovi, poslije jednog perioda počeli ponovo sretati na festivalima i koncertima, logično je polučila to da su nastale neke saradnje. Scena je jako žia, svira gomila bendova. Nama je jako drago da postoji grupa bendova koji pjevaju angažovano o temama koje ih okružuju, vrlo su socijalno i politički osvješteni i nama je to najdraži dio scene“, objašnjava Mujagić.

Osim pred uličnim prolaznicima, ovaj sarajevsko-zenički bend izvodio je svoje pesme i na protestima. Ništa čudno za bend koji tokom cele karijere peva protiv nacionalizma, korupcije i medijske manipulacije. Baš kao što ne čudi ni to što je Dubioza koletiv javno podržala aktuelne proteste u gradovima BiH.

Mujagić kaže da se, nakon mesec i po dana demonstracija, neki pomaci već vide.

„Narod je“, ističe naš sagovornik, „zapravo odlučio da taj vakuum koji je nastao između političkih elita i naroda koji ima stvarne probleme popuni nečim što je istinski oblik civilnog društva i društvenog angažmana, kroz vid direktne demokratije koji jedini u ovoj situaciji može biti korektiv vlastima. Nigdje se nije, što je jako bitno, upalo u zamku toga da se radi nekakav državni udar, da se instaliraju neki ljudi za koje se nadamo da će raditi posao. Vrlo pametno se insistira na tome da ljudi koji su već demokratski izabrani na izborima i primaju velike plate zaista rade svoj posao.“



Znači li to da poruke koje već više od 10 godina svojim pesmama i javnim nastupima šalju publici imaju odjeka u javnosti?

Mujagić smatra da odjeci postoje i naglašava da se njihova poruka za sve ovo vreme nije promenila:

„Naša ideja nije da ljudima govorimo šta da rade i i kako da misle, već želimo da ih inspirišemo da promisle o stvarima koje ih okružuju, da ne pristanu na informacije koje im serviraju mediji, da malo zakopaju ispod površine i informišu se iz malo objektivnijih izvora. I da svojim ličnim učešćem doprinesu promjeni koju žele da vide u društvu.“

Uz socijalno angažovane himne, Dubioza kolektiv poznati su i po energičnim nastupima, u šta će beogradska publika moći još jednom da se uveri 5. aprila na velikom koncertu u Kombank areni.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG